Možda bi se Ovo lakše podnijelo da u Crnoj Gori nije smanjena proizvodnja loze za šest puta.
Piše: Aleksandar Živković
Praznične novine su obično prazne, znao je da kaže Vlada Bulatović-Vib, koji je često nazdravljao „čašom vina iz novina“. Sjetih se toga Trinaestog jula kad pročitah naziv kolumne: „Praznik u zemlji besmisla“. Trgoh se od tog naslova, ako ga je autor pretekao živ, valjda će i čitaoci, pomolih se.
Možda bi manje muke bilo, da nije smanjena proizvodnja loze, trinaestojulske i drugih crnogorskih, za šest puta tokom posljednjih deset godina. Manje loze, odista, manje i smisla. Ili sam ja tako-nekako shvatio onog Siorana.
No, kao da je nema više ni za pokajanja a kamoli za kafanska mudrovanja, kulturno-umjetničke programe i kućne apoteke. Još lozu čuvamo za Slavu, mada su statističari neumoljivi, i tada se pije više vino.
Nekada je bila „Obala Lozovače“, imali smo brend gradiran više od bilo koga ali je, izgleda, došlo takvo neko vrijeme da se loze odričemo. Doba je sintetičkih preparata, ono što je bilo prirodno postaje neprirodno, i obratno. Odlozili smo se.
I poslije kolumnisti traže Praznik, Zemlju, Smisao. Ne ide to bez Loze, ljubezni.
U to ime: Živjeli!
