Piše: Gideon Levi
Jedna za drugom, katastrofe sustižu Izrael. Sledeća dolazi 20. januara kada će Donald Tramp položiti predsedničku zakletvu. Ako državni sekretar, ministar odbrane, savetnik za nacionalnu bezbednost i ambasador u Izraelu ostanu na svojim stajalištima, naredne godine biće propast za Izrael. Odrediće njegovu sudbinu da zauvek bude država aparthejda zahvaljujući takozvanim prijateljima koji nisu ništa drugo do trgovci krvlju, dileri koji će nepopravljivo povećati izraelsku zavisnost od osvajanja, krvoprolića i sile.
Ne treba ih zvati „prijateljima Izraela“. Naprotiv, oni su njegovi najgori neprijatelji. Novi predstavnici američke spoljne politike su prijatelji aparthejda, okupacije, jevrejskih naselja na teritorijama i ratova. U poređenju s njima, Tramp je umeren i uzdržan. Možda ih i obuzda malo. Čak bi i Itamar Ben Gvir mogao da učestvuje u obuzdavanju ludačke družine iz Vašingtona ako bi savladao jezičku barijeru.
Neko je već napisao kako bi Sjedinjene Države mogle uvesti sankcije za one Izraelce koji se ne presele u naselja na okupiranim teritorijama. Zvuči preterano? Nisam siguran, bar prema suludim stavovima ovih ljudi. Svi bi mogli da budu panelisti u emisiji „Patriote“ jer su radikalniji čak i od aktuelnih učesnika.1 Postaviti ih u vrh državne spoljne politike je zastrašujuće. Zamislite Jinona Magala, voditelja ove emisije kao ministra spoljnih poslova.
Rasisti i neznalice koji ništa ne znaju o Bliskom istoku sem propagande naseljenika kojom su im ispirali mozak u evangelističkim crkvama i pri posetama jevrejskim naseljima na okupiranim teritorijama. Zakleti propagandisti se još nisu digli zbog zločina cionističke mašine i naselja. Josi Dagan s pravom slavi ova imenovanja.2
Oni će podsticati Izrael ka aneksiji, transferu, ratnim zločinima koji u njihovim očima nisu zločini, u etničko čišćenje i genocid. Uništiće poslednje čuvare poretka, isprazniće od sadržaja međunarodne institucije i naoružaće Izrael još više nego njihovi prethodnici. Biće to kraj Međunarodnog suda pravde, a sa njim i globalne pravde. Možda će to biti kraj i za NATO i Ujedinjene nacije. Izrael će 20. januara dobiti dozvolu za ubijanje, proterivanje i etničko čišćenje. Narkomanski zavisnik će dobiti ključeve apoteke.
Marko Rubio, viđen za državnog sekretara, u ovom užasnom ratu vidi samo izraelske žrtve. „Oko 60 hiljada Izraelaca živi po hotelima, a njihova deca se školuju preko interneta“ – tako proizraelski propagandista opisuje rat. Nije čuo za dva miliona Palestinaca u Pojasu Gaze i milion Libanaca koji su izgubili ceo svet i lišeni svega lutaju u očaju. Oni nemaju hotele da u njima spavaju, a njihova deca se ne školuju preko interneta. Njih Izrael ubija.
Od Rubia i njemu sličnih nećemo ništa čuti o tome. Rubio je branilac „ljudskih prava“ – ali ga rastužuje samo sudbina ujgurske manjine, u okviru borbe koju vodi protiv Kine. Palestinci ne spadaju u tu rubriku. Pitanje je da li on išta zna o njima i da li je sreo nekog od njih. Palestinska sudbina ga ne interesuje jer su svi oni teroristi – tako su mu rekli naseljenici.
I novi savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Volc se izražava kao novinar Kanala 14 Šimon Riklin. „Treba dozvoliti vojsci da završi posao“, napisao je Volc nedavno. Novi ambasador Majk Hakabi, stalni posetilac jevrejskih naselja i zakleti podržavalac aneksije, u povlačenju iz Gaze 2005. vidi „jedno od najvećih neuspeha izraelske vlade“.
Jednom se ova američka groteska naljutila što Jevreji moraju da posećuju Josefov grob pod okriljem noći, nakon što se i sam poklonio ovom sumnjivom mestu u Nablusu noseći kipu.3 Čak je rekao da razmišlja i o kupovini kuće na teritorijama.
Naredne godine će ova družina oblikovati praktično nepovratnu budućnost. Nada da će promeniti svoje stavove, kao što se dešava izraelskim političarima, jeste poslednja nada – a čak je i ona mršava.
Izvor: Peščanik
