Можда би се Ово лакше поднијело да у Црној Гори није смањена производња лозе за шест пута.
Пише: Александар Живковић
Празничне новине су обично празне, знао је да каже Влада Булатовић-Виб, који је често наздрављао „чашом вина из новина“. Сјетих се тога Тринаестог јула кад прочитах назив колумне: „Празник у земљи бесмисла“. Тргох се од тог наслова, ако га је аутор претекао жив, ваљда ће и читаоци, помолих се.
Можда би мање муке било, да није смањена производња лозе, тринаестојулске и других црногорских, за шест пута током посљедњих десет година. Мање лозе, одиста, мање и смисла. Или сам ја тако-некако схватио оног Сиорана.
Но, као да је нема више ни за покајања а камоли за кафанска мудровања, културно-умјетничке програме и кућне апотеке. Још лозу чувамо за Славу, мада су статистичари неумољиви, и тада се пије више вино.
Некада је била „Обала Лозоваче“, имали смо бренд градиран више од било кога али је, изгледа, дошло такво неко вријеме да се лозе одричемо. Доба је синтетичких препарата, оно што је било природно постаје неприродно, и обратно. Одлозили смо се.
И послије колумнисти траже Празник, Земљу, Смисао. Не иде то без Лозе, љубезни.
У то име: Живјели!
