Пише: Властимир Вуковић
После егзодуса својих највиталнијих, најобразованијих и најпродуктивнијих грађана, покренутог уласком у ЕУ, Бугарска је остала са мањком радника и вишком пензионера, уз небројене друге акутне проблеме. A приступање еврозони отвара нове изазове за Софију.
***
Овогодишњи пут Бугарске од узлета у еврозону до пада у буџетску прашину био је застрашујуће кратак – од првог јануара када је уведен евро, до трећег јуна, када је Европска комисија предложила покретање процедуре прекомерног дефицита.
Наизглед сувопарна вест, објављена истог датума, сажето описује предстојећу буџетску голготу ове чланице Европске уније (Reuters: EU proposes disciplinary action against Bulgaria over excessive deficit): „Европска Комисија је у среду предложила покретање дисциплинског поступка против Бугарске због буџетског дефицита који прелази лимите утврђене правилима ЕУ. Говорећи пре најаве Комисије, министар финансија Галеб Донев је рекао да ће бугарски буџетски дефицит вероватно достићи 7,4 одсто бруто домаћег производа ове године, додајући да ће то покренути дисциплинске мере Европске уније. Донев је рекао да су претходне владе узастопно пријављивале годишње дефиците од три одсто БДП-а током последњих пет година, одлагањем одређених плаћања. […] Донев је навео да влада мора предузети мере, укључујући замрзавање прихода и смањење државне потрошње, како би дефицит био доведен у ЕУ оквире. Земљама у оквиру ове процедуре дају се рокови и одређене фискалне мере како би вратиле своје финансије у ред. Ако не делују, ЕУ може издати упозорења и, за чланице еврозоне, наметнути финансијске санкције, као што су казнени пенали.“
Детаље буџетских грехова Бугарске и њене прекомерне јавне потрошње открива Препорука Европске комисије за Препоруку Савета, са бирократски безличним и дугим насловом: European Commission: Recommendation for a COUNCIL RECOMMENDATION on the economic, social, employment, structural and budgetary policies of Bulgaria {SWD (2026) 202 final}.
Укратко, тамо се наводи: „Према подацима Евростата, дефицит општег буџета Бугарске порастао је са три одсто БДП-а у 2024. на 3,5 одсто БДП-а у 2025. години. Повећање дефицита у 2025. углавном је последица повећања плата у јавном сектору, посебно у области одбране и безбедности, повећања социјалних расхода, укључујући аутоматско индексирање пензија и државних инвестиција у бугарски енергетски сектор“ (стр. 3).
Предвиђања у документу су следећа: „У будућности се очекује да ће демографски развој играти кључну улогу. Старење становништва стално ће притискати социјалне расходе, посебно пензије и здравствену заштиту, који се такође суочавају са изазовом адекватности. Истовремено, додатни расходи везани су за јачање одбрамбених капацитета, националних и колективних и вероватно ће додатно оптеретити јавне финансије. Без одговарајуће политике, ови фактори ће отежати одржавање фискалне дисциплине… Порески приходи, као удео у БДП-у, остају знатно испод просека ЕУ, што ограничава способност земље да финансира јавне услуге и инвестиције“ (стр. 5).
Пут Бугарске од узлета у еврозону до пада у буџетску прашину био је застрашујуће кратак
Нека од запажања ЕК су, таксативно: ниска наплата пореза; највећа сива економија ЕУ; корупција, посебно на високом нивоу; јавне набавке; незадовољавајућа истраживања и иновације; енергетско сиромаштво; ниска енергетска ефикасност; ниска декарбонизација; мало електричних возова; рањивост на климатске ризике; лоше образовање; недостатак вештина омета конкурентност; опадање укупне запослености четири године заредом; рекордно ниска незапосленост од 3,5 одсто; недостатак радне снаге (потребно преко 230.000 додатних радника); висок удео младих људи који нису запослени нити се школују, посебно особа са инвалидитетом и Рома; сиромаштво, неједнакости и изазови за социјалну заштиту (стр. 6-10).
Даље се препоручују мере и циљеви: придржавати се максималних стопа нето расхода; појачати расходе за одбрану; учинити јавну потрошњу ефикаснијом и постепено прилагођавати буџет; побољшати енергетску ефикасност; сузбијати сиву економију; боља наплата пореза; наставак реформи и инвестиција у оквиру Механизма за опоравак и отпорност; наставити са програмом кохезионе политике; побољшати функционисање јавне управе; мере против корупције, посебно на високом нивоу; јачање независности судства; ефикасније јавне набавке; ојачати функционисање и независност регулатора; већа ефикасност јавних инвестиција у истраживања и развој; даља декарбонизација и ветрогенератори на копну и мору; уводити чистији превоз; јачати стручно образовање према потребама тржишта рада; повећати запосленост недовољно заступљених група; решити питање социјалне инклузије; ефикаснији здравствени систем (мање болница, више амбуланти); равномерније распоредити здравствене раднике широм земље (стр. 11-12).
Егзистенцијална драма
Пажљиви читалац сажетка ове Препоруке уочиће да се ради не само о буџетским недаћама најпериферније чланице еврозоне и целе ЕУ, већ о њеној егзистенцијалној драми. После егзодуса својих највиталнијих, најобразованијих и најпродуктивнијих грађана, покренутог уласком у ЕУ, Бугарска је остала са мањком радника и вишком пензионера, уз небројене друге акутне проблеме.
Заједно, они неминовно узрокују све већи буџетски дефицит, успоравају раст БДП-а и затамњују перспективе ове балканске земље у официјелном европском окриљу. Не постоје ЕУ мере и фондови који могу ублажити, а камоли решити наведене проблеме, почев од највећег – депопулације и старења становништва. Чак ни уз даљи прилив стотина хиљада имиграната из Азије и Африке, који Балкан виде само као успутну станицу ка жељеном Западу. С друге стране, милионски домаћи људски капитал углавном је неповратно изгубљен, док ће стопа морталитета неизбежно надмашивати стопу новорођених.
Пилот, председник, премијер: Ко је Румен Радев и како је покорио политичку сцену Бугарске
Вратимо се буџетском дефициту, који је био окидач пруских дисциплинских мера Брисела против Бугарске. Према релевантном Извештају Европске Комисије, објављеном трећег јуна ове године (European Commission, Report from the Commission – Bulgaria, Germany, Estonia, Latvia, Slovenia, COM (2026) 302 final), само је Бугарска са буџетским минусом од 3,5 одсто БДП-а премашивала дозвољени лимит, док је Хрватска била на граници од три одсто. У 2026. свих пет анализираних земаља већ има прекомерни дефицит, који ће се наставити и у 2027. Остале земље-чланице имају нижи дефицит од дозвољеног или суфицит (Грчка, Кипар, Ирска, Данска, Португалија), што се очекује и у 2026. и 2027, док се Француска не спомиње (стр. 6).
„Комисија је јула 2025. активирала националну клаузулу о изузећу како би олакшала повећање одбрамбених расхода Бугарске у периоду 2025-2028. Без повећања одбрамбених расхода дефицит у 2025. износио би 2,9 одсто. Међутим, у 2026. дефицит без повећања одбрамбених расхода износио би 3,5 одсто, што је изнад референтне вредности. Зато је донета Препорука са циљем исправљања прекомерно дефицита.“ (стр. 24).
На први поглед ништа страшно, јер је тренутно 11 земаља-чланица ЕУ подвргнуто поступку прекомерног дефицита – Аустрија, Белгија, Финска, Француска, Мађарска, Италија, Малта, Пољска, Румунија и Словачка, док је 16 чланица окончало тај поступак (europa.eu: Excessive deficit procedures – overview, July 2026).
Бугарској такође иде у прилог што је, упркос натпросечном текућем буџетском дефициту, једна од три најмање задужене ЕУ чланице (поред Естоније и Данске), са јавним дугом од 28,5 одсто БДП-а. У односу на просечну задуженост еврозоне (88,9 одсто) и ЕУ (82,9 одсто), као и на најзадуженије чланице појединачно – Грчку (143,5 одсто), Италију (138,9 одсто), Француску (117,6 одсто), Белгију (109,1 одсто) и Шпанију (101,6 одсто), Бугарска је ниско задужена земља.
Чак и у поређењу са немачких 64,4 одсто њена релативна задуженост је 2,3 пута нижа (Eurostat – Euro indicators – General government debt to GDP, July 2026). Једноставно, јавни дуг је акумулирани буџетски дефицит, што значи да нешто већи бугарски дефицит не би могао наредних година да угрози сервисирање њених обавеза према повериоцима, углавном из еврозоне.
Стриктан приступ ЕУ
У процесу отплате јавног дуга Бугарску очекује суочавање са фамозним чланом 125 Уговора о ЕУ, који стриктно забрањује пружање финансијске помоћи земљама у проблемима. Преносом сопственог монетарног суверенитета на ЕЦБ од почетка ове године Бугарска није умањила могућности ангажовања своје централне банке, јер су оне већ биле ограничене монетарним режимом валутног одбора (слично БиХ).
Систем уведен 1997. године био је везан фиксним паритетом за немачку марку, касније евро, док су девизне резерве земље аутоматски одређивале новчану масу у левима. То је кључна разлика Бугарске и преосталих ЕУ чланица ван еврозоне са сопственим централним банкама. Једноставније речено, Бугарска је поднела релативно најмању монетарну жртву, али је њена фискална самосталност битно сужена. Сваки предлог буџета пре Народне скупштине мора одобрити Европска комисија, уз обавезну примену мера фискалне консолидације и претњу казнама, које се не могу изрицати ЕУ чланицама ван еврозоне.
Напред цитирана ефикаснија јавна потрошња је, поред боље наплате пореза, примарна мера сугерисана Препоруком Европске комисије и Савета. Успореније прилагођавање пензија расту општег нивоа цена мање је економски, а више политички проблем, мада ће неминовно утицати на домаћу агрегатну тражњу.
Много већи економски и друштвени проблем је ограничавање плата у јавном сектору, иначе најнижих у целој ЕУ. То ће неизбежно умањити већ низак квалитет јавних услуга и, што је још погубније, подстаћи нови талас емиграције најстручнијих кадрова. При томе не треба заборавити да једна од три дефиниције одређује БДП као суму факторских доходака (плата, профита и ренти). Тако се ствара претећа интерактивна спирала: депопулација – старење – економска стагнација – трајни буџетски дефицит – растући јавни дуг – даља емиграција.
Будућност Бугарске
Да ли има спаса Бугарској? Тешко. Много теже него другим источноевропским земљама у ЕУ. Слободу кретања људи у ЕУ ниједна земља-чланица не може и не треба да ограничава. Слични проблеми муче и све земље кандидате за чланство, које још увек имају какву-такву монетарну и фискалну самосталност. Наравно, непосредни узрок овако суморне перспективе није евро, већ правила еврозоне и пруски строг члан 125 Уговора о ЕУ.
На крају, интересантно је да нико до сада, колико ми је познато, није урадио компаративну финансијску анализу јавних улагања у образовање и стручну обуку грађана који су емигрирали, с једне стране, и нето прилива средстава из ЕУ фондова, с друге стране. Провизорно се може проценити да ЕУ данак у стручним и оспособљеним људима, претежно младима, по правилу далеко надмашује „добијена“ средства.
Да ли има спаса Бугарској? Тешко. Много теже него другим источноевропским земљама у ЕУ
Добијање средстава од других, посебно од Немаца, сликовито илуструје прича коју сам прошлог месеца чуо у селу Рибаре испод Јастрепца. У дворишту тамошње основне школе, где ме је привукла напуштена школска зграда, тик поред нове, срео сам професора разредне наставе који ми је препричао сведочење једног ђака из Другог светског рата. Пошто су немачки војници дошли у школу, без хапшења и стрељања, сазнали су да нема хлеба и сутрадан су послали камион брашна. Усхићење сваког домаћег ЕУфоричара таквим примером војничког понашања окупатора ремети само једна елементарна чињеница – брашно није било немачко, већ српско.
Извор: Нови Стандард
