Piše: Havijer Blas
Preveo: Miloš M. Milojević
Američki ministar energetike Kris Rajt tvrdi da je protekle nedelje kroz Ormuski moreuz skoro prolazilo devet miliona barela nafte dnevno, što je znatno više u odnosu na procene većine servisa koji prate kretanje tankera.
Tržište nafte je skeptično prema Rajtovoj proceni, dok mnogi pratioci kretanja brodova procenjuju skorašnji protok na četiri do pet miliona barela dnevno
Teško je odrediti koliko nafte tačno prođe kroz Persijski zaliv zbog toga što se mnogi brodovi kreću u potaji a kompanije koje obezbeđuju satelitske snimke prestale su da prodaju one u visokoj rezoluciji, zbog čega nastaje jaz između onoga što je poznato i onoga što tvrdi američka vlada
„Cena sve zna“ je stara tržišna poslovica. Šta nam, ukoliko je tako, poručuje cena nafte? Sa cenom nižom od 90 dolara po barelu ona ne ukazuje na nestašicu. Kako je to moguće usred rata sa Iranom? Pomaže puštanje u promet strateških rezervi, kao i zaobilazni naftovodi oko Ormuskog moreuza. Kina je srezala uvoz nafte, što je oslobodilo barele za sve ostale kupce. Komercijalne zalihe, za sada, pomažu. Ali to nije celokupna priča. Možda se deo odgovora krije u tome što iz Persijskog zaliva izlazi više nafte nego što je opšteprihvaćeno?
Američki ministar za energetiku Kris Rajt tvrdi da je upravo to slučaj. U utorak, nekadašnji rukovodilac u naftnom sektoru koji je postao političar rekao je da je skoro devet miliona barela nafte dnevno prolazilo kroz Ormuski moreuz prethodne nedelje. Ukoliko se na to dodaju količine nafte koje pristižu preko zaobilaznih naftovoda, to bi ukupno mogla biti količina koja nije mnogo niža u odnosu na predratni nivo[i].
Tržište nafte je bilo, blago rečeno, u neverici. Njegova procena znatno je viša u odnosu na procene pratilaca tankera, koji smatraju da kroz Ormuz prolazi negde između 4 i 5 miliona barela dnevno. Viša je, takođe, u odnosu na moju sopstvenu procenu, koja je iznad konsenzusa. Suočen sa nepovoljnom reakcijom, Rajt je ostao čvrsto pri svom stavu, izjavivši u sredu da skeptici potpuno greše. „Mnoge privatne kompanije potcenjuju broj brodova koji napuštaju Ormuski moreuz zato što se brodovi u potaji kreću duž ovog pomorskog puta“, rekao je.
Havijer Blas: Nevidljiva kineska ruka uravnotežuje naftno tržište
Utvrditi koja je procena protoka nafte kroz Zaliv najbliža istini od ključnog je značaja za razumevanje tržište nafte, a time i izgleda za buduću inflaciju i kamatne stope. Rat u Iranu izazvao je ono što mnogi nazivaju najvećim šokom u snabdevanju naftom u istoriji – ali tržište je za sada demantovalo očekivanja o visokim cenama. Umesto da skoči na 200 dolara po barelu, kako su neki predviđali, zapadnoteksaška laka nafta prodavala se za više od 100 dolara samo 18 od ukupno 115 trgovačkih dana od početka rata, odnosno 6,4 odsto vremena.
Sumnjičavost tržišta prema Rajtovom optimizmu je razumljiva: Bela kuća omalovažava cene nafte otkako je rat otpočeo. Zamajavanje izjavama je, što je frustrirajuće delovalo mnogim dugoročnim investitorima, urodilo plodom. Rajt sam sebi nije učinio uslugu što je napravio niz propusta, pre i nakon početka rata, koji su potkopali njegovu verodostojnost, uključujući i umanjivanje šansi da će uopšte doći do porasta cena kao i situaciju u kojoj je jedan od njegovih saradnika postavio pogrešnu poruku sa njegovog zvaničnog naloga na društvenim mrežama. Međutim, po mom mišljenju, dežurni kritičari su preterano samouvereni.
U ratu prva strada istina, kaže još jedna izreka. Pre nego što je izbio sukob, prebrojavanje brodova bilo je relativno jednostavno. Naftni tankeri saopštavali su svoj položaj uz pomoć uređaja poznatog kao Automatski identifikacioni sistem (AIS) – transpondera koji u realnom vremenu daje podatke o imenu broda, njegovoj geografskoj širini, geografskoj dužini, kursu i brzini kretanja, uz još neke druge informacije. Tankeri uobičajeno plove bez zaustavljanja od luka za ukrcavanje prema odredištu. Kada god tanker isključi svoj AIS – „ode u mrak“ kako se kaže u žargonu ove industrije – uz pomoć satelitskih snimaka je moguće nadomestiti većinu podataka, s obzirom da je više kompanija prodavalo snimke koji su prikazivali region bezmalo u realnom vremenu.
Danas pratioci tankera imaju tri problema. Prvo, skoro svi brodovi plove u potaji, isključivši svoje transpondere. Drugo, većina firmi za satelitski nadzor, pod pritiskom Vašingtona, prestala je da prodaje svoje snimke, posebno one sačinjene u visokoj rezoluciji. Treće, umesto da putuju od početne tačke do odredišta u jednoj turi, većina tereta prolazi kroz jedan ili čak nekoliko pretovara na otvorenom moru, što dodatno otežava praćenje.
Tržište se trenutno oslanja samo na dva satelita, oba pod kontrolom Evropske unije. Umesto više snimaka dnevno, tržište sada raspolaže jednim snimkom Ormuskog moreuza na svakih tri do pet dana – a između ovih satelitskih preleta svašta može da se dogodi. Da stvari stoji još gore, njihove orbite su dobro poznate, što omogućava kompanijama i trgovcima da udešavaju vreme utovara kako bi izbegli da ih uhvate skrivene nebeske kamere. S vremena na vreme, ipak, pojave se i neki AIS podaci. Pitanje, stoga, nije da li nafta prolazi kroz moreuz, zato što zaista prolazi. Rasprava se vodi oko toga koliko nafte uspeva da izađe i da li tri do pet miliona barela dnevno prolazi neprimećeno za najveći deo tržišta – toliki je, naime, jaz između onoga što je poznato na osnovu javno dostupnih podataka i tvrdnji američke vlade.
Havijer Blas: Deset razloga zbog kojih je cena nafte i dalje ispod sto dolara po barelu
Kako je moguće da toliko učesnika na tržištu previdi toliko nafte? Moramo priznati da takva mogućnost zaista postoji. Na kraju krajeva, Rajt je u boljem položaju da zna šta američka vojska – i države među kojima su Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Katar i Irak, koje su sve uključene u potajnu plovidbu tankera – rade u tajnosti. Dostupni podaci su u suprotnosti sa njegovim tvrdnjama, ali ovde bi trebalo staviti naglasak na „dostupni“, a ono što je dostupno je prilično ograničeno. Moramo priznati, takođe, da su u maju i junu, kada se otpočelo sa prolascima u potaji, mnogi, među kojima sam i sam bio, vrlo sporo počeli da uviđaju razmere ovog protoka. Da li ponavljamo istu grešku? Opet ću reći, možda.
Prebrojavanjem tankera na osnovu raspoloživih podataka, možemo pouzdano reći da kroz Ormuski moreuz prolazi barem pet miliona barela nafte dnevno. Ovde bih voleo da dodam jedan korektivni faktor za poznate nepoznanice – jer sam prilično uveren da se dešava više od onoga što možemo da vidimo. Recimo da u jedan supertanker dnevno prolazi u potpunoj tajnosti; to već povećava procenu na sedam miliona barela dnevno. Ukoliko propuštamo dva tankera a ne samo jedan, to količinu povećava na devet miliona barela. Brojka se veoma brzo povećava.
Postavlja se pitanje održivosti ovog protoka. Rajt kaže da je njegova procena zasnovana na sedmodnevnom proseku. Tajni prolasci uobičajeno se izvode konvojima, stoga nekoliko brodova napušta moreuz u isto vreme. Zbog periodične prirode ovih konvoja, nedeljni prosek može, na primer, preuveličati završnu brojku ukoliko se obuhvate dva konvoja. Očigledno je da će Trampova administracija selektivno odabrati plutajuću prosečnu vrednost koja se najbolje uklapa u političku poruku koju želi da pošalje. U ovoj igri, to je sasvim pošteno.
Konspirolozi su pohrlili da popune informativni jaz. Jedni tvrde da je Ormuz zatvoren ali da američko Ministarstvo finansija veštački potiskuje cene nafte tako što u potaji interveniše na tržištu. Na Bliskom istoku, glasine su sasvim drugačije; aberi o tankerima koji noću plove moreuzom; o konvojima koji trpe napade uprkos američkoj zaštiti; o smelim pretovarima sa jednog na drugi brod na uzburkanim talasima okeana, daleko od pogleda grabljivih očiju. S vremena na vreme, Iran pogađa tankere; o nekima od ovih napada se izveštava, o mnogima se ne izveštava.
Havijer Blas: Šta ukoliko se Ormuski moreuz uopšte ne otvori?
Ali postoje naznake o onome šta se dešava: izlivanja nafte u Ormuskom moreuzu, prilično vidljiva na dostupnim satelitskim snimcima, iz dana u dan sve su veća. To ukazuje da Iran napada tankere kako bi plovni put držao zatvorenim, ali i pokazatelj da se mnogi istrajno bore da ga održe otvorenim – možda uspešnije nego što se uobičajeno misli.
Izvor: Blumberg
[i] Pre početka rata kroz Persijski zaliv je prolazilo oko 15 miliona barela nafte dnevno, uz dodatnih 5 miliona barela rafinisanih naftnih proizvoda. Većina onoga što sada prolazi jeste sirova nafta.
