Пише: Рамбо Амадеус
Драги Боро, за тебе и твој “Рокенрол за кућни савјет“ сам знао давно прије нашег сусрета у канцеларији ПГП-а, давне 1988., док су уредници вијећали шта да раде, затечени мојим материјалом за прву плочу.
Тад си био у напону снаге, на врхунцу каријере, велика, права звијезда, а понашао си се као дјечак, непосредно и благонаклоно, баш као да смо стари другари.
Кад си чуо материјал, показао си нескривено одушевљење пред запрепаштеним уредницима, сјећам се како си рекао „Дајте овом момку рекламу, гурајте га на ТВ, овај ће да буде звезда, луђи је од мене! “
Звао сам те бојажљиво годину дана касније, давне 1989., да ми гостујеш на плочи, не бих ли мало аванзовао на рачун твоје велике популарности.
Објеручке си прихватио, без икаквих потпитања, ниси чак тражио ни једно слово од текста да се мијења, обзирно поштујући мој
“пјеснички” рукопис.
Трећи пут сам те срео на заједничком концерту на Ташу, ти си био звијезда вечери, ја сам наступао на почетку, као једна од многих предгрупа.
Таш је био пун, од силне треме ми је припало лоше, прућио сам на под, Ти и Гага сте први скочили, пришли, масирали ме, доносили воду са шећером, забринути, врло њежни, као да сам вам род рођени, успјели сте да ме повратите и оспособите за наступ.
Одмах затим, то је било деведесетих, почетком рата у Босни, нашег заједничког познаника и менаџера, ухапсила је у Мостару ЈНА .
Због горостасног изгледа и осорног понашања, комбинованог са бошњачким именом и презименом, тако огроман и осоран, уз “сумњиво” име и презиме, у то хистерично вријеме наш другар није имао много шанси да докаже своју невиност.
Рамбо: Не знам јесам ли пипнуо, пљеснуо или штипнуо новинарку
Да не давим с детаљима, нашег друга су на лично Твоју интервенцију пустили истог дана поподне, заузео си се у то гадно и опасно вријеме за “ неког тамо, с оне стране“.
То смо до данас знали само ти и ја, и наш ослобођени другар. Мислим да је сасвим умјесно да од данас то зна и још по неко.
Боро, ја те памтим као врло њежног и доброг човјека, а да си врхунски пјесник у шоумен, то знају сви.
На жалост, ником ниси знао да кажеш не, па си тако твој бенигни кафански национални занос трапаво пренио у јавни простор. Згодно за злоупотребе свих врста, нема шта.
Годинама послије тога носио си тај наметнути терет на својим пјесничким плећима. Али , онако достојанствен, ћутао си, било ти је испод појаса да се “вадиш”.
Знам из прве руке да ниси био у стању ни мрава да згазиш, а камо ли да неког мрзиш.
За разлику од многих, који су вјешто жонглирали својим националним заносом и у јавности га сасвим опрезно дозирали на кашичицу, тек да се чупне нека корист а да се не направи дугорочна штета на тржишту које ће се неминовно отворити за коју годину, вјешто окрећући ћурак тачно у тренутку кад ће медији новонасталих држава почети да обраћају пажњу на естраду – “оних тамо” .
Нису ти Боро ти сватови ни до кољена.
Почивај у миру друже,
За мене си од првог сусрета био легенда, и остаћеш легенда за вијек и вјеков.Јер си прије свега био њежан, скроман и добар, углавном на своју штету.
На послијетку Твој велики, грандиозни стих све лијепо каже, оном ко зна да слуша;
“ А себе бих на поклон дао било коме, јер нико од вас не зна моје бродоломе”
Извор: Фејсбук
