Ako se Meštrovićev spomenik Njegošu postavi u Cetinju a ne na Lovćenu, Cetinje, več i samo grad-spomenik—gde će ga videti hiljade i hiljade ljudi—samo će još više dobiti u svojoj istorijskoj veličini, a Lovćen neće ništa izgubiti od svog značaja
Druže uredniče, čitao sam u „Politici“ da je pokrenuto pitanje gde da se postavi Meštrovićev spomenik Njegošu—na Lovćenu ili u Cetinju. Još pre nekoliko godina, kao član žirija za podizanje Njegoševog spomenika, bio sam protiv toga da se spomenik postavi na vrhu Lovćena. Smatrao sam, i smatram i sada, da je Lovćen, sam po sebi, već istorijski spomenik i da je, kao takav, ušao u istoriju Jugoslovena kao simbol slobode sa Njegoševim grobom na svome vrhu.
Nigde na svetu spomenik se ne podiže na nekom nenaseljenom mestu, nego tamo gde ljudi žive. U tome se i iskazuje pijetet prema velikanu kome se spomenik podiže. Ako se Meštrovićev spomenik Njegošu postavi u Cetinju a ne na Lovćenu, Cetinje, več i samo grad-spomenik—gde će ga videti hiljade i hiljade ljudi—samo će još više dobiti u svojoj istorijskoj veličini, a Lovćen neće ništa izgubiti od svog značaja
Risto Stijović, vajar
Izvor: Politika, 18. IV 1963.
