Crvena Zvezda će igrati u grupnoj fazi Lige Evrope, a ne u elitnom takmičenju, Ligi šampiona. To je epilog dvomeča sa Makabijem iz Haife, koji je posle pobede od 3:2 u Izraelu najpre gubio sa 2:0 u revanšu na Marakani, ali eliminisao srpskog prvaka usled 2:2 u revanšu, uz autogol Milana Pavkova u 90. minutu.
Da bi se prošlo u elitno tamičenje u modernom fudbalu potrebne su tri stvari. Jedno je fudbalski kvalitet na terenu i van njega, zatim jasna ideja sa rešenošću da se ona sprovede u delo, ali i sreća. Zvezdi je baš ona nedostajala ovog puta, jer je imala sve u svojim rukama: uz pomenuta dva gola prednosti, na trenutak je slavila i odbranjeni penal u sudijskoj nadoknadi vremena na isteku prvog poluvremena, ali… Samo desetak sekundi kasnije, zbog trenutka nesmotrenosti, primila je pogodak, koji je potpuno preokrenuo sliku na terenu u nastavku ovog duela. Sve je začinio autogol najboljeg Zvezdinog ovosezonskog strelca, i to u 90. minutu…
No, krenimo redom. U grotlu stadiona „Rajko Mitić“, obojenog odećom 50.000 navijača u skroz crvene ili skroz bele tribine, ekipa Dejana Stankovića je najpre zaustavila najveća oružja rivala, lucidnog Hazizu i opasnog napadača Pijeroa, a onda počela da plete svoju mrežu oko gola Izraelaca.
Radila je to dovoljno smireno da ne dozvoli kazne u vidu kontranapada, a dovoljno odlučno, da počne da ređa pogotke.
Prvi razlog za oduševljenje „delije“ su imale u 26. minutu kada se Katai probio po levom krilu, sa same gol-aut linije centirao po zemlji, a nakon što je na kratko intervenisao Goldberg, lopta se na rubu peterca odbila pravo pred Aleksandra Pešića koji je četvrti put u karijeri zatresao mrežu kluba iz Haife.
Stanković se tada okrenuo ka severnoj tribini, vikao „Hajdemo još jače!“, svestan da jedan pogodak nije dovoljan za željeni uspeh, a krenuli su jače i navijači sa pevanjem, i igrači srpskog prvaka. U 43. minutu su udvostručili prednost, sasvim zasluženo.
Prvo je okružen opasni Pijero na liniji koja razdvaja dve polovine terena. Tu mu je lopta oduzeta, pa ju je Kanga poslao napred ka Kataiju. Zvezdin „magiko“ je petom prosledio Pešiću, a ovaj ukoso od sebe, levo, ka Ivaniću koji je zatresao mrežu Makabija.
Tih 2:0, uz odbranu Hazizinog penala koju je Milan Borjan izveo u 45. minutu nakon što je Slavoljub Srnić nehotice igrao rukom, činilo se kao dovoljan iskorak ka grupnoj fazi elitnog nadmetanja, ali samo desetak sekundi kasnije, Zvezdina mreža se zatresla. Makabi je oduzeo loptu domaćinu, izveo brzu akciju, a Sundgren iznenadnim, dalekometnim udarcem matirao kapitena domaćih.
Uz 2:1 na semaforu otišlo se na veliki predah, a povratak je doneo prilično drugačiju sliku od dotad viđene na terenu. Makabi je gospodario igralištem, u prvih pet minuta imao dve ozbiljne šanse, a i potom delovao pribranije i odlučnije. Zvezda jeste imala kvalitet da tome parira, ali lakše povrede pojedinaca, sve veći stres zbog važnosti meča, te poljuljano samopouzdanje posle primljenog gola u 50. minutu prvog poluvremena, bili su neki od razloga što je crveno-beli brod počeo da se ljulja.
Pokušavali su da ga primire i iskusni članovi ekipe, i Dejan Stanković izmenama, ali mu na momente nije na ruku išlo ponašanje nekih igrača, poput Kange koji je odbio da se sa trenerom pozdravi kada je zamenjen pre isteka sata igre. Na to se nadovezao i pogođen okvir gola od strane gostiju, posle Ivanićevog gubitka lopte i spretne intervencije Borjana koji je sprečio Kornua da ga savlada, pa je vreme počelo da ističe, a da se čini da će se igrati produžeci.
Bilo je tada najvažnije sačuvati i mir, i koncentraciju, ali i pomenutu rešenost. Zvezda je, uz pevanje celog stadiona „Hej, Pavkov, skoči – daj gol glavom“, priželjkivala da će joj rezervista, njen heroj protiv Liverpula i najbolji strelac ove sezone, doneti gol za prolazak u Ligu šampiona, ali…
