Неформална група студената, која се из необјашњивих разлога одлучила да на синоћњем протесту њихов гласноговорник буде Маја Гардашевић, бивша кандидаткиња за одборницу у Главном граду са листе ”Покрет за Подгорицу – Андреј Миловић” и активисткиња у оквиру посљедње предсједничке кампање Мила Ђукановића, наставља са необјективним и дубоко политизованим приступом цетињској трагедији.
Главни захтјев синоћњих протеста била је оставка министра унутрашњих послова Данила Шарановића и потпредсједника владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политику Алексе Бечића. Симптоматично је то да неформална група студената ни у једном тренутку није поставила питање одговорности градоначелника Пријестонице Цетиње, Николе Ђурашковића. Ради се о човјеку који се налазио на челу Пријестонице када су се догодиле обје трагедије на Цетињу.
Подсјећања ради, у времену када се десила трагедија у Медовини, 12. августа 2022. године, потпредсједник владе за унутрашње послове и координатор служби безбједности био је Рашко Коњевић, тадашњи лидер СДП-а и партијски друг Николе Ђурашковића, док је директор полиције био Зоран Брђанин. Тадашњи и садашњи градоначелник Пријестонице једним словом тада није затражио оставку и одговорност свог партијског колеге, нити директора Брђанина. Напротив, захтијевао је да се злочин у Медовини не политизује.
Најављени закључци, које је Ђурашковић предложио да се донесу на хитној сједници Скупштине Пријестонице Цетиње, отварају неколико питања. Зашто градоначелник Ђурашковић није тражио 2022. године независну међународну форензику са циљем утврђивања евентуалне персоналне одговорности, укључујући анализу (не)предузетих радњи одговорних лица? Односно, зашто у постојећим закључцима није затражио међународну форензику и за случај из 2022. године? Зашто након трагедије из 2022. године није захтијевао јачање кадровских и техничких капацитета, повећање броја полицијских службеника на Цетињу, те успостављање савременог система видео надзора на територији цијеле Пријестонице? Шта је спрјечавало градоначелника Ђурашковића – двије пуне године – да затражи наведено?
Посебна тема, која захтјева дубљу анализу, тиче се догађаја који нису повезани са двије трагедије које су задесиле Цетиње. Да ли је градоначелник Ђурашковић својим (не)чињењем заправо дозволио нормализацију и легитимизацију насиља на Цетињу? Као подсјетник, када је на улазу у Цетиње истакнут транспарент који глорификује улогу Ненада Нена Калуђеровића, лица са потјернице и актера скај преписки, градоначелник Ђурашковић једним словом није осудио такав чин, већ га је отворено толерисао. Приликом физичког напада на тадашњег предсједничког кандидата Јакова Милатовића на Цетињу, градоначелник Ђурашковић је затварао очи на испољену агресију према Милатовићу и тврдио како није видио никакав физички напад, додатно критикујући тадашњег француског амбасадора Тимонијеа који је осудио насртај на предсједничког кандидата ПЕС-а.
У том смислу се поставља легитимно питање, да ли неформална група студената препознаје ове чињенице и несумњиву одговорност садашњег градоначелника Пријестонице због недавне трагедије на Цетињу, која је унесрећила цијелу Црну Гору.
Фото: Пресс
