Пише: Ранко Рајковић
Историја је пуна преломних тачака. Да би се временски разграничили историјски периоди и приближили њихови цивилизацијски нивои некада је довољно употријебити име елемента – камен, бронза, гвожђе...који нам непосредно откривају у ком се добу човјечанство налазило. Некада је довољно споменути име ствари као на примјер точак чији је изум направио преокрет снажно гурајући људску цивилизацију ка развоју трговине, комуникација, градова. Некада степен историјског развоја може објаснити име средства, рецимо писмо. Знамо да најстарије записе о цивилизацији чувају клинасто писмо и хијероглифи.
Осим тога у историји су изузетно важни појединачни догађаји који означавају успон људске вјере и наде – рођење Исуса Христа од када цивилизација у новој ери записује своје вријеме. Важна личност је Мухамед односно вријеме његовог преласка из Меке у Медину то јест Хиџра по којој Муслимани рачунају своје вријеме.
Некада се из историје издвајају и памте потресни догађаји који се односе на сломове и падове друштвених система – пад Римског царства, пад Бастиље, пад Берлинског зида….
У највећем броју случајева довољан је само датум, односно низ од 6 до 8 цифара које садрже основну информацију о хронолошком времену.
За преломну тачку своје историје наша држава је изабрала ово задње. Изабрала је датум – 21. мај 2006 године. Тих осам цифара 21052006 у основи су сваког нашег државног кодирања. Све што се догодило прије тих цифара (датума) одлучено је да припада старом, превазиђеном времену, а послије тих осам цифара (датума) новом, модерном времену.
Одлука се односи и на космичке појаве. Примјера ради спикер националне телевизије синоћ нас је обавијестио да ћемо сјутра (7. септембра 2006. године) од 19 сати и 58 минута до 21 сат и 31 минут посматрати дјелимично помрачење Мјесеца прво у нашој независној држави. Са небеским појавама корак држе и збивања у нашем подземљу. Прошле суботе на конференцији за штампу наши спелеолози су саопштили нашој јавности да су се спустили у Ђаловића пећину по први пут од како је наша држава постала независна. Чињеница да је преко 30 експедиција већ истраживало исту пећину није завриједила мјесто у националном дневнику. Ниједна од тих експедиција није могла понијети епитет националног подвига јер су се све догодиле прије 21. маја 2006. године.
Слављење државне независности не исцрпљује се игнорисањем закона гравитације и кружења планета и њихових сателита у Сунчевом систему прије 21. маја 2006. године, нити прећутаним истраживањима наше најдубље пећине такође прије тог датума.
Судбину Мјесеца, земљиног природног сателита, на нашем најзвезданијем и у пјесми опјеваном небу, као и природних пећина у нашем, по љепотама свјетски јединственом крашком подземљу, равноправно дијеле и наше птице мочварице, крапови, јегуље, овце, козе, дрењине, касароње. Читава та специфична менажерија по први пут се у нашој независној држави свечано пребројава, мријести, бјагњи, кози, цвјета…
Узвишеној идеји нашег првотног датума подређени су не само природни и друштвени процеси на територији државе већ и слободно вријеме, слободних грађана наше државе, независно од тога припадају ли опозиционим или владајућим структурама и да ли су првотног датума гласали за државну независност или против ње.
Ранко Рајковић: Сушена кобасица, књижевност, фашизам и рецепт
Прије неки дан у башти једног ресторана чуо сам када је слободни грађанин наше државе гласно рекао „Ово је најбоље пиво које сам попио од када је наша држава постала независна“. Пошто је задовољни грађанин спустио празну криглу на сто и обрисао бркове од пивске пјене, са сусједног стола устао је други слободни грађанин наше државе и смркнутог лица оптужио првога грађанина да иако је опозиционар нема право да вријеђа нашу државу повезујући је с туђинским брендовима пива којих смо се коначно ослободили 21. маја 2006. године. Задовољном пивопији, изнервирани патриота обратио се ријечима „Ти нијеси опозиција властима, ти си опозиција нашој независној држави“. Нападнути грађанин му је одговорио да воли државу ништа мање од њега, али је признао да исто тако воли и пиво, и то баш оно које се производи у сусједној држави што је још више разбјеснило агресивног патриоту. Услиједило је гурање, рвање, туча, ломњава …па полиција, записник и на крају судски позив, процес и епилог.
Пивопији је одређена затворска казна. Уз пресуду му је уручено и кратко образложење. У њему је писало да првотни датум не производи казну као датум сам по себи, већ да је казна везана за непоштовање датума послије датума када је датум постао то што јесте. А датум је постао првотни датум управо поменутог датума (21052006) од којега смо га дужни сви поштовати и сви без изузетка прослављати.
П. С.
Овај сатирични текст је извадак из личног дневника.
