Пише: Сања Томовић
Своје искуство подијелио је за Портал РТЦГ, откривајући како изгледа рад у једној од најљепших и најдивљијих оаза Црне Горе.
Његов радни дан започиње јутарњим задацима које му додјелјује служба заштите. Свакодневно обилази терен, гдје се суочава с разним изазовима од контроле нелегалних активности попут криволова, бесправне сјече шума и дивље градње до праћења кретања дивљих животиња помоћу фото – замки које надзорници насумично постављају.
„Сваки дан доноси нешто ново. На терену смо свих 365 дана у години. Снијег, киша, вјетар ништа нас не спречава да штитимо овај јединствени екосистем. Понекад смо и у улози спасилаца, када туристи залутају јер не прате упутства и савјете. Потрага за изгубљеним посјетиоцима може трајати до раних јутарњих сати“, објашњава Балтић.
Повећање броја туриста последњих година донијело је већу одговорност. Биоградска гора је дом за око 2000 биљних врста, међу којима су ријетке ендемске врсте попут мунике, молике, Василијанијевог јавора, Панчићевог каранфила и албанског љиљана.
У њеним шумама обитавају готово све врсте животиња сјеверне Црне Горе, осим риса, али постоји нада да ће се и он настанити у овом подручју.
„Посебно сам поносан на чињеницу да имамо велику популацију јеленске дивљачи, која је у парк унесена педесетих година прошлог вијека. Такође, у Биоградској гори евидентирано је око 80 врста лептира, велики број слијепих мишева, те једина позната колонија малог потовњака у Црној Гори“, каже Балтић.
Међу многим незаборавним тренуцима које је доживио, посебно издваја један.
„Један од најузбудљивијих тренутака у мом послу до сада био је када сам провео пет сати пратећи и снимајући јелене и њихово понашање, а онда присуствовао борби двојице мужјака за територију и харем. Иако је сукоб трајао само минут, био је то невјероватно интензиван призор прави приказ сурове, али величанствене природе,“ закључује наш суговорник.
Биоградска гора није само симбол дивље љепоте Црне Горе, већ и подсјетник колико је важно сачувати природу за будуће генерације.
Људи попут Мића Балтића стоје на првој линији те борбе, свакодневно чувајући срце једне од последњих европских прашума.
Извор: РТЦГ
