Пише: Хавијер Блас
Превео: Милош М. Милојевић
Иступање Уједињених Арапских Емирата из ОПЕК-а, које ће званично ступити на снагу 1. маја представља највећу егзистенцијалну кризу са којом се група суочила од свог оснивања пре више од пола века
Одлука УАЕ да напусти ОПЕК вођена је амбицијом земље да црпи много више нафте, и њено иступање могло би да поплоча пут другим државама, попут Венецуеле
Очекује се да потез УАЕ води ка повећању производње нафте, што би могло да поткопа цене и потенцијално изазове нови рат ценама, сасвим могуће између Ријада и Абу Дабија
Три најопасније речи на тржишту нафтом су „ОПЕК је мртав“. Његова читуља написана је много, много пута – увек прерано. Глобалне финансије такође дају још једну подједнако често рабљену фразу: „Овога пута је другачије“. Иступање Уједињених Арапских Емирата из нафтног картела које ће ступити на снагу 1. маја, јесте квантитативно много озбиљније од ранијих повлачења земаља чланица и представља највећи егзистенцијални ризик са којим се група суочава од успостављања пре више од пола века.
Готово континуирани егзодус држава чланица Организације држава извозница нафте (Organization of the Petroleum Exporting Countries, енглеска скраћеница OPEC) – Индонезије 2016, Катара 2019, Еквадора 2020. и Анголе 2023. – дао је довољно прилика да се припреме посмртни говори, од којих се сваки на крају показао погрешним. Али УАЕ припадају другој лиги: они су земља која има амбицију да црпи много више нафте, имају геолошко богатство којим могу да поткрепе своје стремљење и, што је најважније, располажу са довољно новца да сан претворе у стварност.
УАЕ могу да црпе много више нафте
Абу Даби је жестоко инвестирао од 2010. године како би увећао капацитет црпљења нафте, али ограничења која је наметнуо ОПЕК омеђила су колико је могуће упослити ове инвестиције.
Њихова одлука поплочала је пут другима који имају амбиције да црпе више нафте. Венецуела? Она је следећа у низу, без обзира на гласове који сада пристижу из Каракаса. Влада Делси Родригез остаје посвећена чланству у картелу, али однос између венецуеланске опозиционе партије, која ће вероватно преузети власт на наредним изборима и ОПЕК-а је историјски гледано био непријатељски. Уколико се власт промени, Венецуела ће се, сва је прилика, упутити за Уједињеним Арапским Емиратима. И уколико погледамо шире чланство у организацији ОПЕК Плус, јасно је да неколико њених чланица – од којих је најважнија Казахстан – већ баца поглед преко ограде.
Време које су УАЕ одабрали да објаве своје иступање, усред Иранског рата, подстакло је многе посматраче да га повежу са војним сукобом. Свакако, УАЕ су били запањени иранским нападима, затварањем Ормуског мореуза и двосмисленим одговором неких својих суседа, посебно Кувајта и Омана. Али њихов потез – напуштање ОПЕК-а – има мало везе са Исламском републиком; почетак пута је у Ријаду, са скретањем за Тексас.
Уз раст америчке производње нафте и природног гаса захваљујући револуцији експлоатације уљних шкриљаца, Абу Даби и Ријад воде хладни рат који траје скоро читаву деценију о правцу којим би картел требало да се упути. Укратко, УАЕ су желели да производе више чак и по цену нижих цена; Саудијци, у савезништву са Русијом, желели су да држе црну нафте што је могуће ближе вредности од сто долара по барелу, чак и уколико то значи да група мора да умањи производњу, држећи један део својих капацитета неискоришћеним.
Током највећег дела овог периода, борба се водила у потаји, али емиратско настојање за већом производњом доспело је у средиште пажње јавности у јулу 2021. године када су се Ријад и Абу Даби сукобили на сусрету ОПЕК Плус. Сукоб је принудио групу да прекине скуп. До наставка није дошло наредних неколико дана све док УАЕ нису устукнули пред снажним саудијским притиском. То је било понижавајуће искуство које Абу Даби није заборавио. Сада, емирати користе рат као дипломатски заклон. Али то не би требало никога да завара: УАЕ напуштају ОПЕК како би црпли више сирове нафте – противно интересима Саудијске Арабије.
Абу Даби мора да се носи пажљиво како не би препао енергетско тржиште, обећавајући да ће „деловати одговорно, укључити нове капацитете на тржиште постепено и одмерено, водећи се потражњом и тржишним условима“. Али очигледно је да ће се производња УАЕ кретати само у једном правцу: навише. Пре рата, земља је већ црпела доста више од званичне квоте ОПЕК-а, негде око 3,7 милиона барела сирове нафте дневно. Она располаже капацитетом да црпи вероватно близу 4,5 милиона барела, са циљем да то повећа на 5 милиона до краја 2027. године. Не би требало да изненади уколико постави још амбициозније циљеве већ за 2030. годину.
Хавијер Блас: Оптимистичан сценарио за продавце нафте – у даљој будућности
Више емиратске нафте је управо оно што ће тржишту бити потребно касније ове године када – зато што су питања пре када и како него да ли – дође до поновног отварања Ормуског мореуза. Сада када је поморски пут блокиран, светска економија троши своје амортизационе капацитете, трошећи бареле ускладиштене како у стратешким резервама тако и у комерцијалним складиштима. Када сукоб буде био завршен, Абу Даби, ослобођен од ограничења која намеће ОПЕК, моћи ће да црпи нафту по својој вољи, обезбеђујући свету бареле потребне да попуни ове инвентаре, чиме ће заправо ограничавати цене.
Светско тржиште сирове нафте сада се носи са екстремном несташицом. За неколико недеља, можда за неколико месеци, може се суочити са потопом: поновно отварање Ормуског мореуза и, једновремено, нови рат цена. Последњи је вођен између Саудијске Арабије и Русије 2020. године. Наредни би могао да буде комшијска распра, са Ријадом и Абу Дабијем на супротстављеним странама.
Извор: Блумберг
