Religija je stvorila umetnost i literaturu; sve što je bilo veliko u najdaljoj prošlosti, sve je povezano sa ovim religioznim čuvstvom koje postoji u čoveku isto kao i ideja lepote zajedno sa idejom dobra…
Postoji knjiga čija je svaka reč protumačena, objašnjena, propovedana u svim krajevima zemlje, primenjena u svim mogućim životnim okolnostima i događajima u svetu; iz koje ne možete ponoviti ni jedan izraz a da ga već svi ne znaju napamet, koji već nije postao narodna poslovica; ona ne sadrži ništa što nam je nepoznato; no, knjiga se ova zove Jevanđelje – i takva je njena večno nova lepota, da ako je, prezasićeni svetom ili utučeni i snuždeni, slučajno otvorimo, nećemo imati snage da se odupremo njenom sladosnom zanosu i uronićemo duhom u njenu božansku krasnorečivost.
Mislim da nikada narodu nećemo dati ništa bolje od Pisma… Njegov ukus postaje jasan kada počneš da ga čitaš, jer u njemu nalaziš ceo ljudski život. Religija je stvorila umetnost i literaturu; sve što je bilo veliko u najdaljoj prošlosti, sve je povezano sa ovim religioznim čuvstvom koje postoji u čoveku isto kao i ideja lepote zajedno sa idejom dobra… Poezija Biblije je posebno prijemčiva čistoj mašti. Moja deca i ja ćemo čitati Bibliju u originalu… Biblija je svetska.
Bibliju sam čitao od korica do korica u Mihajlovskom (oko 1825. godine) kada sam tamo bio u progonstvu, čitao sam čak neke glave svojoj Arini, no i pre toga sam mnogo čitao Jevanđelje. Hoćete li da vam nešto priznam? Jednom sam putovao na Svete gore, u manastir, da bih priustvovao pomenu Petru Velikom… Manastirski sluga me je zamolio da sačekam u keliji. Na stolu je ležala otvorena Biblija i ja sam pogledao stranicu – bio je to Isaija. Pročitao sam odlomak koji sam parafrazirao u Proroku. Odlomak me je pogodio, progonio nekoliko dana i jednom sam, noću, napisao svoju pesmu; ustao sam da je napišem; čini mi se da sam te stihove video u snu…
Isaiju sam čitao i ranije; no ovog puta tekst mi je izgledao predivan. Mislim da sam ga bolje shvatio. Tako uvek biva sa Svetim pismom: što ga više iščitavaš dublje ga razumeš, sve više se rasvetljava i širi…
Narod je uvek bio sklon religiji. Ovim hoću da kažem da narod oseća da Bog postoji, da je On najviše biće u vaseljeni, jednom rečju, da Bog jeste… I ja sam, na kraju, došao do tog uverenja, da je čovek našao Boga upravo zato što On postoji. Ne može se naći ono čega nema, čak ni u formi – na to mi je govorila umetnost.
Prevod: Aleksandar Mirković
Izvor: Srodstvo po izboru
