Укидање доприноса за здравствено осигурање, као што је урадила Црна Гора, захтева осетно повећање стопе пореза на додату вредност (ПДВ) како би се надоместио губитак буџетских прихода, оцењује Фискални савет у истраживању „Пореска реформа у Црној Гори 2022. године – чињенице, заблуде и паралаеле са Србијом“.
Услед недостатка политичке подршке за повећање стопе ПДВ-а, Србија није спровела овакву реформу 2010. године. Са друге стране, Црна Гора се 2022. године одважила да, упркос ризику раста буџетског дефицита, укине доприносе за здравство без истовременог повећања стопе ПДВ, наводи се у истраживању.
„Испоставило се да је снажна наплата пореских прихода током 2023. године у највећој мери надоместила губитак прихода од укидања доприноса за здравство. Међутим, показујемо да је снажна наплата пореза доминантно резултат екстерних фактора, пре свега, велике имиграције платежно способних грађана Русије и Украјне. Привремени карактер имиграције представљаће ризик за јавне финансије Црне Горе у наредном периоду“, оцењује Фискални савет.
Не постоје довољно уверљиви аргументи за успостављање узрочно-последичне везе између раста пореске наплате у 2023. години и укидања доприноса за здравство годину дана раније, закључује Фискални савет.
У истраживању се оцењује да би евентуално укидање доприноса за пензијско осигурање које се тренутно разматра у Црној Гори не само дестабилизовало државни буџет, већ би неминовно довело до урушавања јавног пензијског система који је један од главних европских друштвених тековина током претходног века.
Извор: novaekonomija.rs
