Пише: Рамзи Баруд
Превод: Журнал
Никада у својој историји ратовања и војне окупације, Израел није био толико неспособан да развије кохерентан план за своју будућност и будућност својих жртава. Чак и брзи поглед на наслове у међународним медијима открива дубину израелске дилеме. Док Тел Авив наставља да води геноцидни рат против палестинског народа у Гази, изгледа да нема појма шта да ради осим да уништава Појас и његов народ.
Чак је и министар одбране те земље, Јоав Галант, који би ускоро могао бити званично оптужен од стране Међународног кривичног суда (МКС), више пута указивао да Израел нема план за постратну Газу. „Од октобра, константно покрећем ово питање у Кабинету и нисам добио никакав одговор,” рекао је Галант на најјаснији могући начин прошлог маја.
Други сугеришу да Нетанјаху и његова крајње десничарска влада можда имају план, али је, по ријечима Вашингтон поста, то „неизводив план”, или, према Воксу, „то уопште није план.” Нетанјахуов „неизводив” план, или „одсуство плана”, није у складу са жељама америчке администрације.
Истина, и Израел и САД су у потпуној сагласности по питању самог рата. Чак и након што је Вашингтон коначно почео да мијења свој став од подршке наставку рата ка тражењу од Нетанјахуа да заврши своје крваво дјело, америчко наоружање је и даље стизало истим темпом.
Американци, међутим, нису увјерени да је уништење Хамаса, потпуна демилитаризација Газе, преузимање контроле над границом између Газе и Египта, затварање УНРВА-ине агенције за избјеглице и „дерадикализација” опкољеног палестинског становништва прави приступ.
Међутим, Нетанјаху је то морао већ знати, ако не на самом почетку рата, онда барем скоро годину дана од почетка геноцида. Његова исцрпљена војска прелазила је из једне фазе у другу, проглашавајући „тактичке побједе”, а да није постигла ниједан стратешки циљ у Гази.
Најоптимистичнија процјена израелске војске је да је њихов рат, који је практично уништио цијелу Газу, резултирао застоом. Много реалнија оцјена рата, према ријечима бившег израелског премијера генерала Ехуда Барака, јесте да Израел мора окончати рат прије него што „потоне у морални амбис.”
Ипак, све више илузорних планова у вези са Појасом Газе и Западном обалом наставља да процури у медије.
Прво велико цурење била је снимљена изјава екстремистичког и веома утицајног израелског министра у Нетанјахуовом кабинету, Бецалела Смотрича.
„Кажем вам, ово је мегадраматично. Такве промјене мијењају ДНК система,” рекао је Смотрич групи израелских јеврејских насељеника прошлог јуна, према Њујорк тајмсу.
Министров „пажљиво оркестриран програм” ослања се на преношење надлежности на Западној обали са окупационе војске на групу цивила под руководством самог Смотрича. Циљ је заплијенити још више палестинске земље, проширити илегална насеља и спријечити сваку могућност континуитета одрживе палестинске државе.
У ствари, план је већ у току. Дана 29. маја, Израел је именовао Хилела Рота, блиског савезника Смотрича, за замјеника у Цивилној администрацији на Западној обали.
План за Газу представља још једну епизоду суровости, али је такође илузоран. Објављен је у чланку уредника израелских новина Хаарец, 9. септембра.
Алуф Бен је написао да Нетанјахуов план такође укључује ангажовање израелског „гувернера Газе”, бригадног генерала Елада Горена, који је постао „шеф за хуманитарно-цивилне напоре” у Појасу Газе 28. августа.
Коришћењем комбинације тактика, укључујући изгладњивање, војни притисак и слично, Нетанјаху жели да натјера становништво сјеверне Газе да се пресели на југ, у припреми за формалну анексију тог региона и повратак јеврејских насељеника.
Ово нису једини планови који су процурили или, понекад, били јавно комуницирани од стране израелских званичника.
На почетку рата, идеје попут етничког чишћења становништва Газе у Синај отворено су заговарали израелски званичници и оне су такође биле главна тема разговора у израелским вечерњим информативним емисијама.
Неки израелски званичници су говорили о потпуној окупацији Газе, док су други, попут израелског министра за баштину, Амихаија Елијахуа, разматрали могућност бацања нуклеарне бомбе.
План потпуне евакуације Газе није успио, једноставно зато што Палестинци нису хтјели да оду, а Египат је одбацио и саму инсинуацију да је етничко чишћење Газа опција. Осим тога, потпуно расељавање сјеверне Газе такође није успјело, дјелимично зато што је Израел масакрирао цивиле у сјеверу и на југу готово једнаком брзином.
Нови израелски планови неће успјети да постигну оно што стари нису могли, једноставно зато што Израел и даље наилази на исту препреку: непоколебљивост палестинског народа.
Ипак, много се може научити из природе израелских планова, старих и нових, првенствено из чињенице да Израел сматра палестински народ непријатељем.
Овај закључак се не може извући само из изјава највиших израелских званичника, укључујући предсједника Исака Херцога, када је рекао да је „цијела нација тамо (…) одговорна.”
Чини се да скоро сваки израелски план укључује убијање великог броја Палестинаца, њихово изгладњивање или масовно расељавање.
То значи да је израелски рат увијек био рат против палестинског народа. Палестинци то знају. Зар остатак свијета то не би требао већ знати?
Рамзи Баруд је новинар и уредник Палестине Хроникл. Аутор је пет књига. Његова најновија је „Ови ланци ће бити сломљени: Палестинске приче о борби и пркосу у израелским затворима” (Кларити Прес, Атланта).
Извор: Counterpunch.org
