Piše: Den Vang
Inženjeri, bukvalno, vladaju savremenom Kinom. Do 2002. godine, svih devet članova Stalnog komiteta Politbiroa bili su po obrazovanju inženjeri, a to je i Si Đinping. S druge strane, preko polovine predsednika SAD su bili advokati.
Nakon što je Donald Tramp najavio razorno visoke carine na Kinu, jedan jednostavan podsetnik na tehnološku moć te zemlje naterao ga je da se povuče. Ubrzo nakon Trampove objave carina, drugog aprila, Peking je iznenada obustavio izvoz magneta od retkih minerala.
Proizvođači automobila širom sveta su upali u paniku. Ovi magneti – proizvedeni u kineskim fabrikama od metala koji se uglavnom vade iz kineskih rudnika – postali su neophodni za proizvodnju automobila. Kompanija Ford je obustavila proizvodnju u jednoj fabrici u Čikagu. Lobističke organizacije iz automobilskog sektora u Sjedinjenim Državama i Evropi upozorile su da su automobilske kompanije udaljene samo nekoliko nedelja od potpunog zaustavljanja proizvodnje. Navodno su neke razmatrale premeštanje dela proizvodnje u Kinu kako bi zadržale pristup sirovinama.
Dvanaestog maja, Bela kuća je pristala da smanji carinske stope za Kinu, pre nego što je objavila trgovinske sporazume sa Evropom, Kanadom, Japanom ili drugim savezničkim zemljama.
Kina proizvodi 90 procenata svetske ponude magneta od retkih metala i to nisu jedini proizvodi koje Peking može uskratiti ostatku sveta. Decenije industrijske politike i žestokog razvoja preduzetništva stvorile su najmoćniju proizvodnu mašinu na svetu. Kineske kompanije su takođe vodeći proizvođači mnogih farmaceutskih sastojaka (posebno za antibiotike i ibuprofen), materijala za baterije i čitavih kategorija elektronskih komponenti – da ne pominjemo pametne telefone, kućne aparate, igračke i drugu gotovu robu koju američki potrošači žele.
Kada su obustavili izvoz ovih magneta, zvaničnici u Pekingu su pokazali samo mali deo svoje snage. Da su hteli, mogli su da „udave“ vitalne sektore američke ekonomije.
Inženjerska sila
Kako je Amerika izgubila toliko proizvodnih kapaciteta u korist Kine i završila u tako ranjivoj poziciji? Razmislite ovako: Kina je inženjerska država, koja tretira građevinske projekte i tehnološku nadmoć kao rešenje za sve svoje probleme, dok su Sjedinjene Države pravničko društvo, opsednuto zaštitom bogatstva kroz donošenje pravila, a ne proizvodnjom materijalnih dobara.
Uzastopne američke administracije pokušavale su da se suprotstave Pekingu pravnim sredstvima – uvođenjem carina i osmišljavanjem sve složenijeg režima sankcija – dok je inženjerska država stvarala budućnost fizički gradeći bolje automobile, funkcionalnije gradove i veće elektrane.
Inženjeri, bukvalno, vladaju savremenom Kinom. Kao ispravku u odnosu na ideološki haos iz Maovog vremena, Deng Sjaoping je od 80-ih počeo da u najviše redove kineske vlasti promoviše inženjere. Do 2002. godine, svih devet članova Stalnog komiteta Politbiroa – vrha Komunističke partije – bili su po obrazovanju inženjeri.
Si Đinping je studirao hemijsko inženjerstvo na Univerzitetu Sinhua, najprestižnijoj naučnoj instituciji u Kini. Na početku svog trećeg mandata, 2022. godine, Si je popunio Politbiro izvršnim direktorima sa iskustvom u vazduhoplovstvu i naoružanju.
Ogromni građevinski poduhvati su jedna važna karakteristika razvoja današnje Kine. Osoba rođena 1993. godine – kada je zemlja izgradila svoj prvi moderan autoput – mogla je, 18 godina kasnije, punoletna i sa pravom da vozi, putovati mrežom autoputeva dužom od američkog međudržavnog sistema.
U okviru ekonomske transformacije Kine, zvaničnici u Pekingu usmeravali su izgradnju mostova, velikih brana, ogromnih elektrana i čitavih novih gradova. Privredni sektor, uz podršku državnih politika koje podstiču proizvodnju, takođe je usmeren na industrijski rast. Približno bi se moglo reći da Kina proizvodi trećinu svetske industrijske robe, uključujući ključne proizvode kao što su konstrukcioni čelik i kontejnerski brodovi.
Pravnička dominacija
Sjedinjene Države, nasuprot tome, imaju vladu pravnika, po meri pravnika i za pravnike. Više od polovine američkih predsednika u nekom trenutku karijere bavilo se advokaturom. Oko polovine sadašnjih američkih senatora ima diplomu prava.
Samo dvojica američkih predsednika bili su inženjeri: Herbert Huver, koji je stekao bogatstvo u rudarstvu, i Džimi Karter, koji je služio kao inženjerski oficir na podmornici Ratne mornarice. (Huvera i Kartera pamte po mnogim stvarima – naročito po lošem političkom instinktu koji im je doneo ubedljive izborne poraze.)
Ogromni građevinski poduhvati su jedna važna karakteristika razvoja današnje Kine
Pravnički instinkti prožimali su i ekonomsku politiku Džoa Bajdena, koja je zanemarila „nevidljivu ruku tržišta“ u korist hirurških intervencija u privredi – po principu subvencije za jednu korporaciju, antimonopolski postupak protiv druge. Bajden se nadao da će ponovo industrijalizovati Ameriku kroz ključne zakone poput dvopartijski prihvaćenog Zakona o infrastrukturi i Zakona o smanjenju inflacije, ali pravnička priroda njegove administracije stalno je usporavala tempo gradnje.
Izvršne agencije bile su toliko usredsređene na propisivanje pravila „kako nešto uraditi“ da je na kraju vrlo malo toga zapravo bilo izgrađeno. Napori da se ruralna područja povežu sa brzim internetom ili da se napravi mreža punjača za električna vozila, jedva da su i započeti pre nego što su glasači ponovo izabrali Donalda Trampa.
Tramp nije pravnik, ali – kao i mnogi imućni Amerikanci – dobro zna kako da koristi sudski sistem da bi dobio ono što želi. Njegovu poslovnu karijeru i predsednički mandat pratio je niz tužbi: protiv poslovnih partnera, političkih protivnika, medija, pa čak i sopstvenih advokata. Njegov stil vladanja takođe nosi obeležja spornog pristupa – bacanje optužbi na sve strane, zastrašivanje ljudi da bi odustali od otpora, blaćenje u „sudu javnog mnjenja“. Dok je Bajden bio spor i vezan za procedure, Tramp je prirodno skloniji „tučnjavi u pravnom ringu“.
Pravničko društvo ima i neke važne prednosti. Nemoguće je izgraditi kompanije vredne hiljade milijardi dolara bez vladavine prava, koja obezbeđuje okruženje u kom se bogatima isplati da ulažu. Sjedinjene Države i dalje su dom većine najvrednijih kompanija na svetu, delimično zato što pravnici štite njihovo pravo da ostvaruju profit od svoje intelektualne svojine. Ali činjenica da bogate kompanije i pojedinci lako mogu da zaštite svoje interese na sudu nimalo ne znači da će celo društvo ekonomski napredovati.
Sjedinjene Države su napravile geopolitičku grešku dovodeći pravnike u obračun s Kinom po pitanju trgovine i tehnologije. Prva Trampova administracija uvela je početni paket carina na kinesku robu i stavila desetine kineskih tehnoloških kompanija na trgovinske crne liste. Bajdenova administracija je usavršila kontrolu izvoza tehnologije, osmislivši složene mreže za obuzdavanje kineskih proizvođača čipova, telekomunikacionih firmi i svake kompanije koja želi da primeni veštačku inteligenciju. Si Đinping je, u međuvremenu, u svoje okruženje doveo naučnike i inženjere.
Gradnja i napredak
Si je odrastao u Kini čiji su lideri iz vladajuće Komunističke partije negovali ogorčenost zbog ranijih imperijalističkih upada u njihovu zemlju. Verovali su da je Sovjetski Savez postao snažan i moderan zahvaljujući teškoj industriji. Kina je predstavila svoj Prvi petogodišnji plan 1953. godine, iste godine kada je Si rođen. Ove jeseni, Si će dovršiti Petnaesti petogodišnji plan.
U proteklim decenijama, neprekidna gradnja i infrastrukturno napredovanje pomogli su da se ojača politička otpornost Komunističke partije. Građenje ogromnog broja stanova, mostova i elektrana znači da su materijalne koristi dospele do velikog dela stanovništva.
Kineski građani su tokom poslednjih 40 godina videli kako im se životni uslovi nemerljivo poboljšavaju. Stalno unapređivanje parkova i mreža metroa čini da stanovnici gradova očekuju još bolju budućnost. Kada Kinezi pokazuju svoje nove gradove koji noću svetlucaju u predstavama dronova ili megalopolise povezane blistavom mrežom brzih vozova, po mom iskustvu, to čine s istinskim ponosom. Jedan od načina da impresionirate više od milijardu ljudi jeste – da izlijete veliku količinu betona.
Kina je takođe postala energetska supersila. Pre dvadeset godina proizvodila je oko polovinu električne energije u poređenju sa Sjedinjenim Državama. Danas proizvodi dva puta više. Peking istovremeno nastoji da se oslobodi zavisnosti od uvoza nafte, a ujedno predvodi svet u strategiji „sveobuhvatne energije“, koja obuhvata ugalj, nuklearke, vetroelektrane, kao i zadivljujuće količine novih solarnih kapaciteta.
Peking je nedavno najavio izgradnju brane Jarlung Cangpo, koja će potrošiti 60 puta više cementa nego brana Huver i nadmašiće već ogromnu branu Tri klisure. Do kraja ove godine, više od polovine automobila prodatih u Kini biće električni — što je, opet, rezultat snažne i usmerene politike.
Inženjerska država je efikasna i u proizvodnji vojne opreme. Kina proizvodi oko 80 odsto potrošačkih dronova u svetu, koji se lako mogu prilagoditi za upotrebu na bojištu. Kina ima otprilike 200 puta veći brodograditeljski kapacitet od Sjedinjenih Država; prema izveštaju Kancelarije za reviziju američke vlade (GAO), izgradnja mnogih klasa brodova američke mornarice kasni i do tri godine.
U decembru prošle godine, tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izjavio je otvoreno da će Sjedinjene Države „veoma brzo ostati bez municije“ u slučaju sukoba s kineskom vojskom. Amerika je izgubila proizvodni kapacitet neophodan za izdržavanje velikog rata. Industrijska proizvodnja u SAD-u nikada se nije oporavila do nivoa iz 2008. godine; broj zaposlenih u proizvodnji smanjen je za milion ljudi od tada.
Sjedinjene Države su izgubile sposobnost da prave stvari, jer su se usredsredile na procedure umesto na rezultate. Stanovnici Kalifornije su 2008. godine izglasali finansiranje brze železničke pruge između San Franciska i Los Anđelesa. Te iste godine, Kina je započela izgradnju svoje brze pruge između Pekinga i Šangaja. Kineska linija je otvorena 2011. godine, po ceni od 33 milijarde dolara. U prvoj deceniji rada prevezla je više od 1,3 milijarde putnika.
Sedamnaest godina nakon što je usvojen predlog na referendumu, Kalifornija je izgradila samo kratak deo pruge – koji povezuje dva grada u Centralnoj dolini – nijedan od njih nije blizu ni San Francisku, a ni Los Anđelesu. Najnovija procena troškova za kalifornijsku brzu prugu iznosi 135 milijardi dolara. Prema zvaničnim procenama, prvi segment voza u Kaliforniji počeće sa radom između 2030. i 2033. godine – što je raspon greške od tri godine – isto onoliko koliko je Kini bilo potrebno da izgradi čitavu prugu između Pekinga i Šangaja.
Čak i znatno manji projekti – javni toalet, nadstrešnica na autobuskom stajalištu – ispadaju razočaravajući, sramotno zakasneli ili prekoračuju budžet. Današnji Amerikanci žive u ruševinama industrijske civilizacije, gde se preostala infrastruktura jedva održava – a gotovo nikada ne unapređuje. Rezultat je dubok osećaj da ništa ne funkcioniše.
Srednji put
Sjedinjene Države nikada nisu uvek bile takve. Nekada su imale snagu inženjerske države, gde su građene duge železničke pruge, prelepi mostovi, lepi gradovi, oružje razorne moći i rakete koje su stizale do Meseca. Kad je u 19. veku Amerika beležila nagli rast stanovništva i ekonomije, političke elite su se slagale da njenim velikim teritorijama trebaju kanali, železnice i autoputevi. Američka građevinska ekspanzija usporila je posle 1960-ih.
Šta se potom desilo? Američka javnost se pobunila protiv štetnih uticaja na životnu sredinu, autoputeva koji su prokrčili put kroz gradske četvrti, i industrijskih regulatora koji su bili tesno povezani s velikim kompanijama. Pravna profesija počela je da se menja.
Pre 60-ih, ugledni advokati su ulazili u vladu kako bi sprovodili programe kao što je bio „Nju dil“ Franklina Ruzvelta. Nakon toga, idealistički studenti prava krenuli su stopama mladog Ralfa Nadera, koji se zalagao da bude čuvar nad navodnim zloupotrebama vlade. Slogan tog doba glasio je: „Tuži te gadove“ — pozivajući ekološke aktiviste i druge borce da povedu vladina tela pred sud.
Pravedni poriv iz tog doba ubedio je mnoge Amerikance da je fizička dinamičnost nepoželjna i oduzeo društvu sposobnost da se usavršava. Umesto da proširuju nove mreže metroa, grade nuklearne elektrane ili postrojenja za preradu retkih metala, ili dizajniraju trase za nove dalekovode, mnogi od najpametnijih inženjera u zemlji bili su privučeni Volstritom i Silicijumskom dolinom, gde mogu da se zabavljaju i zarade daleko više novca.
Ne predlažem da Sjedinjene Države kopiraju kineski pristup. Spektakularni uspesi inženjerske države došli su uz zapanjujuće cene. Peking tretira svoje građane kao još jedan „građevinski materijal“, a kinesko društvo kao nešto što se takođe može inženjerski oblikovati. Zvaničnici su ograničili etno-religijske manjine u Tibetu i Sinđijangu da praktikuju svoju religiju i očuvaju svoje kulture.
Samo inženjerska država mogla je sprovoditi politiku jednog deteta, koja je na kraju bila kampanja sprovođena masovnim sterilizacijama i prinudnim abortusima. Kineski napori da se inženjerski upravlja ekonomijom – koji su proizveli pad vrednosti nekretnina i kolaps vrednosti korporacija – uplašili su preduzetnike i njihove investitore. Pekinški napori da se inženjerski oblikuje društvo naveli su mnogu mlade ljude da se osećaju izgubljeno, a značajan deo njih želi da emigrira u inostranstvo.
Voleo bih da zamislim koliko bi svet bio bolji kada bi obe supersile mogle da usvoje određene osobine jedna druge
Uprkos usporenoj izgradnji, advokati su garant velike prednosti Amerike u odnosu na Kinu: pluralizma, odnosno sposobnosti različitih kultura da koegzistiraju i napreduju pod jednakom zaštitom zakona. Amerikanci su uključeni u snažne debate o tome kako da unaprede svoju zemlju. Sjedinjene Države su dinamičnije od Evrope i mogu da se osvrnu na svoju istoriju kako bi našli put napred.
Takođe, ostatke američke inženjerske države možemo videti u moćnim industrijskim objektima širom zemlje. Amerikanci mogu crpeti primere i podsticaje iz tog nasleđa kako bi izveli sledeći čin transformacije svoje zemlje.
Voleo bih da zamislim koliko bi svet bio bolji kada bi obe supersile mogle da usvoje određene osobine jedna druge. Kina bi bila bolja kada bi bila više „pravnička“ – što znači da bi prihvatila suštinske pravne zaštite pojedinaca. Amerika, s druge strane, treba kulturu inženjerstva koja će graditi domove, javni prevoz i energetske sisteme neophodne za dekarbonizaciju. Na kraju krajeva, ako Amerika odbije da gradi, biće prepuštena na volju zemljama koje to čine.
Izvor: Novi Standard
