Пише: Александар Новачић
На недавном пленуму кинеске комунистичке партије објављено је да је смењено девет највиших војних руководилаца, укључујући заменика председника Си Ђинпинга у Централној војној комисији, генерала Хе Веидонга. Руски аналитичар др Јевгениј Гончаров оцењује да је реч о највећој чистки у кинеској армији још од Културне револуције пре шест деценија. Он наводи како је почетком новембра на пленуму ЦК КП Кине било очигледно да је из састава Централног комитета “нестало”16 генерала.
Генерал Хе био је и члан Политбироа кинеске партије, а смењен је, као и други највиши генерали, због “озбиљних грешака у раду и кршења партијске дисциплине”. Иако се о овим сменама спекулисало и раније, чињеница да су потврђене у завршном коминикеу са пленума показује да кинески лидер жели додатно да нагласи да “партија командује пушком”, како је то сликовито рекао Мао Цедунг.
На партијском конгресу пре три године у ЦК је изабрано укупно 33 генерала кинеске армије – 22 као пуноправни чланови и 11 као кандидати. За деветорицу је сада објављено да су смењени, ухапшени и осуђени, док се не зна шта се осталима догодило. Партијско руководство ову велику чистку у војсци представља као рутински обрачун с корупцијом, али многи сматрају да је то само део објашњења.
Си Ђинпинг остаје на челу Централне војне комисије, која сада има четири уместо досадашњих седам чланова. Нови члан је генерал Џан Шенмин, који је заменио бившег потпредседника и члана Политбироа Хе Веидонга. Ипак, из непознатих разлога, генерал Џан није изабран у партијски Политбиро.
Док се на Западу спекулише о “несталим генералима”, у Пекингу се заправо одвија редефинисање улоге партијског надзора и начина контроле над војском. Не ради се само о чистки, већ о постепеном процесу преношења контролних механизама са људи на алгоритме. Вештачка интелигенција постаје кључни филтер лојалности и међу војним и међу цивилним руководиоцима.
Алгоритам корупције
Аналитичари су пажњу усмерили и на друге показатеље са пленума. Приметно је да је број присутних чланова био мањи него претходних година: од 205 чланова ЦК, у тродневном раду пленума учествовало је само 168. Слична ситуација забележена је и међу кандидатима за чланове ЦК који немају право гласа, али могу учествовати у седници. Од 171 кандидата присуствовало је свега 147. Чак 37 чланова Централног комитета и 24 кандидата нису се појавили, што се досад никада није догодило. Званично објашњење није дато, бар не јавности, а тешко је поверовати да су се сви разболели истовремено и пропустили најважнији политички скуп године.
Последњих година у партијским и административним структурама спроводе се провере и чистке можда и шире него у армији. Током протекле две године кроз “организовани надзор”, односно кроз “филтер лојалности ВИ”, прошло је око три милиона кадрова. Нису, наравно, сви смењени или завршили у затвору, али значајан број јесте.
Кинеска штампа повремено објављује вести о пресудама високим партијским и државним функционерима, уз уобичајене оптужбе о корупцији великих размера. Партијски секретар у провинцији Јунан Ли Јифеи осуђен је због злоупотребе положаја и повезаности с локалним клановима; министар правосуђа Фу Џенгхуа добио је доживотну казну, као и заменик министра јавне безбедности Сун Лијун. Заменик партијског секретара Шангаја Гунг Дао осуђен је на 15 година затвора. Министар кинеске пољопривреде Танг Женђианг ових дана је осуђен на смрт због мита од 38 милиона евра.
Чак је и син бившег премијера Ли Пенга смењен и осуђен на вишегодишњу казну, што показује да ни породичне везе више нису гаранција заштите. О свему одлучује Централна комисија за проверу дисциплине, којом руководи члан Сталног комитета Политбироа Ли Си.
Три фазе провере
Да би неки случај стигао пред Централну комисију за проверу дисциплине, претходи му дуг процес провере, и то у три фазе.
Прва фаза обухвата анализу трошкова, путовања, контаката и друштвених активности — од јавних скупова до приватних вечера. Све то чини такозвану “мрежу блискости”. Овај процес се спроводи аутоматски, уз помоћ вештачке интелигенције, па се под “дигиталним скринингом” може наћи било који функционер. Око 80 одсто њих никада ни не сазна да су били под надзором.
Друга фаза је интерни разговор, формално добровољан, али у пракси неизбежан. Не ради се о полицијском испитивању већ о интелигентном тесту сарадње: проверава се да ли је функционер спреман да сарађује и да ли увиђа сопствене грешке, на пример, у трошењу државних средстава или због одржавања веза с групама које троше више него што зарађују.
Ако негира све или одбије сарадњу, следи трећа фаза: осумњичени се задржава у изолацији, без адвоката и без контакта са својим “колегама”. У тој фази се доноси коначна одлука о судбини појединца или групе, а судови који преузимају случај углавном само формално потврђују донету одлуку.
Највећи грех више није само мито и корупција већ стварање групација које делују мимо државних и партијских интереса.
Зато је на друштвеним мрежама у Кини последњих година све присутнија нова пословица: корупција је рђа, фракција је канцер. Можда у томе лежи одговор на питање зашто толике чистке у војним и партијским врховима у Кини.
Извор: Време
