Piše: Maja Vasić Nikolić
Kanadski predsednik vlade napravio je presedan kada je u Davosu objavio kraj svetskog poretka pod vođstvom SAD. Nijedan političar do tada nije tako otvoreno, inteligentno i u maniru samopouzdanog vođe ukazao da “ako niste za stolom, vi ste na meniju”. Ovo nije bilo prvi put da Karni uradi nešto što niko dotad nije, ali kritičari ukazuju na to da dela govore više od reči
Kada je u martu prošle godine Mark Karni postao premijer Kanade, bio je to presedan: za razliku od većine kandidata, nikada ranije nije obavljao političku funkciju. U poslednjih dvadeset godina najviše se bavio drugom vrstom politike – bankarstvom. U toj ulozi napravio je još par presedana: bio je jedini strani državljanin kojem je poverena najvažnija bankarska uloga u finansijskom sistemu Velike Britanije – 2013. godine postavljen je za guvernera Centralne banke Engleske. Dodajte tome da je prethodno bio i guverner Centralne banke Kanade (2008–2013) i da je jedina osoba koja je, pored toga što je bila guverner centralnih banaka dve države, bila i predsednik Odbora za finansijsku stabilnost, međunarodnog tela koje prati i daje preporuke o globalnom finansijskom sistemu (2011– 2018).
Od dalekog severozapada Kanade do Oksforda
Karni je rođen 1965. u Fort Smitu, gradu u Severozapadnim teritorijama udaljenom malo manje od hiljadu i po kilometara od Vankuvera. Njegova porodica se ubrzo preselila u Edmonton, gde je njegov otac, inače član Liberalne partije, predavao kao profesor na Univerzitetu, a majka radila kao nastavnica. Po završetku srednje škole, Karni je upisao i završio sa pohvalama (magna cum laude) ekonomiju na Harvardu (SAD). Obrazovanje je nastavio u Oksfordu (VB), gde je i doktorirao 1995. U svom doktoratu pod nazivom “Dinamična prednost konkurencije” istraživao je kako domaća tržišna konkurencija utiče na međunarodnu. Njegova mentorka, profesorka Meg Mejer, u saopštenju za štampu koje je Oksford objavio nakon Karnijeve pobede na izborima naglasila da je “Mark bio izuzetno svestran student, brzo je savladavao nove pristupe, perspektive i izazove. Ove veštine će mu nesumnjivo dobro poslužiti dok vodi Kanadu tokom ovih turbulentnih vremena”.
Sledećih trinaest godina Karni je proveo u privatnom sektoru, radeći za “Goldman Saks” širom sveta. “Vikipedija” navodi da je bio angažovan u Bostonu, Londonu, Njujorku, Tokiju i Torontu. Pozicije koje je dobijao bile su sve važnije, a najviše se bavio rizicima, tržištima dužničkog kapitala te investicionim bankarstvom, a bio je konsultant državama poput Južne Afrike posle pada aparthejda i Rusije tokom finansijske krize 1998. godine.
Alberta između Otave i Vašingtona: Separatistički pokret traži Trampovu podršku
U javni sektor je prešao 2003. – najpre kao zamenik guvernera u Banci Kanade, a zatim kao viši pomoćnik u Ministarstvu finansija. Neposredno pre ekonomske krize 2008, Karni je postao guverner Banke Kanade. BBC navodi da je način na koji je Karni vodio Centralnu banku naširoko hvaljen zbog toga što je pomogao Kanadi da izbegne najgoru krizu. Njegova odluka da dramatično smanji a zatim najmanje godinu dana održava niske kamatne stope doprinela je tome da Kanada bude među prvim državama koje su se ekonomski oporavile. Međutim, to je dovelo do naglog rasta cena stanova i povećanja dugova domaćinstava (niske kamate su ohrabrivale građane da uzimaju više kredita).
Iako je 2012. Karni potvrdio da postoje problemi i da su neke nekretnine u Kanadi “verovatno precenjene”, smatrao je da nisu krive kamatne stope, već da je teret na pojedincima koji uzimaju kredite, te bankama i pravilima savezne vlade o hipotekarnom kreditiranju. Za svoj doprinos vođenju Kanade tokom krize, Karni je dobio više priznanja, a “Fajnenšel tajms” ga je 2009. proglasio jednim od “Pedeset ljudi koji će oblikovati put u budućnost”.
“Nepouzdan momak”
Britanska javnost bila je zaintrigirana kada je Karni 2013. izabran za guvernera Banke Engleske. Kao kanadski i irski državljanin, Karni je prvi guverner i jedini stranac u istoriji te banke koji je izabran nakon otvorenog konkursa za posao najvažnijeg bankara Britanije. Tadašnji kancelar Džordž Ozborn rekao je da će “Karni doneti bogato iskustvo” i da se od njega očekuje da ukroti londonski Siti, jedan od najvažnijih svetskih finansijskih centara. Kombinacija neadekvatne regulacije i prekomernog rizika koji su preuzimali bankari Sitija znatno je doprinela finansijskoj krizi. Tokom narednih nekoliko godina, Karni je uveo reforme koje su za cilj imale sprečavanje izbijanja nove krize. Za razliku od svojih prethodnika, tokom vođenja Banke Engleske nije se ustručavao od javnog izražavanja svog mišljenja. Pred referendum o nezavisnosti Škotske 2014. upozorio je da bi nezavisnost Škotske značila odustajanje od funte, sa svim fiskalnim posledicama koje uz to idu. Dve godine kasnije, pred “Bregzit”, više puta je upozoravao na posledice izlaska iz EU, kao i da Banka Engleske ima obavezu da građanima ukaže na njih. Zbog toga je više puta napadan u javnosti, a nakon referenduma, ostavke tadašnjeg premijera Dejvid Kamerona i pada funte, obratio se naciji umirujućim tonom. Uveravao je građane da Banka ima rezervne planove i fokusirao se na ekonomsku tranziciju. Ostao je na ovoj poziciji sve do marta 2020, malo duže nego što je ugovor predviđao, kako bi pomogao novom guverneru koji je Banku preuzeo u jeku pandemije.
U Engleskoj će ostati zapamćen i po potezima koji su zbunjivali i demotivisali investitore i preduzeća. Kao i u Kanadi nekoliko godina ranije, Karni je sprovodio tkz. forward guidance politiku – objavljivanje kamatnih stopa javnosti radi uticaja na očekivanja, a kako bi troškovi zaduživanja bili smanjeni i investicije stimulisane radi stabilizovanja ekonomije. Karni je najavljivao rast kamatnih stopa, ali kada bi došlo vreme za povećanje, često bi menjao mišljenje na osnovu pristiglih ekonomskih podataka. Zbog toga učesnici na tržištu nisu mogli da mu veruju na reč, a Pet Makfaden iz Laburističke partije nazvao ga je “nepouzdanim momkom” koji šalje pomešane signale: “Prvo kaže da je spreman da se obaveže, a zatim nestane”.
Američke carine menjaju globalnu trgovinu, Kina jača veze i ekonomski uticaj
Uprkos kritikama, pristalice tvrde da je Karni uspešno sproveo potrebne ekonomske mere tokom izuzetne političke i ekonomske nestabilnosti, “primirio” Siti i pripremio teren za novog guvernera. U martu 2020. vratio se u Kanadu kao konsultant u privatnim firmama, ali i u Liberalnoj partiji Džastina Trudoa. Prihvatio je i ulogu Specijalnog izaslanika UN za klimatske akcije i finansije.
Karni i Tramp: “nikad, nikad, nikad…”
U januaru 2025. godine Džastin Trudo – suočen sa stalnim padom popularnosti – najavio je ostavku na funkciji premijera. Karnijevo iskustvo u rešavanju globalnih ekonomskih kriza uverilo je Liberalnu partiju da je upravo on lider koji će se suprotstaviti američkom predsedniku Donaldu Trampu. Karni je zamenio Trudoa u martu, a kako bi ojačao svoju pregovaračku poziciju sa SAD, raspisao je vanredne parlamentarne izbore. Iako je pobedio, liberali nisu dobili apsolutnu većinu, već 169 od potrebna 172 mesta u parlamentu. Analitičari ukazuju na to da je pobedi najviše pomogao Tramp, stalnim pritiscima i poluozbiljnim šalama o Kanadi kao 51. državi SAD. Tako je Karni kampanju usredsredio na opasnost sa juga, označavajući Trampa kao pretnju ne samo ekonomiji Kanade već i njenom suverenitetu. U pobedničkom govoru upozorio je naciju da “Amerikanci žele naše resurse, našu vodu, našu zemlju. Razmislite o tome na trenutak. Ukoliko budu uspešni u tome, uništiće naš način života”.
Kako bi ispratio svoja predizborna obećanja o jačanju nezavisnosti od SAD, Karnijevo prvo putovanje u inostranstvo bilo je u Francusku i Veliku Britaniju, a ne u SAD. Time je poslao poruku da kao pouzdanog partnera vidi Evropu, a ne SAD pod Trampom. Kada se sastao sa Trampom, postalo je jasno da trgovinski pregovori neće odgoditi carine kojima SAD preti, a da je sporazum između SAD, Meksika i Kanade koji ističe 2026. godine jedina “osnova za šire trgovinske pregovore”. Ostalo je zabeleženo i da je Karni, pošto je Tramp ponovio svoju želju da Kanada bude pripojena SAD, objasnio da se susreo sa “vlasnicima Kanade tokom svoje kampanje i da ona nikad neće biti na prodaju”. Kada je Tramp uzvratio “nikad ne reci nikad”, Karni je pogledao ka novinarima i sa osmehom više puta tiho ponovio “nikad, nikad, nikad”.
Dva sastanka kasnije, u oktobru 2005, Kanada nije napredovala u pregovorima sa SAD, čak i kada je počela da odstupa od protivmera koje je uvela prema SAD. Kada je krajem oktobra 2025. Vlada kanadske provincije Ontario objavila stari snimak govora bivšeg američkog predsednika Regana u kojem kritikuje carine na stranu robu, tvrdeći da dovode do trgovinskih ratova i gubitka radnih mesta, Tramp je prekinuo trgovinske pregovore sa Kanadom. Karnijevo izvinjenje nije pomoglo.
Ekonomski pragmatizam
Imajući u vidu da 75 odsto Kanadskog izvoza ide u SAD, Karni je kao izlaz video diversifikaciju trgovinskih odnosa. Tokom 2025. obezbedio je više vrednih sporazuma o saradnji sa zemljama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Ekvadora i Indonezije. Pred Svetski ekonomski forum u Davosu potpisao je sa Si Đinpingom “preliminarni ali istorijski” trgovinski sporazum o međusobnom smanjenu carina. Karni je rekao da Kanada i Kina posluju u “novom svetskom poretku”, te da je Peking sada mnogo predvidljiviji “trgovinski partner od Vašingtona”. Posle Trampove pretnje da će uvesti 100 odsto “kaznenih” carina Kanadi ukoliko naprave dogovor sa Kinom, Karni je objasnio da Kanada “nema nameru” da sklopi sporazum o slobodnoj trgovini sa Pekingom.
Pored Kine, Karni je pred Davos posetio i Katar, odakle je najavio jačanje trgovinskih, investicionih i bezbednosnih odnosa sa ovom zemljom, a najavljeni su sporazumi i sa Filipinima, Tajlandom, Saudijskom Arabijom i Indijom.
Upravo ovi postupci oslikavaju ekonomski pragmatizam Marka Karnija. Organizacije poput “Amnesti internešenela”, “Hjuman rajts voča”, te domaći i strani političari i aktivisti za ljudska prava skrenuli su pažnju na to da bliska saradnja sa zemljama poznatim po tome da krše ljudska prava i direktno ili indirektno podržavaju konflikte u kojima stradaju civili predstavlja “trgovinu moralnim vrednostima”.
Na pitanje o sporazumu sa Kinom u svetlu kršenja ljudskih prava koje je pre manje od godinu dana nazvao “najvećom bezbednosnom pretnjom” sa kojom je Kanada suočena, Karni je odgovorio da se Kanada zalaže za ljudska prava i demokratiju, ali i dodao da “svet prihvata onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakav želimo da bude”. Pod pritiskom novinara objasnio je da Kanada i zemlje poput Kine imaju različite sisteme i da se to mora poštovati, te da je saradnja sužena na zajedničke interese. Dodao je da će Kanada reagovati u okviru koalicija čiji je član, kako bi ukazala na ove probleme.
Mnogo obećava, malo ispunjava
U fokusu Karnijevih predizbornih obećanja bile su spoljna politika i trgovina (čitaj: Tramp). Od kada je preuzeo ulogu premijera, proveo je skoro 60 dana van Kanade, pokušavajući da obezbedi ekonomske sporazume. Radi poređenja, “Njujork tajms” navodi da je Kir Starmer, premijer Velike Britanije, u istom periodu proveo 40 dana u inostranstvu. Iako mu je nakon nastupa u Davosu podrška porasla, zbog čestih putovanja Karni kod kuće trpi kritike, najčešće od konzervativaca. Pored odsustva iz zemlje, najviše mu se zamera to što mnogo obećava, a malo obećanja ispunjava. Najavljena rešenja, koja bi Kanađanima obezbedila pristupačno stanovanje i smanjenje troškova života kroz promene poreskih politika, tek su u prvim fazama realizacije. Slično je i sa izmenama zakona koji treba da obezbede povećanje međuprovincijske trgovine kroz mrežu “Sve u Kanadi”, kako bi se smanjila zavisnost od SAD. Činjenica da je u poslednjih nekoliko meseci troje konzervativaca “preletelo” kod Karnija pokazuje da je na dobrom putu, iako liberalima i dalje nedostaje jedan glas za većinu u parlamentu.
Međutim, jedan potez ga je koštao poverenja dela građana i jednog člana parlamenta: istaknuti ministar u kabinetu Stiven Gilbo podneo je ostavku u novembru 2025, par sati pošto je Karni potpisao energetski dogovor sa Albertom. Sporni dogovor podrazumeva izgradnju kontroverznog naftovoda od ove provincije do luka Tihog okeana u Britanskoj Kolumbiji, a radi izvoza nafte u Aziju. Iako je dogovor proglašen velikim političkim uspehom, premijer Britanske Kolumbije za njega je saznao iz medija, a narodi Prvih nacija, čija je saglasnost neophodna za projekat, nisu konsultovani. Čak i pošto je obećao da će podeliti prihode sa njima, Karni je odbijen.
“Nemamo nikakvog interesa za suvlasništvo ili ekonomske koristi od projekta koji ima potencijal da uništi naš način života i sve što smo izgradili na obali”, rekla je Merilin Slet, predsednica Saveza Prvih nacija obale. “Al Džazira” navodi da je ovim dogovorom Karni signalizirao značajnu promenu u energetskoj politici Kanade u korist razvoja fosilnih goriva. Nekadašnji Specijalni izaslanik UN, koji je do januara 2025. radio na okupljanju globalnog finansijskog sektora radi udružene borbe protiv klimatskih promena, “promenio je ploču”. Sada, kako bi se suprotstavio trgovinskim pritiscima SAD i globalnoj ekonomskoj neizvesnosti, daje prioritet energetskom sektoru. Taj korak je pokazatelj ekonomskog pragmatizma koji zagovara.
Karnijev govor o jačanju “srednjih sila” u Davosu je privukao pažnju svih onih koji su opravdano uplašeni za budućnost u Trampovom svetskom poretku, ali proći će još vremena pre nego što saznamo ko je tačno na meniju.
Izvor: Vreme
