Piše: Sara Nikolić
Neko vreme se naslućivalo, spekulisalo, a sada je i ozvaničeno. Studenti su nakon šest meseci izašli sa krunskim zahtevom višemesečnih blokada i protesta – raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Čini se da je sve ka takvom zahtevu i vodilo, iako je studentski pokret mesecima zazirao od toga da se direktno upusti u političku arenu, uz ograđivanje od opozicionih partija i sličnih predloga. Stav studenata sada je da su izbori jedini ispravan način izlaska iz krize, građane pozivaju da podrže listu kojoj će preneti svoje poverenje, a od opozicije očekuju podršku. Dosad su je i dobili od većine opozicionih lidera, a oformljena je i široka građanska inicijativa za delovanje svih koji, kako je navedeno, teže ostvarenju ciljeva studentskog pokreta.
Studenti su, inače, novi predlog obrazložili time što više od pet meseci pokušavaju da dođu do ispunjenja svojih zahteva svim legitimnim i mirnim sredstvima, ali da vlast ne pokazuje ni „najmanju inicijativu da do njihovog ispunjenja u budućnosti dođe“. Nakon toliko vremena, poručuju sada studenti, postalo je jasno da vlast neće ispuniti zahteve, te je sada ključ, ili preduslov njihove realizacije, promena vladajućeg režima. O studentskoj listi i raspisivanju izbora bilo je reči i ranije, ali su takav predlog prvi put izglasali studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, na plenumu održanom 25. aprila.
Na izborima se studenti neće kandidovati, a podržaće ljude koje, prema rečima studentkinje Fakulteta političkih nauka Sofije Perić, smatraju kredibilnim i za koje misle da će zastupati glas naroda kako treba. Navela je da studenti tek treba da odluče o tome ko će se sve naći na izbornoj listi, ne želeći da otkriva konkretna imena i profesije ljudi koje će podržati. Za sada se zna da među tim imenima neće biti aktuelnih opozicionih funkcionera, a preduslov je i da kandidati nikada nisu bili članovi vladajuće koalicije.
Vlast je na zahtev da se raspusti Skupština Srbije i raspišu vanredni izbori reagovala narativom koji je mogao da se čuje mesecima unazad. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je, na primer, navela da su zahtevi studenata „od prvog dana bili paravan“ i da se „zapravo sve vrti oko politike“. Dekan Fakulteta dramskih umetnosti Miloš Pavlović, sa druge strane, kaže da su studenti takav zahtev izneli jer su uvideli da vlast neće ispuniti njihove zahteve i da su u tim okolnostima izbori jedini demokratski način. Dodaje i da će vlast koristiti odluku studenata da bi mogla da kaže: „Eto, napokon su otkrili svoje pravo lice“.
Pavlović je u izjavi FoNetu ocenio i da je raspisivanje vanrednih izbora sada pitanje političke taktike aktuelne vlasti.
„Oni znaju da je trenutno situacija na terenu u korist studenata što se tiče javnog mnjenja. Ako procene da mogu dovoljno da ukradu, oni će ići na izbore, u suprotnom će odugovlačiti“, rekao je Pavlović i dodao da očekuje i spinovanje u medijima i priču o tome kako se fakulteti i studenti bave politikom i da su sada pokazali svoje pravo lice.
I dok se nižu reakcije na studentski zahtev da se raspišu izbori, postavlja se niz pitanja. Od toga kako bi lista koju podrže studenti prošla na izborima, do toga šta ulazak u političku sferu i ovaj predlog znači za studentski pokret. I, koliko je izvesno da će vlast izbore uopšte i raspisati?
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović zahtev sa kojim su izašli studenti za NIN ocenjuje kao način da se prevaziđe društvena i politička kriza, odnosno „odblokira“ situacija u kojoj deluje da nema rešenja za sve što se dešava. Stoga je, navodi on, bilo neophodno nešto vanredno poput novog studentskog predloga.
Kakve šanse na izborima bi mogla da ima lista koju će podržati studenti?
Popović smatra da se radi o očekivanom potezu, koji sa sobom nosi najmanje rizika. Smatra da će zahtevi studenata za pravnom državom i dalje ostati u fokusu, i da će biti u centru pažnje buduće predizborne kampanje. Ono što se novim zahtevom menja je, smatra on, to što studentski pokret dobija novu političku artikulaciju.
„Menja se i metodologija rada, a politička artikulacija koju dobija studentski pokret mi se čini logičnom, jer drugo rešenje u ovom trenutku ne vidim“, kaže Popović.
Izborna lista koju podržavaju studenti bi, kaže Popović, mogla da ostvari dobar rezultat, budući da je društvo polarizovano i da je prvi put od 2012. godine u Srbiji stvorena „referendumska atmosfera“.
„Nismo do sada imali tako nešto, već je postojao deo javnosti koji je žestoko protiv vlasti, ali i ogroman deo ljudi koji su negde na sredini – ili ne izađu na izbore ili mogu da odu i na jednu i na drugu stranu. U poslednjih šest meseci se sve to jasnije kristališe, te je teže biti neutralan i zauzimati onu čuvenu poziciju u Srbiji: ‘Ja se ne bavim politikom i mene to ne zanima’. Što nam govori da je atmosfera u društvu promenjena i da buduća studentska lista samim tim ima odlične šanse“, predočava Popović.
Ipak, ranije je za Danas ocenio direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar, nemoguće je predviđati podršku potencijalnoj studentskoj listi, pre svega jer se još uvek ne zna tajming izbora. Uz to, dodao je, nije poznata ni priroda studentske liste, niti ljudi koji bi je činili.
„Ne znamo da li bi ta lista bila u potpunosti studentska bez opozicije ili bi to bila zajednička lista“, naveo je Klačar i dodao on da sve to može uticati na to kakva može biti podrška.
Odgovarajući na pitanje da li se nakon mogućeg prelaska studenata u političku sferu može očekivati veća ili manja podrška, Klačar ističe da su to dva različita indikatora, te da se ne može znati kolika je njihova podrška kao političkom faktoru. On tvrdi da se ulaskom u političku arenu kreira drugačiji politički ambijent, jer kako kaže, u tom slučaju studenti koji se budu angažovali postaju ujedno i politički akteri.
Da li će vlast raspisati izbore?
U danu kada su studenti zvanično izašli sa predlogom da se raspišu izbori, predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da su izbori uvek tema u politici, ali da su se, kako je naveo, naslušali prevara i neće da učestvuju u nečem što bi „vodilo u katastrofu za državu“. Uz to, Vučević je naveo da su „blokaderi sad na terenu čiste politike“, kao i da se vanredni parlamentarni izbori traže kad je „propala revolucija i zahtev za prelaznom ‘Đilasovom’ vladom“.
Da „nema razloga“ za raspisivanjem vanrednih izbora izjavio je i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, rekavši da oni koji ih traže ne razumeju da bi izbori bili „kraj njihovog sna“. Od početka je, kaže, pričao da nije reč o nezavisnom pokretu koji će se boriti samo za ispunjenje studentskih zahteva, već da se radi o „političkom pokretu koji će na kraju ispostaviti određene političke ciljeve“.
Slično je regovala i Brnabić, koja je uz ocenu da su zahtevi studenata od „prvog dana bili paravan“, dodala da oni „pojma nemaju“ ni koji su im zahtevi, ni ko je po Ustavu i zakoni nadležan za te zahteve i dodala da u vezi sa raspisivanjem vanrednih izbora treba da se obrate predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Upitan o reakciji vlasti na studentski zahtev i tome da li će pristati na raspisivanje vanrednih izbora, Popović ističe da je režim trenutno „u teškoj poziciji“ i da mi izlazak na birališta ne bi odgovarao.
„Već je stvorena jedna referendumska atmosfera, zbog čega je sada malo opasno po njih da izađu na izbore. Sa druge strane, biće im teško da nađu argumente da tako nešto odbiju. Jer su do sada pričali da ukoliko studenti žele izbore, da će im ih i dati. Kriza u zemlji definitivno mora nekako politički da se reši, a najprirodnije je to uraditi putem izbora. Biće im dosta teško da odbiju taj zahtev, iako će probati, a protivljenje bi moglo samo dodatno da im naškodi unutar njihovog biračkog tela. Da li će biti izbora zavisiće od ponašanja i jedne i druge strane, kao i od pritiska i upornosti građana. Ali, pre će ih biti, nego što neće“, ističe Popović.
Šta je sa opozicijom?
Većina opozicionih stranaka podržala je studentski predlog, a među njima su Ekološki ustanak, Kreni-Promeni, SDS Borisa Tadića, Demokratska stranka, Zeleno-levi front i Narodni pokret Srbije (NPS). Upitan o poziciji opozicionih partija u svetlu novog studentskog zahteva, Popović ocenjuje da postoji prostor za njihovu saradnju sa studentima.
„U opoziciji ima ljudi koji imaju duži staž u politici i važno je da budu učesnici ovog procesa. U biračkim odborima, i na svakom mestu gde je to moguće, pa verujem da će doći do prirodne sinergije koja neće umanjiti šanse izborne liste, već će dovesti do boljih rezultata. Mislim da će opozicija biti dovoljno mudra da podrži studentsku listu, jer biće novih izbora sigurno, a samim tim i prilike da u nekim normalnim okolnostima ponude svoj program i ljude glasačima“, ukazuje Popović.
Komentarišući inicijativu građana koja je formirana juče, a koju čine razne društvene grupe koje mesecima podržavaju studentski i građanski pokret, Popović pretpostavlja da će ona biti okosnica koja će, uz predstavnike opozicionih partija, činiti infrastrukturu na terenu, a verovatno će pružiti i pomoć studentima u odabiru kandidata koji će se naći na izbornoj listi.
Podršku studentima deo opozicionih predstavnika pružio je ubrzo po iznošenju zahteva. DS je danas navela da ostaje pri više puta ponovljenom stavu da je spremna da na izborima pruži svu neophodnu pomoć univerzitetsko-studentskoj listi, bez kandidovanja bilo sopstvene, bilo koalicione liste. I ZLF je saopštio da ostaje otvoreno pitanje izbornih uslova i da je, u tom smislu, ta organizacija otvorena za saradnju i podršku studentima. Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da apsolutno podržava zahtev studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Pozvao je sve ekološke organizacije i građane da ih u tome podrže.
Podršku studentima izrazio je i lider Kreni-Promeni Savo Manojlović, kao i predsednik Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije Boris Tadić. I NPS je saopštio da podržava i snažno stoji iza studentskog zahteva za izborima.
Nešto drugačije je reagovao predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (NDSS) Miloš Jovanović, navodeći da je „velika šteta ako se odustalo od ideje prelazne Vlade, jer je ona predstavljala jedino razumno rešenje kojim bi se zaista i došlo do demokratskih i slobodnih, odnosno poštenih izbora“.
Sada ostaje da se vidi da li postoji kapacitet da se napusti priča o kolonama i formira jedinstven blok, što je, kako navode stručnjaci, preduslov uspeha opozicije i studenta.
Izvor: NIN
