Европска комисија очекује да Црна Гора у програму економских реформи за период од 2026.до 2028. године ограничи (смањи) текућу потрошњу нарочито на зараде у јавном сектору, социјална давања,субвенције…да додатно повећа јавне приходе и вишак искористи за смањење дефицита и јавног дуга како би се одржао на 60 одсто БДП-а,као и да преиспита постојећу фискалну политику и припреми свеобухватну анализу фискалних ризика.
То је наведено у Информацији о припреми Програма економских реформи (ПЕР) за Црну Гору за период од 2026. до 2028. године, преносе Вијести.
ПЕР је средњорочни стратешки документ који Црна Гора припрема у оквиру дијалога о економском управљању са ЕУ и представља припрему државе за чланство у ЕУ. Документ припрема Влада на основу смјерница ЕК,а затим се до 15. јануара наредне године доставља ЕК.
И Међународни монетарни фонд (ММФ) је у извјештају из септембра затражио ограничавање раста укупног фонда зарада јавног сектора, као и да се пронађу нови приходи који би надокнадили изгубљене од Европе сад 2.
Влада је прије двије седмице усвојила Информацију о припреми ПЕР-а у којем је навела смјернице ЕК.
Европска комисија очекује од Црне Горе да ограничи текућу потрошњу, да искористи сваки вишак прихода за смањење и акумулацију дефицита државних депозита, да оснује и учини функционалним Фискални савјет како би могао разматрати на вријеме предлог буџета за 2026. годину,да преиспита функционисање постојећих фискалних правила и припреми препоруке за њихово могуће јачање, да спроведе буџетске мјере за повећање јавних прихода, да припреми свеобухватну изјаву о фискалним ризицима и додатно ојача анализу фискалних ризика који потичу од јавних предузећа и да спроведе препоруке из процјене управљања јавним инвестицијама, наведено је у генералним смјерницама ЕК.
ЕК од ПЕР-а очекује да пружи реалистичан и досљедан средњорочни макроекономски сценарио.
Програм треба да пружи доволино информација о изгледима реалног сектора како би се омогућила анализа цикличне позиције привреде. Претпоставке о реалном расту БДП-а требало би да буду поткријепљене назнаком очекиваних извора раста, како у смислу промјена фактора производње тако и агрегатне тражње,који су такође резултат мјера политике и структурних реформи, наведено је у смјерницама.
Траже и да се све значајне промјене у циљевима или инструментима политике у односу на претходни поднесак наведу и објасне.
Како би се анализа тока допунила процјенама стања, дискусија би требало да се односи и на еволуцију нето међународне инвестиционе позиције земље (НИИП) и/или бруто спољњег дуга. Ради боље процјене рањивости, препоручује се посебан фокус на обавезе које захтијевају отплату главнице или камате за разлику од обавеза које не стварају дуг. У том смислу, главни ризици који би могли утицати на одрживост спољњег дуга биће идентификовани процјеном рањивости које произлазе из потенцијалних каматних и валутних шокова и рочне структуре дуга. Пројектована кретања спољњих резерви у односу на увоз и краткорочни дуг ће такође бити покривена”, навели су из ЕК-а. Они траже и да се допуни анализа очекиваних извозних резултата земље, као и да се пружи квалитативна процјена националних тржишта роба и услуга у погледу њихове отворености према међународној конкуренцији и нивоа њихове интеграције са економијом ЕУ.
Код јавних финансија очекују да се припреми процјена главних позитивних и негативних ризика који се односе и на спољно и на домаће окружење, који су у основи макроекономског сценарија.
Требало би узети у обзир потенцијалне негативне ризике за домаћу потражњу,као што су велике неизвјесности у вези с економским развојем због руског агресорског рата против Украјине, као и других геополитичких трговинских изазова, кашњења у имплементацији кључних структурних реформи, недовољна имплементација јавних инвестиција, политичке неизвјесности које ограничавају повјерење, или неповољна кретања у расположивом дохотку домаћинстава. У случају да се идентификују ризици за основни сценарио, снажно се охрабрује алтернативни макроекономски сценарио, који ће јасно навести све разлике у претпоставкама и трендовима између сценарија. Такоде, може се представити и оптимистични сценарио, заснован на комбинованом утицају планираних структурних реформи, навели су из ЕК-а.
Они траже да се посебна пажња посвети стављању циљева фискалне политике у шири контекст укупног оквира економске политике.
Програм ће такође укључити процјену структуре и ефикасности система прихода, као и састава и ефективности расхода,и истакнути промјене које треба увести фискалном стратегијом. Очекивана кретања главних категорија расхода и прихода треба укратко описати и упоредити са планом буџета и остварењем из претходне године (укључујући и њихов удио у БДП-у). Разлози за одступања у односу на претходну годину треба јасно да буду идентификовани и објашњени.У ту сврху,главне дискреционе фискалне мјере (са утицајем једнаким или већим од 0,1% БДП-а) на страни прихода и расхода (нпр. опорезивање, грантови,плате и запосленост у јавном сектору, социјалне накнаде, субвенције) треба да буду представљене у тексту са квантификованим очекиваним утицајем. Треба направити јасну разлику између једнократних других привремених мјера и трајних мјера, наведено је у смјерницама.
Реформе зарада у јавном сектору детаљно описати
Траже да се посебно опишу и квантификују основне политике као што су мјере пореске политике на страни прихода или реформе зарада и субвенција на страни потрошње.
Програм треба да илуструје изводљивост владиних фискалних циљева путем пројекције главних фискалних агрегата. Требало би процијенити у којој мјери би очекивани буџетски биланс могао да зависи од остваривања структурних реформи. Очекује се да ће ово бити поткријепљено квантитативним и квалитативним информацијама о најзначајнијим мјерама политике (једнаким или већим од 0,1 % БДП-а) на страни прихода и расхода које ће подржати зацртану фискалну стратегију или би могле утицати на постизање фискалних циљева, као на примјер у области опорезивања (укључујући процјене пореских издатака), зарада и запошљавања у јавном сектору, система социјалних давања, реформи субвенцијиа итд. Треба јасно раздвојити једнократне и друге привремене мјере од трајних, наведено је у смјерницама.
Траже да програм пружи информације о плановима за финансирање текућих и будућих државних дефицита и о изворима и очекиваним трошковима таквог финансирања, укључујући, гдје је могуће, ресурсе ЕУ, као и свим плановима за приступ тржиштима дуга.
Анализирати цијене, изабрати вицегувернере ЦБЦГ
ЕК очекује и да Црна Гора темељно анализира кретања цијена и да буде спремна да искористи ограничене инструменте доступне у оквиру изабраног монетарног оквира ради обезбјеђивања стабилности цијена, као и да обезбиједи транспарентан избор чланова Савјета Централне банке, укључујући вицегувернере, на основу компетенција кандидата и кроз поступак у складу са Законом о Централној банци.
Да Развојна банка послује у складу са најбољом праксом у области управљања, као и да буде подложна одговарајућем надзору и регулативи која се примјењује на друге институције које примају депозите, како би се обезбиједила транспарентност, одрживе кредитне праксе, одговарајућа заштита депозита и равноправност на банкарском тржишту”, навели су из ЕК-а.
У међувремену је група посланика ПЕС-а предложила измјену Закона о развојној банци према којима се из описа њених дјелатности избацују платни промет и писање депозита.
Извор: Вијести/Банкар.ме
