Други свјетски рат је почео 1. септембра 1939. године нападом фашиста и нациста на бројне суверене и демократске земље. Том нападу је претходио пакт Рибентроп – Молотив потписан недјељу дана прије напада Хитлера на Пољску. Тај се пакт службено и званично звао „Пакт о ненападању и пријатељству између Њемачке и СССР“, а подразумјевао је трговинску размјену између Хитлерове и Стаљинове државе: нацистима нафта и друге сировине, совјетима продукти нацистичке технологије.
Пише: Филип Драговић
Поред тога, овај уговор је својим „тајним“ дијелом планирао расподјелу Европе између нациста и комуниста тако да је Пољска распарчана заједничком акцијом Вермахта и Црвене армије, а по истом међусобном договору ових војних сила растргнута је и Румунија.
Истовремено док је Хитлер окупирао цијелу Европу током 1939. и 1940. године, Стаљин је синхронизовано освајао балтичке земље и дио Финске. У то вријеме, руководство KПЈ, налази се под командом комунистичке интернационале са сједиштем у Москви, што ће рећи да су добре двије године највеће експанзије наци-фашизма у Европи били његови отворени и уговорени савезници.
Kад се рат надкрилио на краљевину Југославију, имамо контраверзну ситуацију да Kраљевина одбија Тројни пакт са Хитлером, и да је у томе подржава Сабор СПЦ, (за шта, до данас, српски народ није сигуран колико је то био добар потез), док овдашњи комунисти све то некако гледају из прикрајка. Било им је ваљда непријатно да се боре против пакта какав већ има Стаљин, а родољубиви импулс им је говорио другачије.
Kада је, 6. априла, рат ипак почео, и када је наци-фашизам ударио на нашу родну груду, комунисти су остали досљедни пакту Рибентроп‒Молотов и гледали су мирно окупацију, док су се против туђинске силе храбро борили краљеви официри и војници. Међу њима и Драгољуб Дража Михаиловић.
Априлски рат јесте био кратак и поразан, али ништа краћи нити поразнији од оног који ће против Хитлера водити Француска, Холандија, Белгија… и друге земље Европе. И ништа поразнији него што ће ефекат на ратишту у тој 1941. години имати Велика Британиија и касније СССР.
Официри и војници окупљени око Драже Михаиловића, наставили су своју борбу против Хитлера и послије априлског рата, мајским збором на Равној Гори исте године, и првим оружаним дејствима до краја те 1941.
Нападом Њемачке на СССР дошло је до промјене у идеолошким токовима велике ратне катастрофе. Због рата у другој држави, овдашњи комунисти подижу се на устанак против Њемаца, што Михаиловићеву војску ставља у процјеп између окупатора и идеолошког противника, дојучерашњег Хитлеровог савезника…
Све даље је, као и ово до сада, историја.
