Piše: Boban Karović
Da je Evropska unija (EU) u nekoj vrsti krize redovno slušamo poslednjih godina. Da se ta kriza evidentno odražava i na dalje proširenje Unije više nije pitanje – to je činjenica. Uostalom, podatak da je poslednja država, Hrvatska, primljena u EU daleke 2013. dovoljno govori. Ovih dana je u Briselu, međutim, ponovo oživljena ideja da se proširenje ubrza tako što bi se primile nove zemlje koje odmah ne bi dobile i sva prava koja inače imaju članice Unije. I dok je za jedan deo javnosti ovo dobar predlog, drugi ocenjuje da to ipak nije najidealnije rešenje jer bi ovime praktično dobili „države drugog reda“ unutar EU.
Briselski „Politiko“ objavio je saznanja iz diplomatskih izvora da EU razmatra mogućnost da buduće članice pristupe bloku bez potpunih prava odlučivanja, uključujući pravo veta, u cilju ubrzanja procesa proširenja. Predlog, koji se još nalazi u ranoj fazi i zahteva jednoglasno odobrenje svih 27 zemalja članica, omogućio bi novim državama da koriste većinu pogodnosti članstva, dok bi puna prava stekle naknadno, nakon što EU sprovede ključne institucionalne reforme, uključujući ukidanje jednoglasnog odlučivanja u većini oblasti. Prema ovom predlogu, zemlje kandidati bi mogle da postanu članice pod fleksibilnijim uslovima, bez potrebe za izmenama osnivačkih ugovora EU, pojašnjavaju izvori za ovaj briselski portal. Zagovornici proširenja, među kojima su Austrija i Švedska, žele da ovom inicijativom prevaziđu blokade koje, kako navode, dolaze iz Budimpešte i još nekoliko prestonica koje strahuju od gubitka tržišta ili ugrožavanja nacionalne bezbednosti.
Ovim povodom se oglasio i predsednik Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Anton Hofrajter, koji je izjavio da “buduće članice treba da se odreknu prava veta dok se ne sprovedu reformske promene, poput uvođenja kvalifikovane većine u donošenju odluka”.
“Ne smemo da dozvolimo da pojedine države članice usporavaju proširenje“, rekao je on.
Ranije je inače važilo pravilo da proširenje ne može biti moguće bez sveobuhvatne institucionalne reforme. Međutim, pokušaji da se pravo veta ukine i za postojeće članice naišli su na otpor, ne samo Mađarske, već i Francuske i Holandije. Hofrajter navodi da bi ovakav pristup omogućio Uniji da ostane funkcionalna i u proširenom formatu. Dodao je da “razgovori sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana ukazuju da ovu ideju vide kao konstruktivnu i realnu”.
Ovaj potez, kako zaključuje “Politiko”, dolazi u trenutku sve veće frustracije u državama kandidatima, koje su već sprovedele značajne unutrašnje reforme, ali se još uvek suočavaju sa zastojima u pristupnom procesu.
Koliko gasa je iscurilo iz Severnog toka i koje su posledice incidenta
“EU je politički okrnjena nejedinstvom članica”
Bivša ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović kaže za NIN da, kada je reč o brojnim starim/novim idejama koje od 2020. cirkulišu u pogledu metodologija pristupnog procesa, postoji mnoštvo inicijativa oko kojih ne postoji ukupna saglasnost država koje imaju različita očekivanja od proširenja.
“Pa tako imate ideje o načinu odlučivanja zemalja članica u politici proširenja tj. od inicijativa pojedinih grupa zemalja članica za izmenu odlučivanja u pristupnom procesu u tehničkom delu, gde se ne bi tražio konsenzus za otvaranje poglavlja ili sada klastera, ali bi se zato za zatvaranje klastera i zatvaranje pregovora i prijem u članstvo ipak tražio konsenzus, a u većini članica i referendum, do onih koji traže uvođenje usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom kao prioritetnog političkog preduslova pristupanja. Pa onda ideja o sektorskom integrisanju od zajedničkog tržišta, energetske zajednice itd, ali i države koje bi da uslovljavaju pristup jedinstvenom tržistu novih potencijalnih članica tek nakon potpune usklađenosti kandidata sa svim zajedničkim politikama EU itd. Ovolika i ovakva proliferacija starih/novih predloga pokazuje suštinski uporni otpor brojnih država prema proširenju, ali istovremenu geopolitičku nužnost da se prikaže kako politika i proces proširenja nije u hibernaciji, iako zapravo jeste. Prioritetni cilj većine država članica jeste geopolitička poruka Ukrajini o deblokadi procesa i davanju nade u evropsku budućnost i podršku. U tom smislu, pokušava se i tzv. Zapadni Balkan evrointegraciono reanimirati, pošto je proces u zastoju već dugo, pa se obećavaju otvoreni prozori i vrata Crnoj Gori i Albaniji, kao što je i Srbiji data nada 2018. u kredibilnoj strategiji proširenja na Zapadni Balkan o 2025. kao godini mogućeg članstva”, navodi Joksimović i zaključuje:
“Što se tiče ideje o redukovanom članstvu, u smislu nemanja prava glasa izvesno vreme novih članica, to samo govori koliko je EU danas politički okrnjena nejedinstvom članica u pogledu vitalnih zajedničkih politika. Smisao i najveća vrednost članstva jeste upravo učešće u procesu donošenja odluka, da biste na politike koje morate da primenjujete mogli da utičete u meri u kojoj integrišete u te politike i sopstvene nacionalne interese.”
“Bolje nego proces večitih integracija bez izglednog članstva”
Programski direktor organizacije “Novi treći put” Dimitrije Milić ocenjuje za NIN da ova ideja iz Brisela može biti korisna da bi se prekinuo zastoj koji postoji u procesu integracija i gde su periodi pregovora sa kandidatima u više slučajeva duži nego kod bilo kojih prethodnih članica.
“Države bi, iako bez prava glasa, mogle da učestvuju u evropskim procesima, koriste finansijske alate podrške i integrišu se ‘kroz praksu’. To bi smanjilo averziju zapadnoevropskih država da bi nove članice dovele do disfunkcije ili bile novi veto igrači, a brzo bi se smanjio politički prostor koji trenutno koriste Rusija, Kina ili Turska. Ipak, najveći gubitnik takvog pristupa bi bila Crna Gora, koja je najdalje stigla u svojim integracijama i gde bi bila kolateralna šteta sa hipotetičkim gubitkom prava glasa zbog nižeg poverenja u ostale države kandidate. Možda bi se neke države osećale kao da su države članice drugog reda. Međutim, taj scenario je svakako bolji za većinu država od procesa večitih integracija bez izglednog članstva, što stvara zamor kod elite i građana u odnosu na pitanje evropskih integracija”, ističe Milić.
I upravo iz Crne Gore, koja se pominje kao sledeća država koja bi mogla da bude primljena u EU već 2028. godine, stižu poruke da nisu pristalice pomenute ideje o prijemu bez prava glasa. Crnogorski premijer Milojko Spajić je u izjavi medijima ovim povodom kazao da je suverenitet „veoma bitan Crnogorcima“.
“Znate, nečega se odreknete da biste nešto dobili, zar ne? Dakle, ako nemate ravnotežu kao članica, onda to stvarno ne funkcioniše. To je moje mišljenje. U tom slučaju postali bismo nešto poput člana evropskog ekonomskog prostora, a to su Norveška, Švajcarska, Lihtenštajn. U redu je da postoji taj model, ali to je pragmatična razmena u kojoj niste primorani da se složite sa svime što EU radi. Možete prihvatiti većinu toga, ali i dalje možete imati neke izuzetke i odstupanja. Mislim da čak i Velika Britanija pokušava da uradi nešto slično“, rekao je Spajić i dodao da je mišljenja da, ako Crna Gora ne pristupi po dosadašnjem modelu članstva u EU, onda ona postaje nešto poput navedenog.
Ideji da nove članice EU u početku nemaju pravo odlučivanja usprotivio se i hrvatski premijer Andrej Plenković, koji kaže da nije oduševljen takvim predlogom.
“Jedno od glavnih svojstava država je da se poštuju, a poštuju se ako imaju jednaka prava“, poručio je Plenković u izjavi medijima i dodao da bi članstvo bez prava odlučivanja bilo “kao da si pozvan na prijem, a stojiš ispred dok su drugi unutra“.
Dokle je stigla Srbija na EU putu?
Podsetimo, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stavila je proširenje EU u središte svoje agende, a evropska komesarka za proširenje Marta Kos nedavno je izjavila da bi Crna Gora mogla da postane članica EU 2028, a godinu-dve kasnije i Albanija. Unutar Unije se mogu čuti i mišljenja bi trebalo ubrzati i proces prijema Ukrajine nakon što je ta zemlja napadnuta od Rusije.
Kada je reč o Srbiji, predsednik države Aleksandar Vučić je ovih dana rekao da misli da postoje šanse da uđemo u EU do 2030, ali da je prepreka tome rešavanje kosovskog pitanja.
„Nama je EU veoma značajna, nemam nikakvih iluzija po tom pitanju. EU je najveći investitor i to je i dalje mesto gde se najbolje živi, iako su stopa rasta i ekonomija u padu“, rekao je Vučić na RTS-u.
Srbija je, podsetimo, 2014. otpočela pregovore o članstvu u EU i dosad je otvorila 22 od 35 pregovaračka poglavlja, a zatvorila samo dva. Poslednje pregovaračko poglavlje je otvorila krajem 2021. U međuvremenu je više puta najavljivana mogućnost da se otvori Klaster 3, ali do danas se to nije dogodilo, a kao razlog se često navodila niska usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, koja se ogleda najpre u činjenici da je naša država jedina u ovom delu Evrope koja nije uvela sankcije Rusiji.
Inače, među najglasnijim zagovornicima prijema Srbije u EU je Mađarska. Premijer Mađarske Viktor Orban govorio je da Srbija treba da postane članica EU što je pre moguće, jer će u suprotnom Beograd izabrati saradnju sa drugim partnerima, a Brisel će izgubiti tu zemlju. Isticao je i da Evropa mora da shvati da Srbiji nije potrebna EU, nego da je Uniji potrebna Srbija, kao i da region Zapadnog Balkana ne može biti stabilan bez ulaska Srbije u EU.
Izvor: NIN
