Пише: Милија Тодоровић
Ово не говорим као противник црногорске независности, јер то нијесам. Нити као противник референдумског изјашњавања. Јер ни то не могу бити. Говорим то као црногорски грађанин коме је на срцу мир, стабилност и просперитет ове земље. Мислим да је Ђукановић из крајње себичних разлога, свога останка на власти по сваку цијену, злоупотребио историјски потврђену и крвљу наших предака освештану идеју црногорске независности. А ништа мање није злоупотребио ни идеју референдума. Јер, ко има шта да проговори? Па питан је био народ, јел ?
И гдје је ту онда злоупотреба? Лијепа идеја независности + легитимни и легални поступак референдума. Шта ту не ваља? Па не ваља то што је искусан и добро обавјештен политичар попут Ђукановића морао знати колико грађана не подржава идеју раздруживања са Србијом. А уз то је морао бити свјестан колико је сам својом идеолошком пропагандом (грађења црногорске самобитности на анти-српству) допринио таквој пата-пата поларизацији унутар грађана. Елем, држава се не прави са 50% подршке! Па макар ти намакао још оних 5,5 % . Држава, стабилна и просперитетна се не прави у моменту када је половина грађана против те идеје! Бар је у том послу морало важити ово правило о 2/3 или 3/5 људи који су пристали уз тај посао.
А и ако си већ ушао у тај посао под таквим околностима, знајући да међу виолентним и искључивим људима једва имаш сваког другог на страни твоје идеје, онда си морао да учиниш све да ове грађане под „НЕ“ придобијеш на страну твоје идеје. Ако не све њих, а оно бар пола од те „НЕ“ грађанске половине.
Али ти си учинио све да им огадиш „ДА“ опцију, И да им изгласану независност прикажеш као ноћну мору:
- – прогон српског језика
- – признање тзв. Косова
- – улазак у НАТО
- – напад на канонски поредак СПЦ
И све то, наравно, без референдума. Све то као узрок „бетонирања“ подјела изазваних референдумским питањем. Питањем које је постављено у невријеме. Невременом коме будуће вријеме и понашање ДПС власти није ишло у прилог.
Мило Ђукановић и ДПС су једини и искључиви кривци за актуелне подјеле и омразу међу грађанима. Док су држали политичку власт и све битне токове новца њихова подршка у народу (са њиховим политичким сателитима) досезала је половину изашлих на изборима. Сада, када се та њихова моћ барем преполовила (никако не мислим да је нестала) подршка грађана њиховој листи не прелази 25% (заборавите на алхемију процената на посљедњим подгоричким изборима, јер је прати незапамћена апстиненција, као и податак да је ДПС реално остао без неколико 1000 гласача у односу на претходне локалне изборе).
И ту се назире, неко, бар мало свијетло, на крају овдашњег политичког тунела. Силе подјела, мржње и омразе немају моћ да пребаце 25% иако је све почело на њиховом референдумском конструкту од 55%. О том позитивном прогресу говори и омјер процената на посљедњим предсједничким изборима, на којима је Ђукановић, у свом тренутном, егзистенцијалном максимуму, својих референдумских 55% срозао на око 40 %.
Подјеле, овако опасне и екстремне, почеле су са Ђукановићем, и имамо разлога да вјерујемо да ће са његовим политичким одласком (а ту мислим на моменат када га више не буде ни поред сулундара на страначким прославама) и оне да испаре, издуше- кроз тај исти одвод за испарења.