Piše: Dragutin Nenezić
Prošle nedelje je u Politiku objavljen članak koji je odjeknuo u našoj javnosti, a u kom se navodi:
- Da SAD lobiraju da se smanji (scale down) NATO operacija na Kosovu;
- Da se radi o povlačenju (drawdown) sa Kosova; i
- Da su SAD signalizirale da žele da ugase (wind down) KFOR.
Ako ostavimo po strani ovu terminološku neujednačenost, izvesno je da, ako je verovati ovom članku, SAD nešto nameravaju sa KFOROM. Naravno, usledio je demanti, sročen tako da ne govori o namerama, već o trenutnom stanju, a imali smo prilike i da se podsetimo toga koliko je ovakvih najava bilo u prošlosti.
Kako to obično biva, ovakve najave u određenom delu naše javnosti izazivaju entuzijazam. U trenutku kada se poslednji tragovi Srbije na Kosovu gase, to je istovremeno i razumljivo, i neosnovano. Štaviše, ovo se čini kao deo jednog sveobuhvatno lošeg trenda, i mora se dublje analizirati kako bi se ustanovilo šta je zaista moguće da se desi, i kakve će posledice imati pre svega po Srbe na Kosovu.
Pravni osnov
Ne ulazeći ovde u ono što je prethodilo donošenju Rezolucije 1244, taj dokument je pravni osnov za međunarodno vojno prisustvo na Kosovu. U tački 7. je sadržano ovlašćenje za uspostavljanje međunarodnog bezbednosnog prisustva, u tački 8. izražena potreba za brzim angažovanjem istog, a u tački 9. navedene nadležnosti: sprečavanje sukoba, održavanje primirja i obezbeđivanje povlačenja vojnih i policijskih snaga SRJ i Republike Srbije; demilitarizacija OVK; uspostavljanje bezbednog okruženja za povratka izbeglica i IRL; održavanje javnog reda i mira dok taj zadatak ne preuzme međunarodno civilno prisustvo; saradnja sa tim prisustvom; kontrola granica; obezbeđivanje slobode kretanja ta dva prisustva i međunarodnih organizacija.
Dragutin Nenezić: Univerzitet na meti – Iseljenje i instrukcije
Dalje, tačkom 4. Aneksa 2. se navodi da će ovo u ovom prisustvo značajno učešće imati NATO, te da će ono imati i jedinstvenu komandu i kontrolu.
I to je to što se Rezolucije tiče. Posle je usledio Vojno-tehnički sporazum, kojim su se SR Jugoslavija i Republika Srbija izričito saglasile sa prisustvom KFOR. Posmatrajući ovako definisan mandat KFOR, može se svašta zaključiti o njegovom učinku, ali to nije tema ovog članka. Ako posmatramo sadržinu članka, može se zaključiti sledeće:
- Smanjivanje broja pripadnika KFOR ne zahteva novu rezoluciju SB UN, kao ni povećanje – to pitanje je u isključivoj nadležnosti NATO;
- Povlačenje SAD iz sastava KFOR je takođe interna stvar NATO. Ukoliko se pak u članku radi o povlačenju samog KFOR (što nije precizirano), to se možda može uraditi i bez nove rezolucije, ukoliko se na Savetu bezbednosti UN konstatuje da je prestala potreba za njegovim angažovanjem. To bi možda bio slučaj kada bi se npr. zaključio konačni (tzv. sveobuhvatni) sporazum između Beograda i Prištine;
- Slično važi i za gašenje KFOR.
Generalno, može se očekivati da stvari idu u pravcu koji ne zahteva novu rezoluciju SB UN, imajući u vidu trenutne odnose članica SB sa pravom veta, kao i njihove pozicije po pitanju Kosova. U tom smislu, ne treba precenjivati važnost Rezolucije 1244 – nju je u ogromnom delu već pregazilo vreme (i to bez ikakvih posledica), i njen isključivi značaj za Srbiju je to što se njom garantuje teritorijalni integritet – ali iz neobjašnjivih razloga sama Srbija taj integritet ne štiti, i prepušta ga drugima (npr. evropskim sporazumom iz 2023. godine).
Moguće alternative
Dakle, imamo dva gruba scenarija – odlazak SAD iz KFOR i/ili smanjenje broja snaga, kao i potpuno gašenje KFOR.
Dragutin Nenezić: Godinu dana Trampa 2.0 – Kosovo posle Gaze i Grenlanda
U prvom scenariju, prilično je jasno da bi eventualni odlazak SAD bio kompenzovan povećanjem broja turskih snaga, koje su ionako trenutno najbrojnije u KFOR. Turska je u ofanzivi na Balkanu, a Srbija je prilično otvorena prema tome u poslednje vreme (za razliku od pre samo pola godine), i učestvuje u tzv. platformi za mir, i to zajedno s Kosovom. U poslednje vreme se mogu čuti priče o izgradnji turske baze na Rogozni, koja ima strateški značaj i za Novi Pazar s druge strane administrativne linije, a u kom je Turska dobrodošla (a uskoro i sam Erdogan).
U drugom, KFOR bi verovatno zamenili vojni savezi u kojima Kosovo učestvuje. Ta tema je dosta široka, pa ne ovom mestu treba spomenuti samo najaktuelniji savez Kosova, Albanije i Hrvatske. Ako se posmatra sadržina deklaracije kojom je utemeljen ovaj savez, postoje odredbe koje mogu otvarati prostor za značajnije angažovanje hrvatskih i albanskih snaga na Kosovu – recimo treća alineja treće tačke. I. što je najbitnije, ovaj savez uživa i podršku samog NATO, a prvobitna zabrinutost Srbije je relativno brzo ublažena. Naravno, postoji i sporazum sa Turskom, na koji je Beograd najavljivao reakciju…
Nezavisno od scenarija, tu je i KBS. Ove snage, koje su vrlo moguće suprotne duhu, ako ne i slovu Rezolucije 1244, jačaju, uz podršku kako saveznika, tako i samog KFOR. Toliko jačaju da su čak i deo Međunarodnih stabilizacionih snaga za Gazu, tela sa mandatom SB UN (čiji, podsećamo, Kosovo nije član), na čemu im se zahvaljuje i državni sekretar Rubio. U odsustvu KFOR, mogućnost za njihovo jačanje će i faktički, ako ne i formalno, biti neograničena, odnosno biće ograničena samo demografijom i finansijama.
Zaključak
I to nas dovodi do još jednog veselog događaja prošle nedelje – Trampovog zahvaljivanja Kosovu i Srbiji, s tim da Srbija nije bila prisutna. Ovo je simbolički prilično tačno – Srbija i Kosovo su se izmirili 2023. godine, pošto je Tramp suštinski zaustavio podelu zaključivanjem vašingtonskih sporazuma 2018. godine. Takođe, Kosovo je prisutno i u Odboru za mir i u Međunarodnim stabilizacionim snagama, a Srbija nije. Kosovo gradi mrežu vojnih sporazuma i saveza, koja će moći da zameni KFOR, ako on stvarno ode. A ako ne ode, samo će se u okviru njega izvršiti preraspodela snaga, i nastaviće se po starom. Iako je još nejasno koliko će snaga KBS poslati u Gazu, a koliko će ih ostati na Kosovu, to ne menja suštinu – u gotovo svim citiranim tekstovima, bez izuzetka, kao pretnja Kosovu se apostrofiraju Srbija i/ili Srbi na Severnom Kosovu, i KBS će biti usmerena na njih, uz međunarodnu podršku. Naoružavanje Srbije je u tom smislu može da služi jedino kao mehanizam odvraćanja, jer se eventualni napad na Kosovo ne uklapa u američku viziju Balkana, koju Srbija bespogovorno sledi. A iz svega je jasno i da Srbija ne želi ili ne može da deluje protiv SAD, Turske, Hrvatske, ali i te kako može da ne deluje kada su srpskom narodu na Kosovu ugroženi univerzitet, školstvo i zdravstvo, kao poslednje što ih za tu državu vezuje na toj teritoriji…
Izvor: KoSSev
