Piše: Dejan Jovović
Ukupni globalni dug prema podacima Instituta za međunarodne finansije (Institute of International Finance – IIF), iznosio je 338 biliona američkih dolara (bilion je vrednost od hiljadu milijardi) na kraju drugog kvartala 2025. godine. Po definiciji, ukupni globalni dug obuhvata javni, korporativni, finansijski i dug domaćinstava.
U isto vreme, odnos duga prema globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosio je 324 procenta, što ukazuje na kontinuirani intenzitet duga u većini ekonomija. IIF navodi da je rast duga povezan sa tri glavna faktora: prilagođavanjem monetarne politike, fiskalnim deficitima i različitim ritmovima ekonomskog oporavka među zemljama. U prvih šest meseci 2025. godine, globalni dug je zabeležio rast od preko 21 biliona dolara. Ova cifra je višestruko veća od globalnog BDP-a, koji se procenjuje na oko 110 do 115 biliona dolara, tako da „globalni dug sada iznosi čak 324 procenta svetske ekonomske proizvodnje”.
Ovi brojevi naglašavaju potrebu za održivim fiskalnim i monetarnim politikama, kao i za pažljivim upravljanjem rizicima koji utiču na stabilnost finansijskih sistema. Dalja analiza i nadzor ostaju neophodni, kako bi se adekvatno odgovorilo na izazove koje ovaj nivo duga nosi za ekonomije i globalnu finansijsku arhitekturu.
Po definiciji, ukupni javni dug, koji na globalnom nivou iznosi 111 biliona dolara u 2025. godini, je ukupan iznos finansijskih obaveza države prema domaćim i stranim poveriocima, koji obuhvata sve direktne i indirektne dugove države. To je zbir svih novčanih sredstava koje je država akumulirala i koja su potraživanja poverilaca prema njoj.
Javni dug može biti unutrašnji (prema domaćim kreditorima) i spoljni (prema stranim kreditorima). Ponekad se termin javni dug koristi kao sinonim za deficit na svim nivoima javnog sektora. Visina javnog duga je značajan faktor koji utiče na privredu, i ukoliko se kontroliše, može doprineti održivom ekonomskom rastu. Ako država ili neko drugi ne može da izmiri dug, proglašava se stečaj, nakon čega sledi plan za izlazak iz krize i naplatu potraživanja.
IIF je globalno udruženje finansijske industrije, sa oko 400 članova iz više od 60 zemalja. Svojim članovima pruža inovativna istraživanja, a njegova misija je da podrži finansijsku industriju u razumnom upravljanju rizicima, da razvije zdrave prakse u industriji, i da se zalaže za regulatorne, finansijske i ekonomske politike koje su u širem interesu njenih članova i podstiču globalnu finansijsku stabilnost i održivi ekonomski rast.
Članovi IIF-a uključuju komercijalne i investicione banke, menadžere imovine, osiguravajuće kompanije, firme za profesionalne usluge, berze, suverene investicione fondove, hedž fondove, centralne banke i razvojne banke.
Faktori rasta
Ovi pokazatelji o visini duga važni su za razumevanje finansijskog zdravlja globalnog finansijskog sistema i mogućih pritisaka na budžete, državne garancije i troškove servisiranja duga u narednim godinama. Sveukupna slika ukazuje na to da dug ostaje na višem nivou, nego što bi se pretpostavilo da je rast BDP jednokratan ili snažan širom sveta.
Koji su faktori rasta duga? Srž trenutne dinamike leži u kombinaciji ublažene monetarne politike, kontinuitetu deficitnih budžeta i neravnomernom tempu oporavka ekonomija. Mnoge zemlje zadržale su niske kamatne stope kroz period pandemije i nakon nje, kako bi podržale oporavak i socijalne programe. Pojedine ekonomije suočavaju se sa rastućom potrebom finansiranja javnih investicija, servisiranjem starih obaveza i prilagođavanjem fiskalne politike prostoru za buduće mere. Sve navedeno utiče na ukupnu zaduženost i postavlja izazove za planiranje budžeta u godinama koje slede.
Napori za smanjenje rizika povezani su sa finansijskom disciplinom, transparentnošću budžetskih planova i jačanjem kapaciteta za servisiranje duga. U mnogim delovima sveta, rizici povezani sa kamatnim stopama, kreditnim uslovima i valutnim kretanjima mogu uticati na stabilnost finansijskih tržišta i poverenja investitora. Očekuje se da će odgovarajuće institucije nastaviti da nadgledaju ovu dinamiku u periodu pred nama.
U 2024. godini, globalni dug se u suštini stabilizovao, iznoseći nešto iznad 235 procenata BDP-a. U američkim dolarima, neznatno je porastao, sa 250 miliona dolara u 2023. na 251 bilion dolara u 2024. godini. Kao udeo u BDP-u, raspodela javnog i privatnog duga bila je sledeća: prvi je porastao za jedan procentni poen BDP-a, dok je drugi opao za praktično istu marginu.
Slika nakon kovid-19 pokazuje skroman pad odnosa državnog duga i BDP-a, uz značajan pad odnosa privatnog duga i BDP-a. Globalno, javne obaveze su se smanjile sa 100 procenata na manje od 93 procenta BDP-a tokom ovih godina, dok je privatni dug značajnije opao, sa 159 procenata na ispod 143 procenta BDP-a.
Dok se državno zaduživanje neznatno povećalo u razvijenim ekonomijama (uključujući SAD) na blizu 110 procenata BDP-a, u rastućim tržištima i ekonomijama u razvoju poraslo je za dva procentna poena, dostigavši 69 procenata svetskog BDP-a.
Pad privatnog zaduživanja između 2023. i 2024. godine, uglavnom, je bio u razvijenim ekonomijama, gde je nastavilo da opada i sada je skoro deset procentnih poena BDP-a ispod nivoa iz 2019. godine (157 procenata BDP-a naspram 166 procenata). Nasuprot tome, privatno zaduživanje u rastućim privredama i zemlajma u razvoju neznatno je poraslo sa 120 na 122 procenta BDP-a, ostajući osam procentnih poena iznad nivoa pre pandemije.
Miroslav Zdravković: Zamena dugova Zapadu za dugove Kini i BRIKS
Glavni generatori
Javni dug, koji uključuje ukupne finansijske obaveze vlade jedne zemlje, ključni je alat za finansiranje javne potrošnje, ali njegov visok nivo može predstavljati značajne rizike. Da bi se omogućilo poređenje i procena stvarnog dužničkog tereta, najčešće se meri kao procenat BDP-a. Pregled javnih dugova, prema podacima MMF-a na kraju 2024. godine, po regionima i zemljama:
Globalni javni dug, kao glavni pokretač rasta dugova je 2024. godine dostigao preko 102 biliona američkih dolara. To je povećanje od pet biliona dolara samo u poređenju sa prethodnom godinom. Najveći doprinos rastu daju nabogatije zemlje članice G7, koje nastavljaju da beleže visoke deficite zbog postpandemijske potrošnje i rashoda za energetsku tranziciju. Istovremeno, zemlje u razvoju se suočavaju sa rekordnim dugovima, koji premašuju 242 procenta njihovog BDP-a.
Prema MMF-u, globalni javni dug se približio nivou od oko 93 procenta globalnog BDP-a u 2024. godini, a predviđa se da će premašiti 100 procenata globalnog BDP-a do 2029. godine. Ovaj trend je pokrenut rastućim dugom u nekoliko velikih ekonomija.
Regionalno gledano, Severna Amerika (SAD i Kanada) ima najveći prosečan odnos duga i BDP-a, za koji se predviđa da će dostići 125 procenata do 2029. godine. Azija i Pacifik slede sa projektovanih 101 procenat. Evropa, iako sa nižim prosekom (oko 77 procenata u 2024. godini), suočava se sa pritiscima usporavanja rasta, starenja stanovništva i potencijalnih trgovinskih ratova. Afrika i Centralna Amerika vide silazni trend odnosa duga i BDP-a u narednom periodu.
Najveće svetske ekonomije: SAD, Kina i Japan su ubedljivo najveći dužnici, iako se razlozi i struktura duga znatno razlikuju.
SAD: Sa dugom koji je dostigao oko 36 biliona dolara na kraju 2024. godine, SAD učestvuju sa približno 35 procenata ukupnog svetskog javnog duga. Odnos ovog duga prema BDP-u bio je oko 121 procenat. Ovaj nagli porast duga u 21. veku rezultat je smanjenja poreza, rastućih troškova za socijalne programe (kao što su Mediker i Medikejd) povezanih sa starenjem stanovništva i odgovora na globalnu finansijsku krizu i pandemiju kovid-19.
Dok status dolara kao svetske rezervne valute pomaže u održavanju niskih troškova zaduživanja, rastući troškovi kamata (skoro 900 milijardi dolara u fiskalnoj 2024. godini) predstavljaju sve veći teret. Trampova administracija je najavila mere za smanjenje javne potrošnje, ali njihov stvarni uticaj tek treba da se vidi.
Kina: Ona je drugi najveći svetski dužnik sa oko 16,5 biliona dolara duga (16,1 odsto globalnog udela) i odnosom duga i BDP-a od oko 90 odsto u 2024. godini. Projekcije ukazuju na dalji rast, potencijalno na 111 odsto BDP-a do 2029. godine, posebno ako se pojave nove trgovinske tenzije koje bi zahtevale dodatne vladine stimulacije. Kineski dug je u velikoj meri vođen velikim infrastrukturnim investicijama i merama za stimulisanje ekonomskog rasta.
Iznos duga
Japan: On godinama drži ozloglašeni rekord za najveći odnos javnog duga i BDP-a u svetu, koji je 2024. godine iznosio oko 251 odsto. Zanimljivo je da je 1990. godine ovaj odnos bio samo oko 50 odsto. Ovaj visok dug bio je rezultat decenija agresivne vladine potrošnje za oživljavanje ekonomije nakon „pucanja balona cena imovine” početkom 1990-ih, borbu protiv deflacije i pokrivanje rastućih troškova zdravstvene zaštite i penzija usled starenja stanovništva.
Uprkos ogromnom dugu, Japan ne doživljava dužničku krizu, jer je veći deo duga u rukama domaćih investitora i institucija, uključujući Banku Japana, koja održava niske troškove zaduživanja. Međutim, potencijalni rast kamatnih stopa predstavlja dugoročni rizik.
Unutar Evropske unije, dužnička situacija je šarolika. Sporazum iz Mastrihta postavlja kriterijum visine javnog duga do 60 procenata BDP-a, ali mnoge zemlje prelaze tu granicu. Prema podacima na kraju 2024. godine, među najzaduženijim članicama EU su:
Grčka: oko 159 procenata BDP-a. Iako je dug značajno smanjen (za preko 50 procentnih poena od pandemije) zahvaljujući rastu i fiskalnoj disciplini nakon teške dužničke krize 2010-ih, on ostaje veoma visok.
Italija: oko 137 procenata BDP-a. Dug je rezultat decenija sporog rasta, strukturnih problema i visokih socijalnih izdataka. Smatra se jednom od fiskalno najranjivijih karika u evrozoni.
Francuska: oko 112-113 procenata BDP-a. Dug je rezultat kontinuiranih budžetskih deficita od 1975. godine, izdašne države blagostanja i otpora fiskalnoj konsolidaciji.
Španija: oko 104 procenta BDP-a. Dug se značajno povećao nakon globalne finansijske krize, ali poslednjih godina pokazuje trend smanjenja.
Belgija: oko 105 procenata BDP-a.
Na drugoj strani spektra su zemlje EU sa relativno niskim javnim dugom, kao što su:
Estonija: oko 24 procenta BDP-a; Bugarska: oko 25 procenata BDP-a; Luksemburg: Oko 27 procenata BDP-a; Danska: oko 29 procenata BDP-a.
Visoki odnosi duga i BDP-a prisutni su i u drugim delovima sveta, često iz veoma različitih razloga:
Singapur (oko 175 procenata): Visok dug nije znak ekonomskih teškoća, već strateške politike izdavanja domaćih obveznica radi razvoja finansijskog tržišta i podrške obaveznom penzionom fondu. Singapur redovno ostvaruje budžetske suficite.
Sudan (preko 300 procenata prema nekim izvorima): Izuzetno visok dug je rezultat dugogodišnjih unutrašnjih sukoba, lošeg upravljanja, međunarodnih sankcija i secesije Južnog Sudana. Građanski rat dodatno komplikuje situaciju.
Eritreja (oko 164-210 procenata): Dug je rezultat vojnih sukoba, izolacije, restriktivne ekonomske politike i oslanjanja na strane kredite.
Bahrein (oko 127 procenata): Dug je porastao zbog pada cena nafte, povećanih izdataka za bezbednost i ulaganja u diverzifikaciju ekonomije.
Maldivi (oko 125-131 procenat): Zaduživanje za ambiciozne infrastrukturne projekte i težak uticaj pandemije na turizam, doveli su do visokog duga.
Veliki izazov
Podaci IIF-a ukazuje na to da globalni dug i dalje predstavlja značajan izazov, uz očuvanje visokog nivoa duga u mnogim ekonomijama. Strateški prioritet ostaje vođenje politika koje balansiraju podršku rastu i stabilnost servisanja duga. Transparentnost budžetskih planova, fiskalne reforme i mehanizmi prevencije rizika smatraju se ključnim sredstvima za jačanje otpornosti finansijskih sistema i poverenja investitora u narednim godinama.
Rastući trend globalnog javnog duga, takođe, je razlog za zabrinutost. Rastući troškovi kamata, starenje stanovništva, potreba za ulaganjem u zelenu tranziciju i odbranu, kao i potencijalni ekonomski šokovi, nastaviće da vrše pritisak na javne finansije širom sveta. MMF upozorava da će stabilizacija duga u mnogim zemljama zahtevati značajno smanjenje potrošnje i/ili povećanje poreza u narednim godinama. Upravljanje javnim dugom ostaje jedan od ključnih izazova za ekonomsku stabilnost u narednim godinama.
IIF projektuje kontinuirano visoke nivoe državnog zaduživanja, pri čemu bi globalni javni dug potencijalno mogao dostići 130 biliona dolara do 2028. godine, uglavnom zbog dugova SAD, Kine, Indije, Francuske i Brazila.
MMF očekuje da će javni dug ove godine skočiti za 2,8 procentnih poena, više nego dvostruko brže u odnosu na prethodnu godinu, što bi uvećalo zaduženje na 95,1 procenat BDP . Prema mišljenju stručnjaka, trgovinske tenzije koje su pokrenule SAD usporiti će svetski ekonomski rast i povećati nestabilnost na finansijskim tržištima.
Vlade širom sveta će se suočiti sa suprotstavljenim zahtevima, pošto će istovremeno biti pod pritiskom da smanje zaduživanje, ali i da trošenjem novca povećaju slabe izglede za rast. Dug bi mogao da poraste još brže ako ne dođe do kratkoročnog ublažavanja trgovinskih tenzija, kao i zbog očekivanje veće potrošnje nekih zemalja za vojsku.
Zaoštreni i nestabilniji finansijski uslovi u Americi mogu imati posledice na rastuće ekonomije i zemlje u razvoju, što će dovesti do većih troškova finansiranja.
Američki slučaj
Američki javni dug je ukupan nacionalni dug koji savezna vlada duguje imaocima trezorskih hartija od vrednosti, i u datom trenutku je nominalna vrednost tadašnjih neizmirenih trezorskih hartija od vrednosti koje je izdalo Ministarstvo finansija i druge savezne agencije. Generalno, dug vlade SAD se povećava kao rezultat državne potrošnje i smanjuje se od poreskih ili drugih prihoda od finansiranja, koji variraju tokom fiskalne godine. Ukupni, bruto iznos koji Ministarstvo finansija može da pozajmi ograničen je gornjom granicom duga SAD.
Prema tome, javni dug SAD je ukupan neizmireni dug koji duguje savezna vlada. Ova cifra obuhvata dug prema javnosti (na primer, kroz obveznice) i međuvladin dug (dug prema različitim vladinim departmanima), kao što je socijalno osiguranje.
Amerika ima najveći javni dug na svetu od preko 38 biliona dolara u ovoj godini, što je oko 123 procenta njenog BDP-a, što predstavlja 34,5 procenata ukupnog javnog duga u svetu. Javni dug SAD brzo je rastao od 2000. godine, a 2022. bio je više od pet puta veći nego 2000. godine. Tokom proteklih pet godina, neto kamate na nacionalni dug su se skoro utrostručile. Projektovano je da će se ponovo udvostručiti do 2035. godine i dostići 1,8 biliona dolara godišnje.
Gornja granica javnog duga SAD postala je jedno od najvažnijih političkih pitanja poslednjih godina, a debata o tome kako se nositi sa time izazvala je političke previranja između demokrata i republikanaca.
Pitanje javnog duga postalo je veoma kontroverzna tema unutar vlade SAD. Mere poput paketa stimulativnih mera, socijalnih programa i smanjenja poreza povećavaju javni dug. Pored toga, potrošnja ima tendenciju da dostigne vrhunac tokom velikih globalnih događaja, kao što su Velika depresija, finansijska kriza 2008. godine ili pandemija kovid-19, a sve to je imalo štetan uticaj na američku ekonomiju. Iako obe glavne političke stranke u SAD imaju tendenciju da krive jedna drugu za povećanje duga zemlje, nedavna analiza je pokazala da su obe stranke gotovo podjednako doprinele nacionalnoj potrošnji.
Debata o povećanju gornje granice duga, odnosno iznosa duga koji savezna vlada SAD sme da ima u bilo kom trenutku, bila je vodeća tema tokom zatvaranja vlade u oktobru ove godine. Zaposleni američke savezne administracije, koji su bili onemogućeni da rade zbog 43-dnevne obustave finansiranja vlade, vratili su se na svoja radna mesta 13. novembra.
Ovo „nikada više ne smemo dozvoliti”, rekao je predsednik Donald Tramp posle usvajanja zakona kojim je okončana blokada. Očekuje se oporavak rada administracije, ali uz izvesne posledice po ekonomiju. Prema procenama pojedinih američkih ekonomista, obustava rada „smanjivala je BDP za više od desetine procentnog poena svake od približno šest nedelja trajanja, mada se očekuje da će većina izgubljene proizvodnje biti nadoknađena u narednim mesecima”.
Uprkos planovima i demokrata i republikanaca o tome kako smanjiti nacionalni dug, očekuje se da će se on samo povećavati tokom naredne decenije. Procene pokazuju da će do 2030. godine američki javni dug porasti za više od 20 procentnih poena, dostižući preko 143 procenta BDP-a, što je viši nivo nego posle Drugog svetskog rata.
Nova cifra navedena u izveštaju američkog Ministarstva finansija ove godine, pokazuje da su SAD dostigle zapanjujućih 38 biliona dolara javnog duga, godinama ranije nego što se očekivalo. Naime, u januaru 2020. godine, Kongresni budžetski odbor projektovao je da bruto savezni dug neće preći 37 biliona dolara do fiskalne 2030. godine.
Prognozira se da će rastući dug biti pogoršan u narednim godinama nakon što je predsednik Tramp potpisao svoj „veliki, lepi zakon”, koji produžava i poboljšava mnoge poreske olakšice. Pošto je Tramp ranije ove godine potpisao republikanski paket o smanjenju poreza i potrošnje, Kongresni budžetski odbor je procenio da će mera povećati nacionalni dug za 4,1 bilion dolara tokom naredne decenije.
Predsednik Tramp potpisao je kontrovertni omnibus-zakon o porezima i imigraciji tokom svečanosti za četvrti juli u Beloj kući. Zakon od skoro 900 stranica produžava poreske olakšice uvedene 2017. godine, tokom Trampovog prvog mandata, i na određeno vreme ukida poreze na bakšiš, prekovremeni rad i penzije.
Stotine miliona dolara predviđeno je za kontrolu granica, od zida na granici sa Meksikom do deportacija miliona ilegalnih imigranata. Procene budžetskih analitičara Kongresa su da će zakon, takođe, povećati nacionalni dug za 3,3 biliona dolara, ali se njime predviđa i mogućnost povećanja duga do pet biliona, kako SAD ne bi bankrotirale.
Prema Svetskim ekonomskim izgledima iz oktobra ove godine, koji predstavlja sveobuhvatni izveštaj MMF-a i analizira i prognozira globalnu ekonomiju, sa javnim dugom od 18,7 biliona dolara, Kina je na drugom mestu, sa udelom od 16,8 procenata globalnog javnog duga. U 2025. godini dug je porastao za skoro 2,2 biliona dolara, što je rezultat vladinih podsticaja i slabijih prihoda od zemljišta zbog problematičnog sektora nekretnina.
Sledi Japan sa 9,8 biliona dolara javnog duga u ovoj godini, što je jednako 230 procenata njegovog BDP-a i 8,9 procenata ukupnog javnog duga. Iako dug ostaje izuzetno visok, nova premijerka zemlje Sanae Takaiči, predlaže 92,2 milijarde dolara potrošnje kroz stimulativne mere i subvencije.
Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska zaokružuju najzaduženije zemlje, obe blizu nivoa javnog duga od 4 biliona dolara. Francuska, posebno, prolazi kroz značajnu političku nestabilnost zbog kontroverznih predloga za smanjenje budžeta, pri čemu je u poslednje dve godine menjala pet premijera.
Visoki deficiti
Uporni fiskalni deficiti ostaju visoki, u proseku oko pet procenata BDP-a i značajno doprinose rastu javnog duga, ocenio je MMF, a kombinacija ranijih troškova i rastućih kamatnih stopa vrši pritisak na državne budžete. Rastuće geopolitičke tenzije povećavaju vojnu potrošnju, što bi moglo dodatno opteretiti stanje bilansa vlada.
Postoji zabrinutost zbog dugoročne održivosti trenutnog nivoa dugova, posebno uz visoke troškove zaduživanja i rizike od inflacije. Povećan dug i visok odnos duga prema BDP-u mogu povećati rizike po kreditne rejtinge i prinos na državne obveznice, što utiče na troškove finansiranja u različitim regionima.
Stručnjaci upozoravaju da bi svet mogao da uđe u novu eru duga, sa rizikom od rasta kamatnih stopa, nestabilnih tržišta i povećanog pritiska investitora, koji zahtevaju veće prinose na rizične obveznice. I dok razvijene ekonomije do kraja ove godine moraju da servisiraju oko 19 biliona dolara obaveza, tržišta u razvoju suočavaju se sa rekordnih sedam biliona dolara otplate obveznica i kredita, što 2025. čini godinom ozbiljnih finansijskih izazova na globalnom nivou.
***
Procene ukupnog globalnog duga, prema MMF-u, imaju „optimističnu pristrasnost“ i stvarni dug bi mogao biti čak deset procentnih poena veći od sadašnjih projekcija. Ako se trenutni trendovi nastave, globalni dug bi mogao da premaši ogromnih 350 biliona dolara do kraja ove godine, što bi značilo početak nove faze globalne finansijske nestabilnosti, sa zabrinjavajućim trendovima koji ukazuju na ograničen fiskalni prostor i rastuću ranjivost svetske ekonomije.
Globalni javni dug bi mogao da dostigne skoro 100 odsto BDP-a do 2030. godine i tako premaši nivo duga koji je zabeležen u vreme pandemije, upozorio je MMF u svom ovogodišnjem aprilskom Fiskalnom monitoru. On predstavlja izveštaj MMF-a koji pruža analizu globalnih dešavanja u javnim finansijama. Sadrži najnovije podatke o javnim finansijama, ažurira srednjoročne fiskalne projekcije i procenjuje kako fiskalne politike utiču na globalnu ekonomiju.
Iako SAD i Kina i dalje igraju dominantnu ulogu u oblikovanju globalne dinamike duga, kao što je pokazao MMF, nivoi duga i deficita u mnogim zemljama su i dalje visoki i zabrinjavajući po istorijskim standardima, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Zajedno, SAD i Kina drže 51,8 procenata svetskog javnog duga.
Konstantno visok globalni fiskalni deficit, koji u proseku iznosi oko pet procenata BDP-a, glavni je pokretač rasta javnog duga. Ovaj deficit i dalje odražava troškove nasleđene pandemije kovid-19, kao što su subvencije i socijalna davanja, u kombinaciji sa rastućim neto troškovima kamata.
Vlade bi trebalo da pomognu u upravljanju ovim trendovima tako što će dati prioritet postepenim fiskalnim prilagođavanjima u okviru kredibilnog srednjoročnog plana za smanjenje javnog duga, uz istovremeno izbegavanje istiskivanja privatnog zaduživanja i investicija. Negovanje okruženja koje podstiče ekonomski rast i smanjuje neizvesnost, pomoći će u smanjenju javnog duga i podstaći investicije privatnog sektora.
Dr Dejan Jovović je naučni savetnik – ekspert za međunarodne finansije i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor: Novi Standard
