Пише: Едвард Лус
Превео: М. М. Милојевић
Амерички председник препустио је Пекингу иницијативу у технологији, енергији и безбедности
На основу старе поуке да никада не би требало прекидати непријатеља док прави грешку, Си Ђинпинг је победник 2025. године. Преломни тренутак ове године било је попуштање Доналда Трампа пред Сијем у Јужној Кореји крајем ове године. Трампово повлачење из разбукталог трговинског рата означило је почетак нове епохе. Након више година размишљања о раздвајању, разговори о америчко-кинеском разводу су прекинути. У питање је дошла и политика умањења ризика [de-risking]. Трамп је оценио њихов састанак оценом дванаест од десет. Кина је узела десет додељених поена.
Си се окористио пуким ишчекивањем да му стратешки дарови дођу у руке. Ретко је саркастично обрнути мото, „немој само да урадиш нешто, него стој ту“, био адекватнији опис ситуације. Прошле недеље, Трамп је додао још једну ставку попису Сијевих успеха допуштањем Ен-Видии (NVidia) да продаје кини чипове Ха-200, иако са извозном царином од двадесет пет одсто. Логика која је водила ову одлуку јесте да је Ен-Видиа прворазредна америчка компанија која би требало да оствари преимућство на целокупном светском тржишту. У ствари је, напротив, Трамп само поклонио Кини највреднији досадашњи поклон. Напредни полупроводници су једина област у којој Кина још увек заостаје за Сједињеним Државама. Трамп им помаже да затворе и овај процеп.
Нејасан је стратешки наум који стоји иза ових потеза. С једне стране, Трамп уклања домаће препреке које се испрече на путу развоја вештачке интелигенције са циљем да потуче Кину у трци према суперинтелигенцији. С друге стране Трамп снабдева Кину алатима који јој омогућују да остане у трци. Једино конзистентно објашњење за оба ова потеза је новац. Бум у области вештачке интелигенције пуни новцем Трампове кофере. Скоро свe батице техно-олигарси [broligarchs] су на његовој страни. Ен-Видиа, поврх тога, је обећала да ће плаћати 15 одсто дохотка који оствари у Кини америчкој влади. Како ће се тај намет обрачунавати и прикупљати за сада остаје нејасно.
Залудан је посао тражити геополитичку логику иза Трампове кинеске политике. Недавно објављена стратегија националне безбедности не наводи Кину и Русију као упоредиве противнике [peer competitors]. Документ је додао Трампов додатак Монроовој доктрини, који има извесних последица по Кину. Трамп је огласио да је Западна хемисфера недоступна за било коју вањску силу. Међу главним кинеским регионалним пријатељима је Венецуела. Држање Кине подаље од масивних венецуеланских нафтних резерви барем делимично објашњава Трампово појачано распоређивање војних снага у овој области.
Остатак Трампове Стратегије националне безбедности као да је усмерен да убрза кинеско овладавање остатком света. Америчка најбоља прилика да обузда и обликује кинески успон јесте да нађе заједнички пут деловања са Европом. Уместо тога, Трамп је Европу означио као простор за промену режима. Наводећи „цивилизацијско брисање“ [као главну опасност], прокламовани амерички циљ јесте да доведе странке које воде политику налик Трамповој на власт у Европи. Ово претвара Сједињене Државе у идеолошког противника углавном либерално демократским европским владама. Трамп је предао Кини и Русији алатке које убрзавају дезинтеграцију Запада.
Он се такође унилатерално разоружао у глобалној енергетској трци. Вредност кинеског извоза у области технологија чисте енергије у првих седам месеци 2025. године био је двоструко виши од америчког извоза фосилних горива. У свом „великом лепом закону“ Трамп је укинуо највећи део америчких пореских олакшица и субвенција за алтернативне изворе енергије. Кина ће стога доминирати у новим енергетских технологијама као и у снабдевању овим новим технологијама Глобалног Југа. Појачавајући приврженост САД фосилним горивима, Трамп је препустио светску енергетску будућност Кини.
Да ли ће 2026. година бити још једна година „Змаја“? Трампов добитак је његов наредни самит са Сијем заказан за април наредне године. Од сада до тада, он не жели да учини ништа што би пореметио побољшане кинеско-америчке односе. Тешко је преценити колико се ово разликује у односу на његове почетне позиције, што је само по себи доста поучно. Трамп је усмерио ка Кини своју тешку артиљерију у априлу када је увео царињене кинеске робе по стопи од 145 одсто. Си је узвратио сопственом тешком артиљеријом – извозним ограничењима ретких земаља. Ово би довело до обустављања највећег дела америчке цивилне и војне производње. Трамп је попустио у октобру. Испоставило се да је Сијева тешка артиљерија већа, барем наредних неколико гоцина. Сијеви умерени уступци обухватили су кинеско ограничавање извоза производа потребних за производњу фентанила и наставак увоза америчке соје.
Када се премере завршни резултати, 2025. је пружила оштру подуку. Америка изнова може да продаје Кини соју док Кина гарантује приступ ретким земљама. Додатно, Кина је добила приступ напредним процесорима нужним за развој вештачке интелигенције, иако не и најнапреднијим моделима. Амерички трговински партнери, осим Кине, престали су да трагају за смислом који стоји иза ове суманутости, пошто га нема. У ово време такмичења између великих сила, Трампово тескобно путовање је многима отворило очи. Он је открио снагу кинеске контроле над најдрагоценијим светским природним добрима. И такође је свима поручио да морају сами да се сналазе. У стварном свету, Кина остварује преимућство.
Извор: Фајненшел Тајмс
