Britanski start-ap Isembard povezuje više stotina malih mašinskih radionica u decentralizovanu vojnu proizvodnu mrežu
Pišu: Čarl Klover/Silvija Pfajfer
Prevod: Miloš M. Milojević
Rat u Ukrajini pokazao je ograničenja vojne industrije koja je bila ustrojena da proizvede male količine skupog naoružanja, pošto savremeno ratovanje dronovima zahteva jeftinije sisteme koji mogu biti prilagođeni i proizvedeni u roku od nekoliko nedelja.
Dok vlada nastoji da se prilagodi – uz potporu inicijativa kao što je britanski pet milijardi funti vredan plan za dronovski preobražaj (drone transformation plan) koji je objavljen prošle godine kao deo Odbrambenog investicionog plana (Defence Investment Plan) – pojavljuje se nova generacija proizvođača.
Među ovim kompanijama je britanski start-ap Isembard, koji nastoji da kombinuje preciznu vojnu proizvodnju sa brzinom i uvećanjem obima koje ostvaruju lanci snabdevanja potrošačkom elektronikom.
Kompanija, čije je ime omaž britanskom inženjeru Isembardu Kingdomu Brunelu, kladi se da buduća proizvodnja naoružanja neće odražavati pristup velikih kompanija iz prošlog veka, već softverski vođenu mrežu koja povezuje stotine malih mašinskih radionica u decentralizovani proizvodni model.
Fajnenšel tajms: Elitna ruska jedinica lovi ukrajinske operatore dronova
Isembard deluje po franšiznom modelu po kojem ova kompanija pruža savetovanje, softver, finansijsku podršku, upute o procesu proizvodnje i obezbeđuje priliv poslova, omogućavajući tako novim operaterima da uspostave proizvodne pogone pod njegovim brendom za nekoliko meseci umesto za nekoliko godina.
Među kupcima start-apa su novajlije u odbrambenoj industriji kao što su proizvođači dronova Anduril i Tekever, kao i dobro poznati proizvođači poput britanske kompanije Bebkom internešenel.
Od jedne fabrike u Londonu na početku 2025. godine, kompanija se sada može pohvaliti sa šest u Velikoj Britaniji, među kojima je fabrika koja je ove nedelje otvorena u Svindonu, čvorištu proizvodnje dronova, i sa još sedam postrojenja u drugim zemljama, među kojima su Sjedinjene Države, Francuska i Nemačka.
„Brzina hardverdskog inoviranja i povećanja proizvodnje znatnim delom je uslovljena vašom sposobnošću da brzo proizvodite potrebne delove“, izjavio je Isembardov inženjer Rori Rouz u kompanijinoj londonskoj fabrici, u kojoj dve ogromne kompjuterizovane glodalice prerađuju aluminijumske gredice u delove za dronove.
On je uporedio zapadnu usitnjenu proizvodnu bazu sa kineskim proizvodnim klasterima, u kojima konstruktori često mogu da dobiju potrebne komponente u roku od jednog dana.
„Ukoliko je potrebno šest do osam nedelja da se delovi dostave, broj konstruktorskih izmena koje možete da obavite tokom godine je za red veličina niži“, kaže. „Vaša sposobnost da proizvedete vrhunski hardver je jednostavno mnogo gora“.
Pre pirenja ratovanja dronovima u Ukrajini, odbrambenom industrijom su dominirali veliki igrači koji su godine provodili konstruišući i proizvodeći relativno male serije složene, skupe opreme: izvrsno konstruisane borbene avione, rakete i ratne brodove za koje se očekivalo da će biti u upotrebi tokom više decenija. Dolaskom dronova došlo je do izmene fokusa.
„U toku je istinski pomeraj od proizvodnje niskog broja vrlo skupih sistema prema potrebi da se proizvedu stotine hiljada bespilotnih sistema“, kaže Rouz.
Ekonomist: Zapadni dronovi podbacuju na bojnom polju u Ukrajini
Prednosti automatizacije već primenjuje kompanija Kju-fajb-di (Q5D), koja je u početnoj fazi rada. Smeštena blizu Bristola u jugozapadnoj Engleskoj, razvila je robotske alatke koje kombinovanjem sa softverom automatizuju proizvodnju žičanih snopova, koji se koriste u dronovima i drugoj opremi – što je jedno od najužih uskih grla u industrijskoj proizvodnji.
Povezivanje žica je obično „najsporiji deo svakog proizvodnog procesa zato što se manje više uvek obavlja ručno“, kaže generalni direktor Stiv Benington.
Prema trogodišnjem ugovoru kompanija je isključivi dobavljač za automatizaciju proizvodnje kablova za američku vojsku, koja planira da proizvodi milion dronova godišnje. Među investitorima u kompaniju Kju-fajv-de je i američka kompanija Lokid Martin. Investicija će omogućiti ovom gigantu američke odbrambene industrije da uvede automatizaciju ožičenja u svoj lanac snabdevanja.
Kompanija uobičajeno nudi povezivanje žica „40 do 50 odsto jeftinije“ od konvencionalnih metoda, kaže Benington. Za dronove, sam proces se izvodi i do „dva puta“ brže.
Drugi start-apovi u odbrambenoj industriji, među kojima je estonska kompanija Frankenburg tehnolodžiz, koja proizvodi priuštive raketne sisteme, takođe su na sličan način usredsređeni na povećanje brzine i obima proizvodnje.
Kompanija, koja je u junu u Rigi otvorila ono za šta kaže da je „prvo postrojenje za masovnu proizvodnju priuštivih protivvazduhoplovnih raketa“, koristi što je više komercijalno dostupne moguće komponente, kaže generalni direktor Kusti Salm. Ono na šta su usredsređeni, dodaje, jeste izgradnja „proizvodnih postrojenja sa vrlo niskim kapitalnim ulaganjima“, i sa naglaskom na lokalizaciju proizvodnje.
Vojni predvodnici NATO saglasni su da proizvodnja mora da se promeni kako bi se prilagodila novom dobu. „Moramo da priviknemo ljude da budu komotni sa ciklusima nabavki koji su daleko, daleko brži od onoga na šta su navikli“, rekao je Džoni Stringer, zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga NATO u Evropi, na konferenciji o dronovima koja je u maju održana u Rigi. „Ako ste se bavili vojnim nabavkama prethodnih trideset godina navikli ste se na programe koji traju više decenija“.
„Moramo se izmestiti u novo okruženje u kojem testiramo, prilagođavamo, ne uspevamo, učimo i nabavljamo mnogo, mnogo brže nego što je to ranije bio slučaj“, rekao je.
Ukrajina prosečno mesečno gubi oko 670.000 dronova prema podacima koje je NATO predstavio u maju. I Ukrajina i Rusija kupuju najveći deo komponenti za proizvodnju dronova iz Kine u industrijski velikim količinama – ali NATO je jasno naznačio da želi domaće proizvodne kapacitete koji bi mogli proizvesti tolike količine.
Nekoliko kompanija nudi proizvodnju komponenata za dronove koje nisu kineske. Jedna od najvećih u Evropi je hrvatska Orka (Orqa). Srđan Kovačević, suosnivač i generalni direktor Orke, kaže da je cilj njihovog modela da obezbede „Lego kocke kompanijama za njihova rešenja“ proizvedene u Evropskoj uniji čiji je obim proizvodnje moguće lako uvećati. Kompanija je prošlog meseca potpisala ugovor vredan sto pedeset miliona kanadskih dolara sa kanadskom kompanijom Rimot robotik sistems (Remote Robotic Systems).
Volstrit džurnal: Ko rukovodi najbrže rastućim proizvođačem oružja na svetu
Stringer navodi da bi trideset dve države članice NATO lako mogle biti sposobne da proizvedu milion dronova mesečno. „Ukoliko to ne možemo da uradimo u trideset dve države, onda, iskreno, trebalo bi da budemo ustreljeni“, našalio se u maju.
Bez obzira na to, pokazalo se da je brzo uvećanje proizvodnje teško ostvarljivo.
„Velike kompanije za proizvodnju dronova i dalje imaju relativno male ugovore“, kaže Linus Terhorst sa Kraljevskog instituta objedinjenih službi. „Još uvek vidimo, posebno u svetu dronova, da se ne sklapaju ugovori velikog obima… [što] sputava pokušaje kompanija da uvećaju obim proizvodnje“, kaže.
Jedna od začkoljica jeste što su vlade, koje raspolažu sa malo sredstava, već uskladištile velike količine dronova, koji vrlo brzo mogu da zastare. To drži proizvođače u dilemi da li da investiraju u uvećanje proizvodnje ili ne.
„Fabrike dobijaju ratove“, kaže Aleksander Ficdžerald, suosnivač i generalni direktor Isembarda, uoči usvajanja Odbrambenog investicionog plana (Defence Investment Plan) koji je mesecima odlagan zbog sporenja između britanskih ministarstava finansija i odbrane.
Fabrike ne mogu biti sagrađene bez porudžbina „stoga prestanimo sa brigama oko ovog plana i obavežimo se već danas na povećanje proizvodnje“.
Izvor: Financial Times
