Британски старт-ап Исембард повезује више стотина малих машинских радионица у децентрализовану војну производну мрежу
Пишу: Чарл Кловер/Силвија Пфајфер
Превод: Милош М. Милојевић
Рат у Украјини показао је ограничења војне индустрије која је била устројена да произведе мале количине скупог наоружања, пошто савремено ратовање дроновима захтева јефтиније системе који могу бити прилагођени и произведени у року од неколико недеља.
Док влада настоји да се прилагоди – уз потпору иницијатива као што је британски пет милијарди фунти вредан план за дроновски преображај (drone transformation plan) који је објављен прошле године као део Одбрамбеног инвестиционог плана (Defence Investment Plan) – појављује се нова генерација произвођача.
Међу овим компанијама је британски старт-ап Исембард, који настоји да комбинује прецизну војну производњу са брзином и увећањем обима које остварују ланци снабдевања потрошачком електроником.
Компанија, чије је име омаж британском инжењеру Исембарду Кингдому Брунелу, клади се да будућа производња наоружања неће одражавати приступ великих компанија из прошлог века, већ софтверски вођену мрежу која повезује стотине малих машинских радионица у децентрализовани производни модел.
Фајненшел тајмс: Елитна руска јединица лови украјинске операторе дронова
Исембард делује по франшизном моделу по којем ова компанија пружа саветовање, софтвер, финансијску подршку, упуте о процесу производње и обезбеђује прилив послова, омогућавајући тако новим оператерима да успоставе производне погоне под његовим брендом за неколико месеци уместо за неколико година.
Међу купцима старт-апа су новајлије у одбрамбеној индустрији као што су произвођачи дронова Андурил и Текевер, као и добро познати произвођачи попут британске компаније Бебком интернешенел.
Од једне фабрике у Лондону на почетку 2025. године, компанија се сада може похвалити са шест у Великој Британији, међу којима је фабрика која је ове недеље отворена у Свиндону, чворишту производње дронова, и са још седам постројења у другим земљама, међу којима су Сједињене Државе, Француска и Немачка.
„Брзина хардвердског иновирања и повећања производње знатним делом је условљена вашом способношћу да брзо производите потребне делове“, изјавио је Исембардов инжењер Рори Роуз у компанијиној лондонској фабрици, у којој две огромне компјутеризоване глодалице прерађују алуминијумске гредице у делове за дронове.
Он је упоредио западну уситњену производну базу са кинеским производним кластерима, у којима конструктори често могу да добију потребне компоненте у року од једног дана.
„Уколико је потребно шест до осам недеља да се делови доставе, број конструкторских измена које можете да обавите током године је за ред величина нижи“, каже. „Ваша способност да произведете врхунски хардвер је једноставно много гора“.
Пре пирења ратовања дроновима у Украјини, одбрамбеном индустријом су доминирали велики играчи који су године проводили конструишући и производећи релативно мале серије сложене, скупе опреме: изврсно конструисане борбене авионе, ракете и ратне бродове за које се очекивало да ће бити у употреби током више деценија. Доласком дронова дошло је до измене фокуса.
„У току је истински померај од производње ниског броја врло скупих система према потреби да се произведу стотине хиљада беспилотних система“, каже Роуз.
Економист: Западни дронови подбацују на бојном пољу у Украјини
Предности аутоматизације већ примењује компанија Кју-фајб-ди (Q5D), која је у почетној фази рада. Смештена близу Бристола у југозападној Енглеској, развила је роботске алатке које комбиновањем са софтвером аутоматизују производњу жичаних снопова, који се користе у дроновима и другој опреми – што је једно од најужих уских грла у индустријској производњи.
Повезивање жица је обично „најспорији део сваког производног процеса зато што се мање више увек обавља ручно“, каже генерални директор Стив Бенингтон.
Према трогодишњем уговору компанија је искључиви добављач за аутоматизацију производње каблова за америчку војску, која планира да производи милион дронова годишње. Међу инвеститорима у компанију Кју-фајв-де је и америчка компанија Локид Мартин. Инвестиција ће омогућити овом гиганту америчке одбрамбене индустрије да уведе аутоматизацију ожичења у свој ланац снабдевања.
Компанија уобичајено нуди повезивање жица „40 до 50 одсто јефтиније“ од конвенционалних метода, каже Бенингтон. За дронове, сам процес се изводи и до „два пута“ брже.
Други старт-апови у одбрамбеној индустрији, међу којима је естонска компанија Франкенбург технолоџиз, која производи приуштиве ракетне системе, такође су на сличан начин усредсређени на повећање брзине и обима производње.
Компанија, која је у јуну у Риги отворила оно за шта каже да је „прво постројење за масовну производњу приуштивих противваздухопловних ракета“, користи што је више комерцијално доступне могуће компоненте, каже генерални директор Кусти Салм. Оно на шта су усредсређени, додаје, јесте изградња „производних постројења са врло ниским капиталним улагањима“, и са нагласком на локализацију производње.
Војни предводници НАТО сагласни су да производња мора да се промени како би се прилагодила новом добу. „Морамо да привикнемо људе да буду комотни са циклусима набавки који су далеко, далеко бржи од онога на шта су навикли“, рекао је Џони Стрингер, заменик врховног команданта савезничких снага НАТО у Европи, на конференцији о дроновима која је у мају одржана у Риги. „Ако сте се бавили војним набавкама претходних тридесет година навикли сте се на програме који трају више деценија“.
„Морамо се изместити у ново окружење у којем тестирамо, прилагођавамо, не успевамо, учимо и набављамо много, много брже него што је то раније био случај“, рекао је.
Украјина просечно месечно губи око 670.000 дронова према подацима које је НАТО представио у мају. И Украјина и Русија купују највећи део компоненти за производњу дронова из Кине у индустријски великим количинама – али НАТО је јасно назначио да жели домаће производне капацитете који би могли произвести толике количине.
Неколико компанија нуди производњу компонената за дронове које нису кинеске. Једна од највећих у Европи је хрватска Орка (Orqa). Срђан Ковачевић, суоснивач и генерални директор Орке, каже да је циљ њиховог модела да обезбеде „Лего коцке компанијама за њихова решења“ произведене у Европској унији чији је обим производње могуће лако увећати. Компанија је прошлог месеца потписала уговор вредан сто педесет милиона канадских долара са канадском компанијом Римот роботик системс (Remote Robotic Systems).
Волстрит џурнал: Ко руководи најбрже растућим произвођачем оружја на свету
Стрингер наводи да би тридесет две државе чланице НАТО лако могле бити способне да произведу милион дронова месечно. „Уколико то не можемо да урадимо у тридесет две државе, онда, искрено, требало би да будемо устрељени“, нашалио се у мају.
Без обзира на то, показало се да је брзо увећање производње тешко остварљиво.
„Велике компаније за производњу дронова и даље имају релативно мале уговоре“, каже Линус Терхорст са Краљевског института обједињених служби. „Још увек видимо, посебно у свету дронова, да се не склапају уговори великог обима… [што] спутава покушаје компанија да увећају обим производње“, каже.
Једна од зачкољица јесте што су владе, које располажу са мало средстава, већ ускладиштиле велике количине дронова, који врло брзо могу да застаре. То држи произвођаче у дилеми да ли да инвестирају у увећање производње или не.
„Фабрике добијају ратове“, каже Александер Фицџералд, суоснивач и генерални директор Исембарда, уочи усвајања Одбрамбеног инвестиционог плана (Defence Investment Plan) који је месецима одлаган због спорења између британских министарстава финансија и одбране.
Фабрике не могу бити саграђене без поруџбина „стога престанимо са бригама око овог плана и обавежимо се већ данас на повећање производње“.
Извор: Financial Times
