Пише: Драгутин Ненезић
Прошле недеље је у Политику објављен чланак који је одјекнуо у нашој јавности, а у ком се наводи:
- Да САД лобирају да се смањи (scale down) НАТО операција на Косову;
- Да се ради о повлачењу (drawdown) са Косова; и
- Да су САД сигнализирале да желе да угасе (wind down) КФОР.
Ако оставимо по страни ову терминолошку неуједначеност, извесно је да, ако је веровати овом чланку, САД нешто намеравају са КФОРОМ. Наравно, уследио је деманти, срочен тако да не говори о намерама, већ о тренутном стању, а имали смо прилике и да се подсетимо тога колико је оваквих најава било у прошлости.
Како то обично бива, овакве најаве у одређеном делу наше јавности изазивају ентузијазам. У тренутку када се последњи трагови Србије на Косову гасе, то је истовремено и разумљиво, и неосновано. Штавише, ово се чини као део једног свеобухватно лошег тренда, и мора се дубље анализирати како би се установило шта је заиста могуће да се деси, и какве ће последице имати пре свега по Србе на Косову.
Правни основ
Не улазећи овде у оно што је претходило доношењу Резолуције 1244, тај документ је правни основ за међународно војно присуство на Косову. У тачки 7. је садржано овлашћење за успостављање међународног безбедносног присуства, у тачки 8. изражена потреба за брзим ангажовањем истог, а у тачки 9. наведене надлежности: спречавање сукоба, одржавање примирја и обезбеђивање повлачења војних и полицијских снага СРЈ и Републике Србије; демилитаризација ОВК; успостављање безбедног окружења за повратка избеглица и ИРЛ; одржавање јавног реда и мира док тај задатак не преузме међународно цивилно присуство; сарадња са тим присуством; контрола граница; обезбеђивање слободе кретања та два присуства и међународних организација.
Драгутин Ненезић: Универзитет на мети – Исељење и инструкције
Даље, тачком 4. Анекса 2. се наводи да ће ово у овом присуство значајно учешће имати НАТО, те да ће оно имати и јединствену команду и контролу.
И то је то што се Резолуције тиче. После је уследио Војно-технички споразум, којим су се СР Југославија и Република Србија изричито сагласиле са присуством КФОР. Посматрајући овако дефинисан мандат КФОР, може се свашта закључити о његовом учинку, али то није тема овог чланка. Ако посматрамо садржину чланка, може се закључити следеће:
- Смањивање броја припадника КФОР не захтева нову резолуцију СБ УН, као ни повећање – то питање је у искључивој надлежности НАТО;
- Повлачење САД из састава КФОР је такође интерна ствар НАТО. Уколико се пак у чланку ради о повлачењу самог КФОР (што није прецизирано), то се можда може урадити и без нове резолуције, уколико се на Савету безбедности УН констатује да је престала потреба за његовим ангажовањем. То би можда био случај када би се нпр. закључио коначни (тзв. свеобухватни) споразум између Београда и Приштине;
- Слично важи и за гашење КФОР.
Генерално, може се очекивати да ствари иду у правцу који не захтева нову резолуцију СБ УН, имајући у виду тренутне односе чланица СБ са правом вета, као и њихове позиције по питању Косова. У том смислу, не треба прецењивати важност Резолуције 1244 – њу је у огромном делу већ прегазило време (и то без икаквих последица), и њен искључиви значај за Србију је то што се њом гарантује територијални интегритет – али из необјашњивих разлога сама Србија тај интегритет не штити, и препушта га другима (нпр. европским споразумом из 2023. године).
Могуће алтернативе
Дакле, имамо два груба сценарија – одлазак САД из КФОР и/или смањење броја снага, као и потпуно гашење КФОР.
Драгутин Ненезић: Годину дана Трампа 2.0 – Косово после Газе и Гренланда
У првом сценарију, прилично је јасно да би евентуални одлазак САД био компензован повећањем броја турских снага, које су ионако тренутно најбројније у КФОР. Турска је у офанзиви на Балкану, а Србија је прилично отворена према томе у последње време (за разлику од пре само пола године), и учествује у тзв. платформи за мир, и то заједно с Косовом. У последње време се могу чути приче о изградњи турске базе на Рогозни, која има стратешки значај и за Нови Пазар с друге стране административне линије, а у ком је Турска добродошла (а ускоро и сам Ердоган).
У другом, КФОР би вероватно заменили војни савези у којима Косово учествује. Та тема је доста широка, па не овом месту треба споменути само најактуелнији савез Косова, Албаније и Хрватске. Ако се посматра садржина декларације којом је утемељен овај савез, постоје одредбе које могу отварати простор за значајније ангажовање хрватских и албанских снага на Косову – рецимо трећа алинеја треће тачке. И. што је најбитније, овај савез ужива и подршку самог НАТО, а првобитна забринутост Србије је релативно брзо ублажена. Наравно, постоји и споразум са Турском, на који је Београд најављивао реакцију…
Независно од сценарија, ту је и КБС. Ове снаге, које су врло могуће супротне духу, ако не и слову Резолуције 1244, јачају, уз подршку како савезника, тако и самог КФОР. Толико јачају да су чак и део Међународних стабилизационих снага за Газу, тела са мандатом СБ УН (чији, подсећамо, Косово није члан), на чему им се захваљује и државни секретар Рубио. У одсуству КФОР, могућност за њихово јачање ће и фактички, ако не и формално, бити неограничена, односно биће ограничена само демографијом и финансијама.
Закључак
И то нас доводи до још једног веселог догађаја прошле недеље – Трамповог захваљивања Косову и Србији, с тим да Србија није била присутна. Ово је симболички прилично тачно – Србија и Косово су се измирили 2023. године, пошто је Трамп суштински зауставио поделу закључивањем вашингтонских споразума 2018. године. Такође, Косово је присутно и у Одбору за мир и у Међународним стабилизационим снагама, а Србија није. Косово гради мрежу војних споразума и савеза, која ће моћи да замени КФОР, ако он стварно оде. А ако не оде, само ће се у оквиру њега извршити прерасподела снага, и наставиће се по старом. Иако је још нејасно колико ће снага КБС послати у Газу, а колико ће их остати на Косову, то не мења суштину – у готово свим цитираним текстовима, без изузетка, као претња Косову се апострофирају Србија и/или Срби на Северном Косову, и КБС ће бити усмерена на њих, уз међународну подршку. Наоружавање Србије је у том смислу може да служи једино као механизам одвраћања, јер се евентуални напад на Косово не уклапа у америчку визију Балкана, коју Србија беспоговорно следи. А из свега је јасно и да Србија не жели или не може да делује против САД, Турске, Хрватске, али и те како може да не делује када су српском народу на Косову угрожени универзитет, школство и здравство, као последње што их за ту државу везује на тој територији…
Извор: КоССев
