Piše: Havijer Blas
Preveo: Miloš M. Milojević
Istupanje Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a, koje će zvanično stupiti na snagu 1. maja predstavlja najveću egzistencijalnu krizu sa kojom se grupa suočila od svog osnivanja pre više od pola veka
Odluka UAE da napusti OPEK vođena je ambicijom zemlje da crpi mnogo više nafte, i njeno istupanje moglo bi da poploča put drugim državama, poput Venecuele
Očekuje se da potez UAE vodi ka povećanju proizvodnje nafte, što bi moglo da potkopa cene i potencijalno izazove novi rat cenama, sasvim moguće između Rijada i Abu Dabija
Tri najopasnije reči na tržištu naftom su „OPEK je mrtav“. Njegova čitulja napisana je mnogo, mnogo puta – uvek prerano. Globalne finansije takođe daju još jednu podjednako često rabljenu frazu: „Ovoga puta je drugačije“. Istupanje Ujedinjenih Arapskih Emirata iz naftnog kartela koje će stupiti na snagu 1. maja, jeste kvantitativno mnogo ozbiljnije od ranijih povlačenja zemalja članica i predstavlja najveći egzistencijalni rizik sa kojim se grupa suočava od uspostavljanja pre više od pola veka.
Gotovo kontinuirani egzodus država članica Organizacije država izvoznica nafte (Organization of the Petroleum Exporting Countries, engleska skraćenica OPEC) – Indonezije 2016, Katara 2019, Ekvadora 2020. i Angole 2023. – dao je dovoljno prilika da se pripreme posmrtni govori, od kojih se svaki na kraju pokazao pogrešnim. Ali UAE pripadaju drugoj ligi: oni su zemlja koja ima ambiciju da crpi mnogo više nafte, imaju geološko bogatstvo kojim mogu da potkrepe svoje stremljenje i, što je najvažnije, raspolažu sa dovoljno novca da san pretvore u stvarnost.
UAE mogu da crpe mnogo više nafte
Abu Dabi je žestoko investirao od 2010. godine kako bi uvećao kapacitet crpljenja nafte, ali ograničenja koja je nametnuo OPEK omeđila su koliko je moguće uposliti ove investicije.
Njihova odluka popločala je put drugima koji imaju ambicije da crpe više nafte. Venecuela? Ona je sledeća u nizu, bez obzira na glasove koji sada pristižu iz Karakasa. Vlada Delsi Rodrigez ostaje posvećena članstvu u kartelu, ali odnos između venecuelanske opozicione partije, koja će verovatno preuzeti vlast na narednim izborima i OPEK-a je istorijski gledano bio neprijateljski. Ukoliko se vlast promeni, Venecuela će se, sva je prilika, uputiti za Ujedinjenim Arapskim Emiratima. I ukoliko pogledamo šire članstvo u organizaciji OPEK Plus, jasno je da nekoliko njenih članica – od kojih je najvažnija Kazahstan – već baca pogled preko ograde.
Vreme koje su UAE odabrali da objave svoje istupanje, usred Iranskog rata, podstaklo je mnoge posmatrače da ga povežu sa vojnim sukobom. Svakako, UAE su bili zapanjeni iranskim napadima, zatvaranjem Ormuskog moreuza i dvosmislenim odgovorom nekih svojih suseda, posebno Kuvajta i Omana. Ali njihov potez – napuštanje OPEK-a – ima malo veze sa Islamskom republikom; početak puta je u Rijadu, sa skretanjem za Teksas.
Uz rast američke proizvodnje nafte i prirodnog gasa zahvaljujući revoluciji eksploatacije uljnih škriljaca, Abu Dabi i Rijad vode hladni rat koji traje skoro čitavu deceniju o pravcu kojim bi kartel trebalo da se uputi. Ukratko, UAE su želeli da proizvode više čak i po cenu nižih cena; Saudijci, u savezništvu sa Rusijom, želeli su da drže crnu nafte što je moguće bliže vrednosti od sto dolara po barelu, čak i ukoliko to znači da grupa mora da umanji proizvodnju, držeći jedan deo svojih kapaciteta neiskorišćenim.
Tokom najvećeg dela ovog perioda, borba se vodila u potaji, ali emiratsko nastojanje za većom proizvodnjom dospelo je u središte pažnje javnosti u julu 2021. godine kada su se Rijad i Abu Dabi sukobili na susretu OPEK Plus. Sukob je prinudio grupu da prekine skup. Do nastavka nije došlo narednih nekoliko dana sve dok UAE nisu ustuknuli pred snažnim saudijskim pritiskom. To je bilo ponižavajuće iskustvo koje Abu Dabi nije zaboravio. Sada, emirati koriste rat kao diplomatski zaklon. Ali to ne bi trebalo nikoga da zavara: UAE napuštaju OPEK kako bi crpli više sirove nafte – protivno interesima Saudijske Arabije.
Abu Dabi mora da se nosi pažljivo kako ne bi prepao energetsko tržište, obećavajući da će „delovati odgovorno, uključiti nove kapacitete na tržište postepeno i odmereno, vodeći se potražnjom i tržišnim uslovima“. Ali očigledno je da će se proizvodnja UAE kretati samo u jednom pravcu: naviše. Pre rata, zemlja je već crpela dosta više od zvanične kvote OPEK-a, negde oko 3,7 miliona barela sirove nafte dnevno. Ona raspolaže kapacitetom da crpi verovatno blizu 4,5 miliona barela, sa ciljem da to poveća na 5 miliona do kraja 2027. godine. Ne bi trebalo da iznenadi ukoliko postavi još ambicioznije ciljeve već za 2030. godinu.
Havijer Blas: Optimističan scenario za prodavce nafte – u daljoj budućnosti
Više emiratske nafte je upravo ono što će tržištu biti potrebno kasnije ove godine kada – zato što su pitanja pre kada i kako nego da li – dođe do ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. Sada kada je pomorski put blokiran, svetska ekonomija troši svoje amortizacione kapacitete, trošeći barele uskladištene kako u strateškim rezervama tako i u komercijalnim skladištima. Kada sukob bude bio završen, Abu Dabi, oslobođen od ograničenja koja nameće OPEK, moći će da crpi naftu po svojoj volji, obezbeđujući svetu barele potrebne da popuni ove inventare, čime će zapravo ograničavati cene.
Svetsko tržište sirove nafte sada se nosi sa ekstremnom nestašicom. Za nekoliko nedelja, možda za nekoliko meseci, može se suočiti sa potopom: ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i, jednovremeno, novi rat cena. Poslednji je vođen između Saudijske Arabije i Rusije 2020. godine. Naredni bi mogao da bude komšijska raspra, sa Rijadom i Abu Dabijem na suprotstavljenim stranama.
Izvor: Blumberg
