Пише: Војин Грубач
У тексту „Заустави се Ноле“, новинар Небојша Реџић је показао сву ширину и колоритност своје приземне, неконтролисане троглодитске мржње проистекле из непоимања историје Црне Горе и духа новог времена: гдје је слобода личног и етничког опредјељења сваког човјека неприкосновена.
Јер, како другачије тумачити реченице из дотичног, накарадног текста Реџића, гдје каже: „Како само испразно дјелују ти одрођени Црногорци који су прихватили нови идентитет и одрекли се својих предака и славне историје, зарад мрвица са Газдиног стола, покушавајући да увлачењем Ђоковића у свој прљави посао, окончају мисију званичног Београда?
Тужна је судбина тих црногорских несрећника који су се одродили, пљунули на мајчино млијеко и понудили се као послуга онима „тамо далеко“, гдје столује идентитет који не постоји ни два вијека. Такви не знају ко су, фалсификују историју, краду нам културу и желе да све оно што немају, постане њихово.“
Одмах се мора рећи, након изреченога, да нико нема намјеру од Реџића украсти некултуру којом је наднаравно обдарен.
Уједно, нико од њега не жели украсти оно што сматра да је његово, јер он ништа и нема осим погрешних фикција и трулих, петпарачких текстова.
Ако мисли да има, нека каже: шта има и гдје се то налази?
Збиља, који су ти „одрођени Црногорци“и „црногорски несрећници“ које Реџић оптужује што славе величанствени успјех Новака Ђоковића а који су, наводно, њему: „прихватили нови идентитет, одрекли се предака“ те „пљунули на мајчино млијеко“? Одрођени несрећници, вели?
Војин Грубач: Србија: немоћ у вртлогу самоурагана психоделије
Одговор на ово питање је врло прост: Црногорци на које се Реџић обрушио салвом приземних увреда су они људи који нису моралне наказе као што је Небојша Реџић.
Јер, Реџић је себе у овом и сличним отровним текстовима приказао као затуцаног квазинационалисту који на необјективној мржњи гради свој смијешни идентитет пећинског цртача непостојећег свијета прошлости.
Антиидентитет Реџића је скуван, а потом се закономјерно и покварио у кухињама псеудоидеолога палог ДПС-а и његових сателита. Закржљао у израстању.
Нема ништа заједничко са историјским идентитетом Црне Горе, о којем Реџић појма нема, што са лошим васпитањем и осионошћу коју демонстрира: заслужује да свој биједни текст, елегантно баци у кош за отпатке. Јер, сваки идентитет мора у себи имати фактор толеранције, ширине: да би се третирао озбиљним и утемељеним.
То свједоче и ријечи Марка Миљанова да је „јунаштво бранити себе од других а чојство друге од себе“!
Реџић демонстрира античојство, баца се кршима на друге док их псује као кочијаш и још мисли да је Црногорац!?
Како то? Ако у етичком смислу Реџић очито није Црногорац, у којем је? Територијалном?
Реџићеве замјерке државном врху Црне Горе због честитки које су упутили величанственом шампиону свих времена, Новаку Ђоковићу, имају једну логичку ману.
Наиме, Новак је поријеклом из Јасенова поља, Никшића и један је од најбољих промотера државе Црне Горе, за разлику од Реџића којег нико не зна, осим као ситну идеолошку боранију.
Као слугу опаког режима Ђукановића познатог по шверцу цигарета и кокаина, којем је дизање идеолошке прашине била димна завјеса за криминални непочинства.
Овакав Небојша Реџић, са свим својим реторичким таламбасима и зурлама, у коначници: не вриједи једне пертле скинуте с било које Новакове патике, неважно: лијеве или десне.
Дакако, не само он већ и сви слични њему који ових дана изврћу своју жуч по медијима: због успјеха великог шампиона, а могуће и најбољег спортисте свих времена: Новака Ђоковића.
Да ли ће ови интелектуални згубидани икада схватити да је Новак легенда Црне Горе иако наступа за репрезентацију Србије, баш као што ће спортисти из Србије који наступају за репрезентацију Црне Горе такође бити опште легенде ако достигну велике спортске успјехе наступајући за Црну Гору, остаће да видимо.
До тада, лијепо би било да Реџић и слични промотери идеолошке застрањености покушају успокојити вампире у себи, зарад сопственог менталног здравља и хигијене јавне ријечи.
