Пише: Драган Стошић
Након трилогије Легенде данашњице Енкија Билала и Пјера Кристена, београдски Сталкер недавно је наставио објављивање Билалових сабраних дела, овог пута с његовим комплетним ауторским радом, односно, још једном трилогијом – Никопол. Истовремено, Чаробна књига је завршила комплетан опус Принца Валијанта (кроз 32 албума), у реализацији Харолда Фостера и, касније, Џона Калена Марфија и његовог сина
Трилогија Никопол, коју је београдски Сталкер, у преводу Бранислава Глумца, недавно сместио у један албум на близу 200 страна, представља наставак објављивања сабраних дела Енкија Билала у Србији. Ово интегрално издање чине три тематски сродна научнофантастична стрип-албума: Вашар бесмртних (1980), Жена-клопка (1986) и Хладни екватор (1992), који се сматрају стрипским класицима и ауторовим референтним делом, а Билала, премда је већ дотад стекао репутацију цењеног стрип-аутора, ова трилогија устоличиће међу најистакнутије и највољеније савремене ствараоце. Средишња радња трилогије прати Алкида Никопола, који се након тридесетогодишње казне, коју је у криогенском сну одслужио у Земљиној орбити, враћа у Француску, коју затиче под фашистичком влашћу, након два нуклеарна рата. Догађаји почињу да се одвијају 2023, године која је у тренутку стварања ових стрипова била далека будућност. Сада ће, пак, ова универзална и предсказујућа прича пружити посебну прилику да љубитељи девете уметности и Билаловог опуса разматрају у којој мери његова футуристичка визија наликује стварности. Посебно у алегоријском тумачењу.
Ова футуристичка прича с незаборавним сликама и симболичним ликовима, међутим, могла би да припада и било којој епохи, јер открива, не без хумора, бесмисао човека апсурдно опседнутог влашћу и бесмртношћу, због које он кокетира и са боговима, који, по свему судећи, деле исте пороке. Укратко, Париз марта 2023. Градом влада аутократа заљубљен у Мусолинија – Шублан, а црквом руководи његов рођак Теодул И. Све уочи још једне изборне, безначајне маскараде. Агломерација је подељена у два неједнака арондисмана. У првом, који чини центар, смештена је управљачка класа, док је други, који окружује први и простире се докле поглед сеже, постао раскршће за најразличитије пустолове и ванземаљце.
Сајам књига: Преглед нових стрипских издања домаћих издавачких кућа
Нелагодна атмосфера јача након појаве летеће пирамиде. Њезини путници од Париза захтевају астрономске количине горива… И свет је подељенији него икад раније, Исток и Запад су на истом брвну на коме се неуморно сукобљавају, без да могу (или желе) дефинитивну победу. Фашизам и комунизам имају идентични третман, складно Билаловом животном ставу који се протеже кроз све његове ауторске радове, и у стрипу и на филму. (Узгред, међу његова три филма је и Immortel ad vitam, што је слободна деконструкција трилогије Никопол.).
Стрип аутор и филмски редитељ
Енки Енес Билал (на неким местима Билаловић, без званичне потврде), француски стрип аутор и филмски редитељ, рођен је у Београду, 7. октобра 1951. Породица му се преселила у Париз када је имао девет година. Билалов стваралачки пут пресудно је одредио сусрет и сарадња са тада већ познатим и цењеним сценаристом Пјером Кристеном. Први заједнички албум – Крстарење заборављених, објављују 1975. Следе Камени брод (1976) и Град који није постојао (који ће ову неформалну трилогију закључити 1977). Билал се кроз ове наслове афирмисао као аутор, а опште признање и слава стигли су га по објављивању следећег албума који је такође цртао према Кристеновом сценарију – Фаланге црног реда. Након тога, 1980. самостално објављује La Foire aux Immortel, чиме започиње триологију Никопол која се сматра његовим магнум опусом. Од тада па до данас Билалови албуми се продају у тиражима од по више стотина хиљада примерака. Његову богату биографију чини велики број наслова. Међу бројним наградама које је добио посебно је значајан Гран при града Ангулема који је Билал добио 1987. Осим стрипом бави се и кинематографијом. Као редитељ потписао је три дугометражна филма (Bunker Palace Hotel, Tykho Moon, Immortel – ad vitam).
Никопол је, иначе, главни лик у правом смислу те речи само у првом албуму. Његово путешествије од прогнаног астронаута до аутократе Париза и човека који ће скренути памећу изненађујуће је брзо и кратко, све до завршне табле, где јадни Алкид Никопол цитира Бодлера и плаче. У наставку главну улогу преузима Џил Биоскоп, необична жена бледе пути и природне плаве косе, која не може а да не убија мушкарце око себе на свом путу од Лондона, преко Берлина, до Каира. Никополу је ту додељена споредна улога, и ако је још увек битан за причу. У завршном албуму Никопол јесте главни лик, али не Алкид, већ његов син са истим именом и лицем. Никопол Старији и даље има кључну улогу, али остаје некако по страни, као и Џил). Сам крај је, међутим, њихов.
Билал је комплетан аутор трилогије, не само као сценариста, цртач (насловне стране, оловка, туш и колор), већ и зато што са својим дело стоји у савршеној синтези. Свет који је створио и неговао током 12 година рада (са прекидима) на трилогији, ужасавајуће је сличан са овим који окружује савременог читаоца. Његови градови, возови, предели увек су настањени – људима, ванземаљцима, животињама… Он искрено саучествује са њима и не одустаје од комплетне слике која подразумева карактерне и физичке особине. Ликови, при том, никако нису стереотипни, и воде се сопственом вољом и нагонима. Позитивци, Алкид и Џил оклевају, не одишу самопоуздањем, чак и стеченим искуством… негативци су то у пуном капацитету, али су им карактери обојени индиректно – новински чланци, препричавања, нараторова појашњења… док споредни глумци обогаћују кадрове, каткад и као неопходни помагачи. Чак су и богови од крви и меса.
Објављена српска манга “Краљ ничега”: Црни стрип о улицама Београда
„Трилогија Никопол (као и код старих Грка?) јесте трилогија која је истовремено слободна и повезана. Слободна је за мене, њеног аутора, у сваком смислу. Навешћу, без посебног редоследа: слободна, инспирисана, ослобођена наративних кодова, временских стега, неоптерећена разумом, прикупљањем грађе, издавачким смерницама. Међутим, није ослобођена међусобних веза, јер је спајају хронологија, ликови и стална жеља, у свакој од три етапе, да се уклопи у савремени свет упркос њеном наводном временском раскораку…“, бележи Билал у малом уводнику за ово издање, објашњавајући како се у ове три књиге нижу гротескни делићи нашег света.
Посебан додатак овом издању је и сјајна анализа трилогије коју је, у свом тексту Ухронијска империја Жан-Феринанда Шублана, начинио Алфред Жари, а ту је и низ пропратних, слободнијих илустрација, као и насловна страна Либерасиона од 14. октобра 1993, који доноси депеше из 30 година удаљене будућности… Воила.
Комплетиран Форстеров и Марфијев Валијант
Након вишегодишњег објављивања једног од најдуговечнијих стрип серијала – Принца Валијанта, кога је давне 1937. осмислио, довео у Камелот на двор краља Артура, где је постао један од витезова Округлог стола, и почео да објављује један од најзначајнијих светских стрип аутора Харолд Фостер (1892-1982), Чаробна књига недавно је објавила завршни, 32 албум, који садржи последње табле које је, између 2001. и 2004. нацртао Џон Кален Марфи (1919-2004), по сценаријима свог сина Џона Калена Марфија Млађег, као и десетак табли које је нацртао његов наследник Гари Ђани – увршћене како би се прича заокружила. Тиме је у издањима Чаробне књиге обухваћен комплетан рад Хала Фостера и Џона Калена Марфија на Принцу Валијанту. А то ће рећи, укупно 3.513 табли, које су љубитеље ове историјске фантазије водиле кроз Европу и свет у периоду који обухвата неколико столећа почев од почетка VI века. А да Вал и остали јунаци (његова супруга Алета, синови и кћери, витезови Округлог стола, различити народи и њихове световне и верске вође, дивови, чаробњаци…) проговоре српским језиком, трудили су се, најпре у прва два тома Данко Јешић, од трећег Жика Богдановић уз малу помоћ Дарка Тушевљаковића и Звездана Шелмића, а од 18. том а до краја Горан Скробоња.
Елем, у Камелот стиже позив из Рима. Гласине о постојању Сенекиног блага допрле су до папе и он је у потрагу послао изасланика, који је, уместо блага, нашао доказ о злочину. Вал треба да пронађе убице, али и да се постара да нико не открије мапу Рајског врта (Едена), која се, наводно, налази међу благом. Пратећи трагове, Вал открива да је цар Јустинијан склопио савез са племеном Руса – које, такође, трага за тим вртом… По повратку са те авантуре, Вал се, потеран кугом, с породицом склања на запад и тамо, у старом замку, проналази врч који би могао бити Свети грал. Артур задужује Галана да га врати у Јерусалим. Алета и Мејв, за то време, постају таоци разбојника. Њихов вођа Хоридије има стравичну освајачку визију коју жели да оствари… И, тако се, хронике, како приче називају аутори, настављају у недоглед. Све до смрти Џон Калена Марфија, а и касније под руком Гарија Ђанија, који ради на недељним таблама овог серијала.
Извор: Нови Магазин
