Dragutin Nenezić: Univerzitet na meti – Iseljenje i instrukcije

Piše: Dragutin Nenezić

Događaji na KiM se odvijaju brže nego što sam barem ja očekivao, i to do te mere da sam na granici da poverujem da je zapravo sve isplanirano. U manje od nedelju dana smo imali najavu Samoopredeljenja da neće poštovati odluku ustavnog suda o izboru potpredsednika skupštine, privremeno puštanje na slobodu nekolicine Albanaca iz specijalizovanog suda u paru sa izlaganjem završnih reči na suđenju Tačiju i drugima, nikad jasnije izražen stav EU da se za sve učinjeno na Kosovu tamo mora i suditi (čitaj: za Banjsku), i onda – udar na Univerzitet, usred februara kad mu vreme nije.

Na Univerzitet se nije udarilo po osnovu zakona o strancima, već imovinsko-pravnim zahtevom. Primljen je dopis, koji je pogrešno naslovljen i u kom je pogrešno navedena parcela, i traženo je da se u roku od 30 dana iseli sa iste, ili reguliše njeno korišćenje sa drugim univerzitetom, koji se za razliku od ovog i formalno i faktički nalazi u Prištini.

Reakcija je bila, blago rečeno, nikakva – čuli smo da Univerzitet nema pravnih kapaciteta da se nosi s ovim (šta je sa Pravnim fakultetom i pravnom službom – to nismo čuli), da nema subjektivitet tj. legitimaciju da sudski nastupa u kosovskom sistemu (iako je primljen dopis upravo kosovskog organa, pa još manjkav), kao i da čeka instrukcije iz Beograda, te da postoje očekivanja od međunarodne zajednice. Instrukcije su stigle putem saopštenja, naravno, i naravno da i one sadrže očekivanje od međunarodne zajednice.

A međunarodna zajednica tj. EU se oglasila manje-više sinhrono, i pozdravila postupak registracije, te se po analogiji može očekivati da pozdravi i ovo – zapravo, potvrdilo se da je međunarodnoj zajednici stalo samo do toga da sve prođe mirno, i da se, suštinski, sprovede ono što je dogovoreno 2023.

Dragutin Nenezić: Godinu dana Trampa 2.0 – Kosovo posle Gaze i Grenlanda

Da bi izbegao bilo kakve pogrešne interpretacije onoga što pišem, trudiću se da budem konkretan:

• Prvo, loše naslovljeni dopisi se ne primaju, a dopisi sa pogrešno navedenom parcelom se mogu vratiti na pojašnjenje onom ko ih je poslao, od strane onoga ko ih je primio. Onaj ko nekoga ne priznaje, od njega i ne prima dopise, a ako ih prima, onda znači da ga priznaje, u smislu pravnog saobraćaja;
• Ako je parcela Trepčina, kao što kaže rektor, onda se ona mora nalaziti na zvaničnom popisu Trepčine imovine, sastavljenom pre desetak godina u sklopu donošenja zakona o Trepči, i koji ima i zvanični Beograd. U tom slučaju, jedini način da se pitanje njenog korišćenja reši je sudski postupak u kosovskom sistemu – i to ne kažem ja, nego EU od koje Univerzitet i Srbija nešto očekuju;
• Ako je parcela univerzitetska, kao što je navedeno u dopisu, postavljaju se bar dva pitanja. Da li je obuhvaćena dogovorom iz 1996. odnosno 1998. godine, na osnovu kog je izvršena podela univerzitetske imovine između Srba, Albanaca i Turaka? Da li Univerzitet i dalje smatra važećim Administrativno uputstvo UNMIK 2/2002, kojim se ustanovljava pravo korišćenja imovine od strane Univerziteta? Ako je odgovor na ova pitanja potvrdan, onda se ovde radi o stečenom pravu, a pokušaj iseljenja je zapravo vid faktičke eksproprijacije. Opet, jedini način da se to pitanje reši je sud;
• Univerzitet na osnovu pomenutog administrativnog uputstva UNMIK bez sumnje ima pravo da se pojavi pred kosovskim sudom, kao u drugim organima, a u cilju odbrane svog prava. Štaviše, to je jedini način na koji Univerzitet može sam odbraniti sebe, jer ga je u kosovski sistem zatvorio upravo Beograd od kog traži instrukcije, uz odobravanje međunarodne zajednice, koja podržava sve ove procese. Ko to zameri Univerzitetu, taj zapravo želi da Univerzitet bude prva žrtva u ovom talasu čišćenja Srbije sa Severa, za koji Priština i Samoopredeljenje planiraju da se završi integracijom školstva i zdravstva, kako smo mogli da čujemo od Besnika Bisljimija. Šta Beograd planira, to nismo mogli da čujemo;
• Izvesno je i da je uloga opštinskih vlasti na severu jako bitna te da se, sudeći po invokaciji njihovih pojačanih nadležnosti od strane Bisljimija, puna integracija ne može sprovesti bez njihovog aktivnog učešća – do tada će se ona sprovoditi samo, kako kaže jedan od mojih prijatelja i saboraca, bočnim udarima (od onog na dinar do ovih na studente i nastavno osoblje, odnosno zgradu). Zato čudi i što opštine ne preduzimaju ništa aktivnije po ovom pitanju, štaviše i odbijaju inicijative usmerene na to. U ovom imovinsko-pravnom zamešateljstvu, opštine imaju značajna ovlašćenja, i mogu nastupati komplementarno sa sudskom borbom Univerziteta (ili čak voditi tu borbu umesto njega, jer svakako rade u kosovskom sistemu).

Ako ovakva reakcija izostane, stvari su jasne – uprkos rektorovom demantiju glasina o preseljenju bukvalno dan pre prijema dopisa, ono će se desiti, kao u periodu pre povratka u KM. Možda preseljenje i ne planira rektor, već neko drugi.

Dragutin Nenezić: Povratak u institucije, Zubin Potok

A ako se desi, izvesno je da će, u sad već standardnom maniru beogradskih vlasti, biti povećane plate nastavnom osoblju, pa se možda i zbog toga, osim nekolicine profesora (na protestu u KM, iznenađujuće u režimskim, kao i u ovom mediju), niko od njih i ne oglašava.

Da budem jasan – ja želim da Univerzitet ostane tu gde je, i spreman sam da se za to borim, kao što sam se borio i za Trepču, i za Brezovicu, i protiv eksproprijacije, i protiv ukidanja dinara. Ali se bojim da je odustajanje od te borbe zapravo državna politika, kojom se sprovodi dogovoreno, i da se odustajanje od te borbe kompenzuje isključivo povećanjem primanja.

Ako se Univerzitet iseli, Kosovska Mitrovica će biti maltene prepolovljena demografski, a do integracije školstva i zdravstva, koje će imati još grđe demografske posledice, ostaje kratak put, koji se može preći i brže nego što se čini.

Uostalom, to potvrđuje i sve brže nizanje događaja u ovih par nedelja.

Šta ako je neko smislio da Kurti sve obavi, i onda prepusti Tačiju, kao trijumfalnom povratniku iz Haga, da formira ZSO – njemu će to svakako biti oprošteno? Šta ako je neko smislio da se nekakav privremeni dogovor o opstajanju škola i bolnica do formiranja te ZSO predstavi kao nekakva pobeda? Šta ako je apsolutno sve ovo od kraja 2022. do danas neko već dogovorio i precizno formulisao korake?

Na navedena pitanja nemam odgovore, samo crne slutnje. Možda je to istina, a možda i odraz moje nemoći. Možda ćemo istinu saznati tek kad sve bude gotovo – a izvesno je da će biti, samo je pitanje kada i kako.

Ostaje, pak, pitanje, kako se objašnjava ovoliko ćutanje, koje postavlja svako – ko se ovim temama bavi i kome je do Srba na KiM stalo.

Bojim se da je odgovor na to pitanje poražavajući za sve, pa i nas koji ne ćutimo.

Dragutin Nenezić je pravnik iz Beograda koji više od deset godina radi na Kosovu i Metohiji. Tokom rada u advokaturi, savetovao je i zastupao stranke u privatizacionim i imovinskim sporovima pred prištinskim sudovima, i vremenom se profilisao kao ekspert za pitanje imovine na Kosovu i Metohiji, u kom svojstvu je učestvovao u različitim forumima i inicijativama. Trenutno radi kao konsultant u oblasti infrastrukture, energetike i ekologije, kao i javnih politika.

Izvor: KoSSev