Пише: Александар Живковић
У свакој црногорској општини најважнија институција била је и остала Комитет. Његово чланство се изгледа клонира, сви личе као јаје јајету, и не осврћу се много на страначке дресове.
Пита забринута жена мужа, на не баш угледној, плажи: „Имамо ли ђе кога на функцију?“ Вјероватно треба запослити сина или шћер и сад се и муж збуњено чешка по глави и мрмља себи у браду нека имена.
А права функција, зна се, јесте – у Комитету. Општинском, у бази. Истина, није лоше било имати некога у ЦеКа (увек на страни човека – Оскар Давичо), али Општински је ближи реалним потребама народа, права власт, ако хоћете. Вишестраначки систем и реакционарне грађанске партије у њему нијесу одмах схватиле значај Комитета. Другови су им брзо примјером показали у чему гријеше, почели да се размножавају клонирањем, ено их личе ко јаје јајету и не обазиру се много на страначке дресове које носе. Неки су се и уложили па носе и кецељице, али таквих је више у Србији него у Црној Гори.
У Црној Гори Комитет је остао Комитет, за све се пита, поставља кадрове, одређује идејне правце развоја Општине (ту је посебно битан, по традицији, цетињски Комитет), распоређује новац из заједничке касе итд. За свој предани рад узме неки проценат, умјерен, до 20%.
Комитет је надживио Партију, а Боже здравља, надживјеће и Државу. Већ је почео да је условљава и ограничава, алергичан је на централне институције које му измичу контроли, једном ријечју што су некада били хајдуци и комити сада су комитетлије.
У вријеме диктатуре пролетеријата извршни секретари и Идеолошке комисије контролисали су медије. Сада је и то децентрализовано и препуштено свему чланству општинског Комитета, само држава мора да финансира комитетска гласила. И та гласила се клонирају, слична су као јаје јајету, Комитет пружа исто па бирај, конкуренција није пожељна.
И народ зна да треба лијепо са комитетлијама, нијесу они ту од јуче, а биће и сјутра. Немој да те жена залуд пита: „Имамо ли ђе кога на функцију?“
