Piše: Jelka Jovanović
Aleksandar Arsenijević i Stefan Veljković iz stranke Srpska demokratija privedeni su 8. avgusta u Severnoj Mitrovici zbog ometanja radnika koji su farbali zid kod glavnog mosta na reci Ibar. Tačnije, prefarbavali srpske trobojke na tom zidu. Hapšenje je dovelo do još jednog u nizu protesta Srba u Severnoj Mitrovici, a među demonstrantima su bili i lideri Srpske liste, premda je Srpska demokratija opozicija toj stranci, koja je deo tzv. beogradskog režima. Nekoliko dana kasnije, uoči nezvanično najavljenog otvaranja mosta na Ibru za saobraćaj, Arsenijević za Novi magazin objašnjava do čega bi to, u rovitoj situaciji punoj nepoverenja na svim stranama, moglo da dovede i kako se na severu Kosova živi.
Eventualnom puštanju mosta u saobraćaj prethodila je tehnička provera, a njegovo otvaranje za ovu sedmicu nezvanično je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok iz Prištine stižu objašnjenja zašto bi to bilo dobro. Šta bi slobodan promet preko te do sada zabranjene zone pod zaštitom italijanskih kforovaca značilo za srpsku zajednicu?
Mi i danas dok razgovaramo imamo pojačano prisustvo Kfora na mostu jer se i međunarodna zajednica protivi njegovom otvaranju, ali Prištinu teško šta može da zaustavi.
Najveći problem je priličan broj albanskih ekstremista, koji uglavnom i nisu iz južnog dela Mitrovice već iz drugih sredina „turistički“ dolaze da provociraju ljude, maltretiraju žene i devojke dobacivanjem na ulici ili iz auta u pokretu, što je za njih frustrirajuće i neprijatno, a može da izazove tenzije i reakciju. Strahujemo i od većih incidenata jer je na samo 50 metara od mosta u južnom delu grada Hala sportova gde se neretko okupljaju huligani, česte su tuče i između samih Albanaca, sevaju noževi, jedni drugima pale automobile i autobuse… Ko nama može garantovati da neće preći i na sever ako most bude otvoren za saobraćaj?
Kažu da će nas štititi kosovski specijalci, a ti isti specijalci dolaze na sever i slikaju se s nacionalističkim obeležjima, veličaju UČK jer ih i sam Aljbin Kurti vidi kao nastavak tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Tako da je pitanje može li bilo koji Srbin da veruje takvoj policiji retoričko.
Osim dodatnog ugrožavanja bezbednosti, posebno slabijih, žena, dece i starijih, eventualno otvaranje mosta bi, nesumnjivo, simbolično označavalo konačno osvajanje severa. Može li se tako reči?
Taj most je rak-rana odavno, mi ga vidimo kao branu, zaštitu naših domova, naše dece, našeg identiteta, a albanski ekstremisti ga isključivo vide kao barijeru širenja uticaja Prištine. To je ta simbolika koju pominjete.
Uskoro će dve godine od napuštanja kosovskih institucija, godina od Banjske, situacija na severu je krajnje zaoštrena. Da li bi bilo drugačije da su Srbi ostali u Kosovskoj policiji?
Ti policajci nisu imali mnogo izbora, bili su pod velikim pritiscima, a podsetiću vas da je i prva baza specijalaca napravljena 8. februara 2022, samo dva dana nakon izbijanja rata u Ukrajini. Kosovski specijalci su u to vreme preuzimali i mesta saobraćajnih policajaca od Srba iako im to nije bilo u mandatu.
Izlazak iz institucija trebalo je da izazove efekat, da se svi zapitaju šta se događa. Mi smo, podsetiću, devedesetih imali izlazak kosovskih Albanaca iz institucija države, ali tada nije bilo upliva međunarodnih institucija kakav imate danas na Kosovu i izlazak Srba iz institucija trebalo je da upali crveni alarm, što se nije desilo. Posle je međunarodna zajednica počela da kuka nad prosutim mlekom, ali to ništa nije izmenilo.
Arsenijević ponovo priveden pa novčano kažnjen
Aleksandar Arsenijević danas je ponovo priveden u policijsku stanicu u Severnoj Mitrovici, jer je navodno duvao u pištaljku za vreme posete trojice kosovskih ministara Severu Kosova. Kasnije u toku dana je pušten nakon što mu je izrečena novčana kazna zbog narušavanja javnog reda i mira, prenosi KoSSev.
Arenijević je naglasio da kaznu neće platiti. „Na severu, zbog našeg negodovanja, mene i nekolicine građana, ja sa ovom pištaljkom koja im očigledno smeta, odmah su mi prišla tri policajca koja su pokušala da me savladaju. Mirno sam otišao, uhapsili su me i napisali kaznu za remećenje javnog reda i mira, na šta ćemo se žaliti i nećemo platiti jer nema nikakvog osnova za to“, kazao je.
U međuvremenu je i dinar ukinut, uz nešto retoričkog protivljenja zvaničnog Beograda i međunarodne zajednice. Kako ljudi funkcionišu kad ne mogu u svom mestu da dignu svoj novac?
Ljudi su prinuđeni da idu u centralnu Srbiju da dignu novac, moja majka ide u Rašku, gde diže novac i kupuje namirnice i donosi ih jer je to sve manje moguće ovde. Osim što je ljudima otežan svakodnevni život, manjak dinara u opticaju gasi privredni život koji se uglavnom i svodio na finansijske i uslužne delatnosti. Kao dugogodišnju ugostitelj nebrojeno puta sam video da kada gosti ostanu bez novca, skoknu do bankomata i podignu gotovinu ili plate karticom, sada je to nemoguće.
Dragutin Nenezić: O evropskom predlogu/sporazumu – šta se (ni)je izgubilo u prevodu
Gase se ugostiteljski objekti, prodavnice, imamo ozbiljnu ekonomsku krizu koja se produbljuje iz dana u dan.
Pre desetak dana su zatvorene i pošte Srbije…
I pošte su trebalo da budu obuhvaćene pregovorima u Briselu, kao i most i dinar, ali jednostranom akcijom Prištine su zatvorene, čime je uskraćena mogućnost komunikacije, studenti ne mogu da plaćaju svoje dažbine, ne možete poslati dokumente, dobiti pošiljku. Zapravo, ugrožen nam je svaki oblik delovanja, rada i života, sve više i više.
Znam da je naredno pitanje teško, ali moram da ga postavim. Gde između odlučne Prištine, neodlučne međunarodne zajednice i Beograda jakog samo na rečima vidite izlaz?
Mi imamo dve mogućnosti i obe su bolje od sadašnjeg zatečenog stanja. Jedan put je da odemo u Srbiju, pobegnemo odavde i nekako se snađemo da živimo normalnim životom. Drugi je da ostanemo da se borimo i svoj život, kako znamo i umemo, ovde učinimo boljim. Ja biram ovaj drugi put.
Šta to pretpostavlja, kako?
Borbu političkim putem, naša agenda je takva iako su nam ruke vezane sa svih strana. Apelujem i ovim putem na zvanični Beograd da nam omogući slobodu izražavanja, govora i delovanja. Godinama su neki ljudi ovde svoju vlast učvršćivali uskraćivanjem slobode…
Što je, između ostalog, Oliver Ivanović platio glavom.
To ste vi rekli.
Jesam. Približavamo se septembru, prošle godine se procenjivalo da je desetak hiljada školaraca sa severa upisano u škole u centralnoj Srbiji, kako sada stoje stvari?
To je prevelik broj, ali stotine jesu sigurno. Ranije su odlazili srednjoškolci, sada idu i osnovci. Dok ljudi imaju posla ostaju ovde, a kad prestanu da rade pridružuju se svojoj deci. Nije Srbija nikog ostavila bez hleba, ali posla je sve manje posle gašenja Poštanske štedionice, zatvaranja kompleksa Banjska, pošta, prodavnica, kafića… To nije ista kora hleba kao kad je zaradiš.
Izvor: Novi Magazin
