Piše: Dejan Jovović
U Breton Vudsu (SAD) 1944. godine zvanično je dogovoreno da će američki dolar biti glavna svetska rezervna valuta.
SAD do kraja 1960-ih nisu imale dovoljno zlata da pokriju dolar koji je bio u opticaju izvan SAD, što je stvorilo strah da će nestati američke zlatne rezerve. Nakon neuspešnog pokušaja spasavanja sistema uspostavljenog u Breton Vudsu, bretonvudski sistem raspao se 15. avgusta 1971. godine jednostranim dekretom tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona, koji je faktički da bi izbegao američki bankrot ukinuo direktnu konvertibinost dolara u zlato.
Taj čin, poznat kao „Niksonov šok” doveo je do prestanka Breton Vudsa u svom pravom smislu, a zamenila ga je situacija u kojoj jedino američki dolar podržava sve ostale valute, odnosno služi kao rezervna valuta drugih zemalja. Ova mera je najpre trebalo da bude privremena, ali kao što je svojevremeno rekao poznati američki monetarni stručnjak Milton Fridman: „Ništa nije trajnije od jednog – privremenog – vladinog programa.“
Savremene svetske valute su izgubile svoju materijalnu osnovu, a centralne banke, od kojih su mnoge u privatnom vlasništvu, dobile su teorijsku mogućnost da emituju novac u neograničenim količinama. Više od pola veka kasnije dolar i dalje nema obezbeđenje u vidu stabilne aktive kao što je zlato, a ova Niksonova odluka je najvažniji potez u monetarnoj istoriji SAD.
Sistem se raspao kao rezultat nagomilanih ekonomskih neravnoteža, a praksa duga četvrt veka korišćenja dolara kao merila za određivanje vrednosti drugih valuta, pozicionirala ga je kao dominantno sredstvo globalnog plaćanja i sredstvo čuvanja vrednosti u doglednoj budućnosti.
Deset vodećih razvijenih zemalja potpisalo je Smitsonijanski sporazum nekoliko meseci kasnije, kako bi spasile bretonvudski sistem devalviranjem dolara i dozvoljavanjem većih fluktuacija deviznog kursa, ali to je bilo kratkog veka. Do 1973. godine na snazi je bio, uglavnom, sistem fluktuirajućeg deviznog kursa. Mnoge zemlje i dalje upravljaju svojim deviznim kursevima, dozvoljavajući im da fluktuiraju u određenom rasponu ili vezujući svoje valute za drugu valutu, kao što je američki dolar.
Dolarski standard
SAD su ukinule konvertibilnost dolara u zlato, što je obezvredilo dolar i primoralo na pronalaženje nove podloge.Cena nafte je drastično porasla, što je rezultiralo ogromnim prilivom dolara u zemlje izvoznice nafte. Petrodolari su nastali početkom 1970-ih godina, a sistem je učvršćen nakon 1973/1974. godine, kada su SAD postigle dogovor sa Saudijskom Arabijom i drugim članicama OPEK-a da se nafta prodaje isključivo za američke dolare.
Uspostavljen je sistem petrodolara, gde su SAD obezbedile vojnu zaštitu Saudijskoj Arabiji 1974. godine, a zauzvrat su članice OPEK-a prihvatale samo dolare za naftu i reinvestirale ih u američke banke. Ovaj sistem je omogućio da američki dolar postane primarna svetska rezervna valuta, jer su sve zemlje morale da drže dolare kako bi kupovale naftu.
Tako su nastali petrodolari, jer je utvrđeno da se nafta obračunava u američkim dolarima. Petrodolari su američki dolari koje države izvoznice nafte zarađuju prodajom nafte, a zatim ih ulažu ili čuvaju u bankama razvijenih zemalja.
Naziv je nastao od „petroleum“ (nafta) i „dollar“ (dolar) i skovao ga je ekonomista Ibrahim Oveis 1973. godine, kao opis novca koji su zemlje OPEK-a zarađivale u vreme naftne krize. Nastaju kao prihod od prodaje nafte, uglavnom od strane zemalja članica OPEK-a. Te zemlje potom koriste ove dolare za investicije, zajmove ili kao štednju u bankama zapadnih zemalja.
Pojava petrodolara postala je posebno karakteristična sedamdesetih godina 20. veka, nakon velikog rasta cena nafte. SAD i Saudijske Arabija, kao najveći proizvođač nafte, potpisale su 1974. godine ugovor o obračunu nafte u dolarima na 50 godina, ali taj ugovor nije obnovljen posle njegovog isteka 2024. godine.
Zemlje izvoznice nafte dobijaju dolare, koje zatim reinvestiraju u američke obveznice, nekretnine ili banke (tzv. „petrodolarska reciklaža“). Procenjuje se da se radi o bilionskim iznosima, koji prolaze kroz ovaj sistem godišnje.
Zlatno-devizni standard je zamenjen dolarskim standardom, i on je zadržao svoju ulogu svetske rezervne valute do danas. Takav status dolara daje američkoj ekonomiji veliku komparativnu prednost u odnosu na sve ostale ekonomije, a ostatku sveta, posebno grupaciji BRIKS podsticaj za dedolarizaciju, koja označava smanjenje dominantne uloge američkog dolara u svetskoj trgovini i rezervama.
To je proces smanjenja zavisnosti zemalja i centralnih banaka od dolara, pre svega, kao valute za plaćanje sirovina (nafta, gas) i robe. Zbog upotrebe dolara kao oružja (sankcije) i zamrzavanja ruskih deviznih sredstava od strane zapadnih zemalja 2022. godine, mnoge zemlje traže alternative.
Dejan Jovović: Zašto je propao plan o EU o zapleni ruske imovine?
Spasavanje petrodolara
U petrodolarskom sistem se nafta primarno prodaje za dolare, čime se održava potražnja za američkom valutom. Od 1970-ih, većina svetske nafte se trguje u američkim dolarima, što znači da zemlje moraju kupiti dolare kako bi kupile naftu. Zemlje koje prodaju naftu (poput članica OPEK-a) ostvaruju velike dolarske viškove, koje zatim reinvestiraju u američke obveznice, akcije ili ih drže u bankama.
Sistem petrodolara je ojačao ulogu američkog dolara kao glavne svetske rezervne valute i obezbedio SAD jeftino finansiranje njihovog budžetskog defita. Petrodolar, dakle, nije posebna valuta, već koncept koji povezuje tržište nafte sa američkim dolarom.
Amerika se suočava sa velikim izazovima u očuvanju sistema petrodolara, posebno nakon isteka 50-godišnjeg sporazuma sa Saudijskom Arabijom 2024. godine, što omogućava prodaju nafte u drugim valutama. Iako dolar ostaje dominantan, porast trgovine u juanima i rubljama, kao i širenje BRIKS-a, slabe ovaj sistem. SAD pokušavaju da održe hegemoniju kroz geopolitičke uticaje, ali je budućnost petrodolara pod velikim znakom pitanja. Danas se često govori o „kraju ere petrodolara“ zbog sve češćih trgovinskih transakcija naftom u drugim valutama.
Zemlje poput Rusije i Saudijske Arabije aktivno traže alternativne mehanizme plaćanja, smanjujući zavisnost od dolara. Amerika traži nove oslonce, uključujući Venecuelu, kako bi stabilizovala poziciju dolara, ali to izaziva intervencije i rizike. Prelazak na obnovljive izvore energije smanjio bi dugoročnu važnost nafte, a time i petrodolara.
Iako SAD još uvek imaju snažan uticaj, sistem petrodolara se fragmentira, a globalna potražnja za dolarima u trgovini naftom polako opada. Situacija oko „spašavanja“ petrodolara karakteriše se kao kritičan napor SAD da održe status dolara kao primarne globalne rezervne valute, što se smatra jednim od stubova njihove moći.
Održavanje sistema petrodolara je ključno za američku ekonomsku kontrolu, pri čemu se destabilizacija ovog sistema povezuje sa padom poverenja u američki dolar i rastućim javnim dugom SAD. U toku su napori za kontrolu naftnih tržišta, a situacija se komplikuje geopolitičkim previranjima, uključujući odnose sa Iranom, gde se spekuliše o mogućim promenama koje bi uticale na globalno tržište nafte.
Spasavanje petrodolara se posmatra u kontekstu šire geopolitičke borbe za uticaj, gde kontrola dolarskog sistema omogućava SAD snažan uticaj na globalnu ekonomiju. Ovi procesi su deo širih ekonomskih i političkih kretanja, koja ukazuju na izazove sa kojima se suočava neoliberalna ekonomija i dominacija dolara.
Situaciju na Bliskom istoku karakteriše intenziviranje sukoba sa direktnim implikacijama na globalnu ekonomiju i energetsku stabilnost, što se može posmatrati u kontekstu očuvanja dominacije dolara u trgovini naftom. Iako se direktno ne spominje termin „spasavanje petrodolara“, naglasak na zaštitu naftnih postrojenja ukazuje na direktnu vezu između ratnih aktivnosti i stabilnosti naftnog tržišta, koje je temelj petrodolara. Krajem marta i početkom aprila oe godine situacija je veoma napeta, sa fokusom na odbranu energetske infrastrukture i potencijalno širenje oružanog sukoba sa Iranom.
Prema izveštajima sa terena situacija na Bliskom istoku je izuzetno nestabilna i opasna, sa intenziviranim sukobima koji direktno utiču na globalna energetska tržišta i stabilnost američkog dolara (petrodolara). Oružani sukob između Irana, Izraela i SAD doveo je do najozbiljnijih izazova za energetsku bezbednost do sada.
Nakon početka vojnih udara Izraela i SAD na Iran krajem februara ove godine, došlo je do zatvaranja ili pretnji zatvaranjem Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte, što je znatno podiglo cenu nafte. U jednom momentu, koji se menja iz časa u čas, Iran je zapretio da će dozvoliti prolaz tankerima kroz zaliv samo ako se trgovina naftom vrši u kineskim juanima, što direktno podriva petrodolarski sistem.
Ovaj potez se tumači kao pokušaj slabljenja globalne dominacije dolara u korist „petrojuan“ ili „petrorublja“ sistema. Iako oružani sukob slabi dolar, istovremeno se posmatra i kao pokušaj SAD da oružanom silom osiguraju kontrolu nad energetskim tokovima i spasu petrodolar. Sukob u ovoj godini već je izazivao inflatorne pritiske, usporava globalni rast i preti da izazove najvišu stopu gladi u poslednje vreme zbog prekida u snabdevanju.
Rat na Bliskom istoku doveo je do značajnih ekonomskih posledica širom sveta.To nije samo regionalni sukob, već i oružana borba za finansijsku hegemoniju. Dok Iran pokušava da prekine vezu između nafte i dolara, SAD vojnim prisustvom pokušavaju da održe primarnu ulogu dolara u globalnoj trgovini, što rezultira ekstremnom nestabilnošću cena nafte i neizvesnošću na globalnim finansijskim tržištima.
Proces dedolarizacije
Svet je već ušao u proces dedolarizacije zahvaljujući rastućim tenzijama između Istoka i Zapada i američkoj odluci da dolar pretvori u oružje 2022. godine, konfiskacijom rezervi ruske centralne banke. Donald Tramp je otišao korak dalje, a jedan od ishoda rata u Iranu biće ubrzanje dedolarizacije, žurba da se podstaknu obnovljivi izvori energije i smanjenje udela dolara u deviznim rezervama. To je kombinacija nekoliko različitih faktora za snažan udarac sistemu petrodolara, procenjuju analitičari Dojče banke.
Pritisak na sistem petrodolara nije počeo ovim sukobom na Bliskom istoku, već je rezultat dugoročnih promena u globalnoj trgovini energijom i politici. Temelji tog sistema su i ranije bili pod pritiskom, jer se dugogodišnji aranžman po kojem zemlje Zaliva prodaju naftu u dolarima u zamenu za bezbednost postepeno menja. Većina bliskoistočne nafte sada ide u Aziju, a ne u SAD, a deo trgovine, posebno sa zemljama pod sankcijama, već se odvija van sistema dolara. Saudijska Arabija, u međuvremenu, razvija sopstvenu odbrambenu industriju i, zajedno sa drugim zemljama, istražuje opcije plaćanja koje nisu u dolarima.
Trenutni sukob je dodatno otkrio ove slabosti. Bezbednost američke zaštite infrastrukture u Zalivu je u pitanju, kao i bezbednost morskih puteva ključnih za globalnu trgovinu naftom. Ako bi se poremetio tok dolara koji cirkuliše između zemalja izvoznica i američkog finansijskog sistema, posledice bi mogle biti značajne. U ovom kontekstu, sve češće se pominju scenariji u kojima bi, na primer, prolazak kroz Ormuski moreuz mogao biti povezan sa plaćanjima u drugim valutama, što bi moglo ubrzati slabljenje petrodolara i otvoriti prostor za alternative.
Istovremeno, razvijaju se novi finansijski kanali koji smanjuju zavisnost od dolara. Digitalna plaćanja i sistemi poput CIPS-a pokazuju da dolar više nije jedina opcija za međunarodne transakcije. Paralelno sa tim, globalni tokovi trgovine naftom su se već promenili. Amerika nije više najveći kupac nafte sa Bliskog istoka, dok je Kina postala ključni kupac i aktivno promoviše upotrebu juana u energetskim transakcijama.
Saudijska Arabija, takođe, pokušava da smanji svoju zavisnost od stranih partnera, posebno u sektoru odbrane, pokušavajući da zadrži većinu svojih vojnih izdataka unutar sopstvene ekonomije. Istovremeno, centralne banke rade na razvoju novih sistema plaćanja koji zaobilaze dolar. Projekat mBridge, na primer, koristi digitalne valute centralnih banaka za međunarodne transakcije i ne oslanja se na tradicionalne mreže poput SWIFT-a, što pokazuje da infrastruktura za trgovinu van dolara već postoji.
Sankcije su dodatno ubrzale ovaj proces. Zemlje poput Rusije i Irana već koriste alternativne valute i sisteme za prodaju nafte, postepeno smanjujući udeo dolara u globalnoj trgovini energijom.
Kriza je takođe istakla potrebu za ubrzanjem energetske tranzicije. Zavisnost od fosilnih goriva se sve više posmatra kao geopolitički rizik, a ne samo kao ekološki problem. Ako snabdevanje energijom zavisi od malog broja zemalja, to povećava ranjivost svih ostalih zemalja. Zbog toga se povećavaju investicije u obnovljive izvore energije i domaću proizvodnju.
Veći deo globalne ekonomije može se elektrifikovati korišćenjem postojećih tehnologija. Električna vozila, pad cena solarne i energije vetra i razvoj baterija omogućavaju zemljama da postepeno smanjuju svoju zavisnost od uvoza fosilnih goriva. Kako se ovaj proces razvija, smanjivaće se i potreba za dolarom u međunarodnoj trgovini, što može promeniti njegovu ulogu u globalnom finansijskom sistemu na duži rok, navodi se u analizi Dojče banke.
***
Petrodolarski sistem je uspostavljen nakon ukidanja zlatnog standarda 1971, kako bi se održala vrednost američkog dolara. Petrodolari funkcionišu od sredine 1970-ih, preciznije od 1974/1975. godine, kada su SAD sklopile sporazum sa Saudijskom Arabijom da se nafta prodaje isključivo u dolarima, što je stvorilo globalnu potražnju za američkom valutom.
Sistem petrodolara intenzivno je funkcionisao od 1974. godine, pa sve do početka intenzivnih sukoba na Bliskom istoku 2023/2024. godine. Ovaj sistem je obavezivao prodaju nafte isključivo u američkim dolarima, obezbeđujući trajnu potražnju za dolarom i recikliranje prihoda od nafte u američke državne obveznice.
Sistem je primorao zemlje da u periodu od 1970-ih do 2020-ih drže velike rezerve dolara za kupovinu nafte, čime je dolar i dalje ostao kao glavna svetska rezervna valuta. OPEK članice su ostvarile stotine milijardi dolara viška, koje su reinvestirale u američke finansijske instrumente (T-bonds). Iako je pritisak postojao ranije, sistem je nesmetano funkcionisao kroz nekoliko decenija sve do 2023. godine, uključujući periode visokih cena nafte.
Iako ima početnih koraka dedolarizacije, intenziviranje sukoba na Bliskom istoku (posebno nakon oktobra 2023) i isticanje 50-godišnjeg sporazuma SAD-Saudijska Arabija u junu 2024. godine, doveli su do ozbiljnih preispitivanja ovog sistema i početka korišćenja drugih valuta (poput juana) za trgovinu naftom. Iako su se prvo pojavile inicijative, a onda i trgovina naftom u drugim valutama (poput juana ili evra), petrodolarski sistem je, do sada, ipak bio dominantan u globalnoj ekonomiji.
Situacija na Bliskom istoku ove godine je eskalirala, sa napadima na Teheran, Bejrut i druge gradove i iranskim raketnim odgovorima na Izrael i američke baze u regionu. Američki predsednik Donald Tramp je zapretio Iranu zbog mogućih napada na naftna postrojenja, što ukazuje na direktnu povezanost sukoba sa energetskom bezbednošću i potencijalnim uticajem na cene nafte, a situacija se dalje opasno pogoršava najavljenom američkom kopnenom invazijom na teritoriju Irana (pominje se ostrvo Harg u Persijskom zalivu).
Pretnje akcijama od strane SAD, naglašavaju nastojanje da se očuva uticaj na Bliskom istoku i kontroliše stabilnost snabdevanja naftom, što indirektno štiti petrodolar. Napadi na Iran i Izrael, uz uključivanje arapskih zemalja, stvaraju veliku neizvesnost, što može dovesti do povećane potražnje za sigurnim utočištima. Oružani sukob na Bliskom istoku direktno utiče na naftna postrojenja i regionalnu stabilnost, što američka administracija koristi za pretnje i kontrolu situacije, potencijalno čuvajući ulogu petrodolara u globalnoj ekonomiji.
Budućnost petrodolara suočava se sa značajnim izazovima i potencijalnim krajem pola veka duge dominacije, usled geopolitičkih promena i rasta uticaja BRIKS-a. Isticanje ugovora o petrodolaru i odluke ključnih proizvođača nafte, poput Saudijske Arabije, da diverzifikuju valute za trgovinu nagoveštavaju prelazak na multipolarni sistem, gde dolar gubi primat u energetskim transakcija. Saudijska Arabija i druge naftne države sve više gledaju ka BRIKS-u, što ukazuje na „okretanje leđa“ isključivoj upotrebi dolara.
Sukobi i tenzije, uključujući one u Iranu, stvaraju uslove za ubrzanje završetka ere petrodolara. Zemlje proizvođači traže načine da za energiju dobiju opipljiviju vrednost, smanjujući zavisnost od dolara koji su primorani da odmah potroše. Ovaj proces ne znači trenutni nestanak dolara, ali ukazuje na smanjenje njegove uloge kao isključive svetske rezervne valute u energetskom sektoru.
Dr Dejan Jovović je naučni savetnik, ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije
Izvor: Stanje Stvari
