Prve nesvestice, vrtoglavice i prolazne poremećaje vida ne treba zanemarivati, upozorio je vaskularni hirurg prof. dr Đorđe Radak.
Prema njegovim rečima, nove studije pokazuju da je rizik od ozbiljnog moždanog udara najveći tokom prvih sedam do deset dana nakon pojave početnih tegoba i istakao da će veštačka inteligencija (VI) u ovoj oblasti medicine biti uključena na nekoliko načina.
Govoreći o novinama u vaskularnoj hirurgiji, Radak je u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 rekao da će veštačka inteligencija promeniti način postavljanja dijagnoze, ali i izvođenja operacija.
„Veštačka inteligencija će promeniti sliku medicine uopšte, a u ovoj oblasti posebno. Dijagnostičke metode, od ultrazvuka do skenera i magnetne rezonance, biće opisivane pomoću veštačke inteligencije. Drugi nivo je mogućnost da veštačku inteligenciju pitate za savet, a treći je veštačka inteligencija koja organizuje samu operaciju“, naveo je Radak.
On je objasnio da se robotika već koristi u pojedinim oblastima medicine, dok hirurg kontroliše tok operacije i donosi najvažnije odluke.
UCGSci Studio: Kako je lijek po mjeri jednog dječaka pokrenuo revoluciju u medicini
Mesto čoveka je da kontroliše faze i usmerava robota, odnosno da donosi strateške odluke o tome kojim pravcem operacija treba da ide. Robotika može mnogo preciznije da obavi ono što podrazumeva sama tehnika operacije. Krvni sudovi se vide deset puta uvećani, što omogućava da se ne povrede nervi i da kvalitet operacije bude na veoma visokom nivou”, istakao je dr Radak.
On je istovremeno upozorio da se hirurgija ne sme u potpunosti prepustiti novim tehnologijama.
„Ako se samo oslonimo na veštačku inteligenciju, možemo da dođemo u situaciju da obični hirurzi zaborave ili ne znaju da urade neke intervencije. Zbog endovaskularne hirurgije i novih minimalno invazivnih intervencija već možemo da dođemo u situaciju da hirurg nikada nije radio klasičnu operaciju“, kazao je.
Govoreći o moždanom udaru, Radak je ukazao na značaj karotidnih arterija i pravovremenog otkrivanja njihovog suženja.
„Karotidna bolest je pozadina onoga što zovemo moždanim udarom. Nastaju aterosklerotična suženja na vratu i veliki broj moždanih udara događa se zbog toga“, rekao je.
Prema njegovim rečima, vremenski uslovi tokom leta mogu dodatno da povećaju rizik kod ljudi koji već imaju suženje arterija.
„Leti pada pritisak, a raste koncentracija krvi i to stvara predispoziciju za nastanak tromba na suženoj arteriji“, objasnio je Radak.
On je naglasio da se promene na karotidnim arterijama mogu otkriti jednostavnim ultrazvučnim pregledom.
„Ultrazvuk može da pokaže i odredi stepen značajnosti promena na vratu. S obzirom na to da se ta suženja nalaze oko dva centimetra ispod kože, hirurg može za nekoliko minuta da očisti arteriju i napravi ogromnu korist za pacijenta“, istakao je dr Radak.
Naveo je da postoje jasni kriterijumi kada treba uraditi intervenciju na karotidnoj arteriji.
„Velike prospektivne i randomizovane studije odavno su završene i postoje dokazi kada treba uraditi intervenciju. Najbolji rezultati su kod ljudi koji imaju početne nesvestice i vrtoglavice, kao i suženje karotidne arterije veće od 70 odsto“, kazao je.
Govoreći o razlozima zbog kojih se aterosklerotične promene pojavljuju i kod mlađih ljudi, Radak je izdvojio hronični stres, lošu ishranu i štetne navike.
„Sada živimo u izobilju stresa, loše hrane, loših navika i svega što ubrzava razvoj ateroskleroze. Stres je postojao i ranije, ali je trajao kraće. Naš problem je to što smo izloženi hroničnom stresu“, rekao je.
Ljudi puše jer su anksiozni, a piju jer su nesrećni – loše navike su deo psihe
On smatra da pušenje, alkohol i druge štetne navike ne treba posmatrati izdvojeno od psihičkog stanja čoveka.
„Ljudi puše zato što su anksiozni, piju zato što su nesrećni, a drogiraju se zato što su tužni. To nije jednostavno skloniti iz života. To je deo života u kojem se borimo da popravimo njegov kvalitet“, naveo je Radak.
Pored životnih navika, važnu ulogu može da ima i genetika.
„Pre svih faktora koje možemo da regulišemo i popravljamo stilom života, postoji i nešto što se zove genetika. To je sada potpuno jasno. Postoje ljudi koji genetski imaju sklonost da im se trombociti lepe za sužene krvne sudove i da se stvori tromboza“, objasnio je.
Njujork tajms: Doktori su mislili da je astma – ej-aj je doneo drugačiju procenu
Radak je naveo da danas postoje genetske analize koje mogu da pokažu određene faktore rizika, kao i reakciju trombocita na pojedine lekove.
Govoreći o preventivnim operacijama, objasnio je da se one obavljaju kada patološka promena već postoji, ali pacijent još nema izražene tegobe.
„Kada se kaže preventivna operacija, ljudi misle da problem ne postoji, ali da želimo da ga sprečimo. Suština je da problem postoji, ali još nema simptoma. Čovek može da ima značajno suženje karotidne arterije ili arterije koja ishranjuje bubreg ili nogu, a da još nema ozbiljne tegobe“, objasnio je.
Posebno je naglasio značaj reagovanja nakon pojave prvih simptoma.
„Nove studije pokazale su da je posle prve nesvestice i vrtoglavice, u periodu od sedam do deset dana, najveći rizik da će doći do velikog i ozbiljnog moždanog udara. Prvi simptom može da znači da su trombovi počeli da se odvajaju sa mesta na kojem postoji suženje“, upozorio je Radak.
Prema njegovim rečima, prve tegobe treba posmatrati kao urgentno stanje.
„Tranzitorni ishemijski atak, odnosno prva nesvestica ili vrtoglavica, treba da budu upozorenje da se nalazimo u urgentnoj situaciji. To je ključni trenutak kada je korist od intervencije najveća“, naglasio je.
Radak je objasnio da problem predstavlja i to što ozbiljno suženje karotidne arterije ponekad ne izaziva jasne simptome.
„Postoje ljudi koji imaju potpuno zatvorenu jednu karotidnu arteriju, a nemaju skoro nikakve simptome, zato što se zatvaranje događalo postepeno i mozak se navikao. Problem je što mozak ne boli i veoma teško daje simptome“, rekao je.
Kao upozorenje se mogu javiti i prolazne promene vida.
„Privremeno slepilo, gubitak dela vidnog polja, omaglica i treperenje pred očima simptomi su nedovoljne ishranjenosti oka. Oko je deo mozga, a očno dno sastoji se od istih nervnih ćelija koje se nalaze u mozgu“, objasnio je Radak.
On smatra da u Srbiji još ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju preventivnih pregleda karotidnih arterija i prepoznavanju prvih simptoma.
„Nemamo dovoljno opšte svesti da treba jednom godišnje da uradimo ultrazvuk karotidnih arterija i da početni simptomi imaju veći značaj nego što mislimo. Ljudi nemaju mogućnosti, vremena ni naviku da dođu do prve dijagnostike“, naveo je Radak.
Istakao je da bi osobe starije od 50 godina trebalo jednom godišnje da obave ultrazvučni pregled karotidnih arterija, aorte i vena.
„Postoji svest da bi posle 50. godine jednom godišnje trebalo ultrazvučno pregledati karotide, aortu i vene. To je jednostavan i bezazlen pregled koji ne boli“, kazao je.
Prema njegovim rečima, Srbija ima dobre centre, ali mogućnosti savremene dijagnostike i lečenja još nisu podjednako dostupne u celoj zemlji.
„Imamo sjajne centre. U nekim od naših centara rezultati su bolji nego u velikim zapadnim klinikama, ali to još nije prosek u našoj zemlji i na tome treba raditi. Preventivni pregledi čuvaju živote i štede novac zdravstvenom sistemu. Prevencija nije stvar estetike, već života“, zaključio je prof. dr Đorđe Radak u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, prenosi Tanjug.
Izvor: Politika Onlajn
