Piše: Brend Rigert
Sa svakim danom rata protiv Irana kompletna svetska ekonomija tone u sve dublju krizu. Bogate zemlje još i mogu da plate veće cene, ali siromašnim državama preti katastrofa.
Donald Tramp u poslednje vreme samo kratkim porukama na svojoj mreži Truth Social izaziva oluje na berzama i tržištu energenata. Kada je prošle nedelje zapretio Iranu da će uništiti njegove elektrane ako ne oslobodi saobraćaj u Ormuskom moreuzu, cena nafte odletela je u nebo. A sada kad je poručio da „razgovara“ sa Iranom i da će odložiti ultimatum za pet dana, berze su ugledale tračak nade i cena nafte spustila i ispod 100 dolara za barel.
Tu nije samo reč o ceni nafte i gasa, nego ukupno 15 robnih grupa, analizira nemački list Handelsblat. Bura zahvata isto tako tržište sirovina za hemijsku industriju, đubriva, plastike, plemenite gasove i neke metale koji su poskupeli barem 10, a ponešto i čitavih 50 odsto. „Poskupljenja će se osetiti u čitavom proizvodnom lancu industrije“, sažima Matijas Zahert, direktor hemijskog koncerna Lankses.
Nafta, ali i đubrivo ili – helijum
Jer u regionu Persijskog zaliva proizvode se i osnovne sirovine za đubriva – sumpor, amonijak i urea, a pretnja nestašice odmah diže cenu na svetskom tržištu. Kompanija Qatar Energy, na primer, obustavila je proizvodnju uree. U Indiji, Pakistanu i Brazilu fabrike đubriva moraju da smanje proizvodnju. I u SAD urea već nedostaje u veleprodaji.
Isto važi i za plemeniti gas helijum. Četrdeset odsto svetske proizvodnje tog gasa, koji je neophodan u proizvodnji poluprovodnika, dobija se iz prirodnog gasa u Persijskom zalivu. Ako to ne može da stigne na tržište, doći će do zastoja i u proizvodnji čipova u Aziji.
„Helijum je zaista problem“, rekao je Julijan Hinz, stručnjak za trgovinu u Institutu za svetsku privredu u Kilu. „Ako ovo potraje, postaće problem. Ali teško je reći koliko vremena ima.“ Profesor Hinz smatra da se trenutno još ne radi o fizičkoj nestašici sirovina, ali sama očekivanja nestašice izazivaju rast cena: „Tržište nije sigurno šta bi moglo da se dogodi. Nije toliko presudno šta se zaista dogodilo.“ A u svemu tome nisu naročito korisne ni paušalne poruke koje stižu iz Bele kuće.
Hinz doduše još ne očekuje neke ozbiljne probleme za nemačku trgovinu. Devedeset odsto razmene odvija se unutar Evropske unije, a trgovina sa državama u zalivu prilično je mala.
Ipak, u Nemačkoj bi lako mogao da se nastavi rast cena hrane, već i zbog viših troškova prevoza i viših cena đubriva. Na to upozoravaju poslanik SPD Esra Limbaher i predsednik udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid. Brojne privredne grane računaju s porastom troškova i mogućim povećanjem cena za potrošače. To bi, pak, moglo podići trenutno nisku stopu inflacije i zakočiti ionako skroman privredni rast.
Globalnom jugu preti katastrofa
Ali dok razvijene zemlje još mogu i da plate veće cene sirovina, rat protiv Irana preti katastrofom u siromašnim područjima kao što je Afrika, upozorava evangelistička humanitarna organizacija „Hleb za svet“. Cene veštačkog đubriva drastično su porasle već nakon početka ruskog napada na Ukrajinu 2022, a sada preti i novo poskupljenje jer su pogođene zemlje Persijskog zaliva. Pritom bez dovoljno đubriva u nekim afričkim državama i prinos bi bio lošiji, što tamo znači i da stanovništvu preti glad, strahuju stručnjaci organizacije „Hleb za svet“.
A onda je tu i nafta: neke države Afrike imaju i sopstvena nalazišta nafte i gasa, ali nemaju dovoljno rafinerija. To znači da ipak moraju kupovati benzin, dizel i kerozin, a pogotovo ako države subvencionišu cene goriva, to će značiti i praznu državnu kasu, rast državnog duga i inflaciju, sažima humanitarna organizacija. Po njihovoj proceni, ova kriza će najteže pogoditi države kao što su Senegal, Benin, Eritreja, Burkina Faso i Zambija.
Direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol takođe upozorava na „veliku pretnju“ svetskoj privredi. Nijedna zemlja, ni u Africi, ni u Aziji, ni u Evropi, neće biti pošteđena posledica krize ako se ona i dalje bude razvijala ovim smerom. Scenario je gori od dve naftne krize sedamdesetih uzetih zajedno.
Pošto su i same SAD pogođene ogromnim rastom cena goriva za vozače i logistički sektor, u IAE neki nagađaju da bi rat ipak mogao brzo da se završi. Međunarodna agencija za energiju je međuvladina organizacija 32 razvijene industrijske države globalnog Severa.
Ugrožen i vazdušni i pomorski saobraćaj
Države Persijskog zaliva sistematski su se razvijale i u čvorište vazdušnog saobraćaja i sponu Evrope i Dalekog istoka. Od koristi im je bilo i to što je praktično prekinut avio-saobraćaj preko Rusije, ali sada je ogroman problem što su ugrožena i njihova čvorišta u Dubaiju i Dohi, kako za putnike tako i za teret.
Iz Lufthanze se čuje kako se sada hitno traže karte za direktne letove iz Evrope u Aziju – bez presedanja, bez obzira na cenu, a već i zbog cene kerozina one su sada postale zaista paprene. A zbog cene kerozina poskupljuju i avionske karte u čitavom svetu.
Loše je i sa pomorskim saobraćajem: oko 2.000 brodova trenutno je blokirano u Persijskom zalivu, a brodovlasnici moraju videti kako da nadoknade taj gubitak. Jer čitavi transportni lanci su ugroženi ili čak potpuno prekinuti, a premije za osiguranje brodova takođe rastu zbog ratne opasnosti.
Nemačka ministarka privrede Katerina Rajhe (CDU) trenutno vidi krizu cena, ali ne i krizu snabdevanja. Nafta i gas dostupni su u dovoljnim količinama, ali poskupljuju. Naravno da ministarstvo „prati“ i poskupljenja u drugim sektorima, rekao je portparol ministarke za DV. No nisu donete konkretne mere kako bi se eventualno suprotstavili inflaciji.
Julijan Hinz iz Instituta za svetsku privredu u Kilu nipošto ne misli da bi tu pomogle državne subvencije: to državu košta, a ionako ih na kraju plaćaju poreski obveznici. „Ne možemo da se pravimo da se ništa nije dogodilo. Ali veoma je opasno igrati se s cenama.“
Izvor: Dojče Vele
