Од Аристофана до Шекспира

За селекцију 43. фестивала „Борини позоришни дани” селектор Слободан Савић одгледао је више од 70 представа од којих је сeдам уврстио у такмичарску селекцију

Сцена из представе „Птице” (Фото: С. Савић), Слободан Савић (Фото: лична архива)

„Позориште у трауматизованом друштву” поднаслов је овогодишњег 43. издања фестивала „Борини позоришни дани”, које ће бити одржано од 21. до 28. октобра у Врању. Селекцију коју је обелоданио селектор Слободан Савић чини седам представа театарских кућа из Новог Сада, Београда, Скопља, Загреба, и Темишвара, односно у част награђених из Зрењанина.

Свечано отварање биће уприличено 21. октобра, када се обележава дан позоришта „Бора Станковић”, уз доделу годишње награде, а ансамбл позоришта домаћина, ван конкуренције, извешће премијеру представе „Коњец филма”, по роману Вере Ценић, у драматизацији Тијане Грумић и у режији Југа Ђорђевића.

Велике заслуге за ново „одело” фестивала, свакако има Слободан Савић. Када је крајем 2020. године именован за селектора „Бориних позоришних дана” фестивал је био ревијалног карактера, без жирија и награда, без јасног концепта. Пркосни Савић прихватио је позив да сачини селекцију најбољих представа под једним условом – да из темеља реконструише, а тиме и унапреди овај фестивал.

Селекцију 43. „Бориних позоришних дана” чине представе: „Код вечите славине” Момчила Настасијевића, у режија Соње Петровић (Српско народно позориште и Центар за развој визуелне културе, Нови Сад, Србија), затим „Ричард Трећи” В. Шекспира, у режији Дејана Пројковског (Новосадско позориште, Ujvideki sinhaz). Ту је и „Наш разред” Тадеуша Слобођанека, у режији Татјане Мандић Ригонат, ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, као и „Непријатељ народа” Хенрика Ибзена, у режији Нине Николић, а у продукцији Македонског народног театра из Скопља. „Реалисти” Ј. Карас, у режији Матка Рагужа и театра „Егзит” стижу из Загреба, а ту су и Аристофанове „Птице” у режији и адаптацији Кокана Младеновића Мађарског државног позоришта „Чики Гергеј” из Темишвара. Борис Лијешевић и Федор Шили аутори су представе „Шта ће бити са свима нама” која ће у продукцији позоришта „Тоша Јовановић” из Зрењањин бити изведена последње фестивалске вечери у част награђених.

– Написао сам нови статут, увео стручни жири и награде које носе име „Борисава Станковића”: најбоља представа у целини, најбоља женска и мушка улога, награда за драматургију, драматизацију или адаптацију. Награда публике добила је име по „Радославу Радивојевићу”, дугогодишњем управнику позоришта у Врању и оснивачу фестивала. Успоставио сам и основни концепт: високи естетски и уметнички критеријуми приликом одабира представа. Урађен је нови визуелни идентитет фестивала који, поред осталог, подразумева и штампање репрезентативног каталога и пратећег рекламног материјала. Све је то остварено већ прве године мог мандата. Прошле године сам окупио међународни жири, а од ове године „Борини позоришни дани” имаће и међународну селекцију што је била моја идеја од почетка. Наглашавам да сам за све то имао максималну подршку и разумевање организатора: позоришта „Бора Станковић” и локалне самоуправе града Врања са градоначелником др Слободаном Миленковићем на челу – каже Савић.

За актуелну селекцију Слободан Савић, како тврди за „Политику”, одгледао је више од 70 представа, од тога двадесетак у продукцији позоришта из региона: Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Румунија, Бугарска, Северна Македонија.

– Поред високих естетских стандарда и поетике савремених позоришних пракси, нисам имао унапред замишљен и задат тематски концепт. Никада тако не радим. У мом селекторском раду, не само за фестивал у Врању, тематски концепт проистиче из одгледаних представа. Тако је било и ове године. У финалној селекцији издвојио сам представе које имају одређене заједничке именитеље на плану естетике, тематике и позоришне поетике. Из тематског корпуса изабраних представа, укључујући чак и представу у част награђених, проистиче концепт и слоган овогодишњих „Бориних позоришних дана”: „Позориште у трауматизованом друштву” – тврди Слободан Савић и додаје:

– Ми живимо у трауматизованом друштву, то је недвосмислена и болна чињеница. Није само наше друштво трауматизовано, нити друштва држава у ближем и даљем окружењу, трауматизован је васколики свет, од севера до југа, од истока на запад. Дело „Код вечите славине”, на пример, тематизује трауме прародитељског греха, насиља у породици, инцеста. „Ричард Трећи” трауме крваве, бескрупулозне, осветничке борбе за власт. Да ли уопште треба да помињем нови, суморни контекст представе „Наш разред”? Да не набрајам више. Сличне мотиве, на овај или онај начин, можемо препознати у свим изабраним представама.

Извор: Борка Голубовић-Требјешанин/politika.rs