У Црној Гори тренутно не постоји закон који уређује издавање европских зелених обвезница, нити правила за обвезнице повезане са одрживошћу. Тиме домаћи издаваоци немају начин да користе ознаку „европска зелена обвезница“ (EuGB) у складу са стандардима Европске уније, што ограничава њихову конкурентност и приступ међународним изворима финансирања намијењених за зелене пројекте. Поред тога, непостојање правила о објављивању информација о одрживости ствара простор за нетранспарентно извјештавање, отежава праћење намјене средстава и повећава ризик од тзв. „ greenwashing-а“, на шта је указано и у Извјештају о спроведеној анализи процјене утицаја прописа.
Због тога, црногорски издаваоци не могу учествовати на убрзано растућем тржишту одрживих финансијских инструмената у ЕУ. То значи да се домаће институције искључују из инвестиционих токова који су кључни за финансирање енергетске транзиције, инфраструктуре, циркуларне економије, обновљивих извора енергије и прилагођавања климатским промјенама.
Црна Гора, као земља која жели да постане чланица Европске уније, мора да своје законе прилагоди правилима која важе у ЕУ. У овом случају ријеч је о Уредби 2023/2631, која дефинише како треба да изгледа „европска зелена обвезница“ – финансијски инструмент којим се прикупљају средства за еколошке и одрживе пројекте. Усклађивање са овом уредбом, као и са Уредбом (ЕУ) 2019/2088 (СФДР) и Уредбом (ЕУ) 2020/852 о таксономији, представља обавезу у оквиру Поглавља 9 – Финансијске услуге, које се не може затворити без преноса ових стандарда у национално законодавство.
Због тога предложени закон има двоструку функцију: регулаторну, јер уводи стандарде које финансијско тржиште до сада није имало, и интеграциону, јер се усвајањем отвара простор за формално затварање једног од најзахтјевнијих поглавља у приступним преговорима.
Шта је зелена обвезница?
Зелена обвезница, како је дефинисано у закону је обвезница чији издавалац улаже средства у дјелатности које доприносе остварењу циљева еколошке одрживости, у складу са одредбама овог закона.
„Европска зелена обвезница (EuGB) је зелена обвезница која испуњава услове из овог закона и која има право да користи ознаку „Европска зелена обвезница” или скраћеницу „EuGB” у свом називу“, наводи се у закону.
Еколошки одржива обвезница је она за коју се издавалац обавезује, или у било ком облику наводи прије закључивања уговора, да ће средства прибављена емисијом бити усмјерена на финансирање или рефинансирање активности које доприносе постизању једног или више еколошких циљева, у складу са таксономским правилима.
„Обвезница повезана с одрживошћу је обвезница чије финансијске или структурне карактеристике зависе од остварења унапријед дефинисаних циљева одрживости, посебно у области заштите животне средине, у складу са стандардима који се односе на одрживо пословање“, пише у Нацрту закона.
Дефинисање ових инструмената, које до сада у Црној Гори није постојало, кључан је предуслов за смањење ризика информационе асиметрије, повећање транспарентности и омогућавање инвеститорима да разликују истински одрживе пројекте од оних који то нијесу. Управо зато ЕУ стандарди инсистирају на јасним категоријама и обавезним објавама о коришћењу средстава, учинку пројеката и усклађености са таксономским критеријумима.
„Овим законом уређују се правила за издавање обвезница које у свом називу користе израз „европска зелена обвезница“ или ознаку „EuGB“, правила о транспарентности и објављивању информација које се односе на одрживост у пословању учесника на финансијском тржишту и финансијских савјетника, поступак регистрације и надзора над радом екстерних оцјењивача европских зелених обвезница, као и критеријуми на основу којих се утврђује да ли се привредна дјелатност сматра еколошки одрживом ради одређивања степена еколошке одрживости улагања“, наводи се у Нацрту закона.
У Извјештају о спроведеној анализи процјене утицаја прописа истиче се и да неуређеност ове области повећава ризик од нетранспарентног извјештавања, злоупотреба и такозваног “греенwасхинга”, чиме се директно нарушава повјерење инвеститора и отежава развој одрживог тржишта капитала.
Економија без људи: како одласци и старење мијењају Црну Гору
Значај
Овај сегмент закона посебно је важан за инвеститоре који све чешће захтијевају висок ниво транспарентности и провјерљивости података, а који улажу само у пројекте који испуњавају строге ЕСГ стандарде. Увођењем дефинисаних образаца извјештавања, обавезе годишњих извјештаја и независних екстерних оцјена, Црна Гора се укључује у систем у којем је заштита инвеститора централна категорија.
Практично, ово значи да ће сви издаваоци који желе користити ознаку EuGB морати доказати да пројекти које финансирају доприносе једној од таксономских области: ублажавању климатских промјена, прилагођавању климатским промјенама, циркуларној економији, заштити вода и морских ресурса, спречавању загађења или заштити биодиверзитета и екосистема.
Због тога, Нацрт закона о зеленим и одрживим обвезница, како се наводи у образложењу, има за циљ да отклони све наведене недостатке и успостави потпун, транспарентан и провјерљив оквир за издавање европских зелених обвезница, за рад екстерних оцјењивача и за обавезе финансијског сектора у вези са објављивањем информација о одрживости. Тиме се јача повјерење инвеститора, подстичу зелене инвестиције, спрјечава “греенwасхинг” и ствара регулаторно окружење које је потпуно усклађено са правном тековином Европске уније.
“Његово хитно доношење представља једини начин да се обезбиједи потпуна усклађеност са правном тековином ЕУ и омогући наставак процеса приступања у дијелу финансијских услуга, укључујући стварање услова за затварање поглавља“, наводи се у извјештају.
Предложеним законом постиже се успостављање потпуног, јасног и стабилног регулаторног оквира у области одрживог финансирања у Црној Гори, у складу са обавезама из правне тековине Европске уније. Такође, подстиче стварање нових привредних субјеката на финансијском тржишту, посебно екстерних оцјењивача усклађености, као и раст броја издавалаца који могу емитовати зелене и одрживе обвезнице у складу са ЕУ стандардима.
“Тиме се отвара простор за већу тржишну конкуренцију, унапређење квалитета услуга и развој одрживих финансијских производа, што доприноси модернизацији и динамизацији финансијског тржишта у Црној Гори”, истичу предалагачи закона.
Економија без људи: како одласци и старење мијењају Црну Гору
Поглавље 9
У пракси то значи да ће се домаће финансијско тржиште трансформисати према моделу ЕУ – уз јасна правила, провјерљиве податке и минималан простор за злоупотребе. Ово је посебно важно за међународне инвеститоре, развојне банке и ЕУ фондове, које инвестирају готово искључиво у пројекте који имају јасан доказ одрживости и усклађеност са таксономијом.
“Доношење Закона о зеленим и одрживим обвезницама представља обавезу за затварање преговарачког поглавља 9 – Финансијске услуге”; поручује предлагач.
Коначно, дугорочне користи попут јачања одрживе економије, креирања нових инвестиционих прилика и побољшања укупне финансијске стабилности вишеструко надмашују краткорочне трошкове усклађивања за привреду.
Извор: Bankar.me
