Сходно одлукама Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, дана 5. новембра 2024. године, извршена је примопредаја дужности директора и уредника Информативно-издавачке установе Митрополије црногорско-приморске Светигора на Цетињу. Након скоро 33 године проведене на челу ове издавачке установе као директор и уредник, високопречасни протојереј–ставрофор Радомир Никчевић, на лични захтјев, ослобођен је поменутих дужности. Примопредају је извршио протојереј Игор Балабан, секретар Епархијског управног одбора, који је, у име Митрополије, исказао неизмјерну захвалност оцу Радомиру за огромно прегалаштво које је показао на овом пољу свештене мисије Цркве Божије. Новом директору, протојереју–ставрофору Далибору Милаковићу и новом уреднику, протојереју Александру Лекићу, прота Радомир је честитао и пожелио им срећу на новим послушањима.
Отац Радомир се присјетио самих почетака Светигоре и говорио о њеној богатој историји, која је започела оснивањем часописа чији је уредник био од оснивања 1992. па све до 2001. године.
Тадашњи нови Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, својим благословом за покретање часописа Светигора – образник за вјеру, културу и васпитање, поставио је темеље будуће Светигорине јеванђељске мисије и обнове народног духа и памћења не само у границама наше Митрополије, него и широм расијања. Митрополит је тиме, након деценија комунистичког терора над нашом Митрополијом и њеним народом, поновио судбоносни чин својих далеких претходника – зетског Митрополита кир Вавиле и господара Зете Ђурђа Црнојевића, „чувара ковчега непрекинуте српске самосталности и знамења Душановијех и Лазаревијех“, који су, „видјевши цркве наше без свештених књига, услед разграбљења и уништења од синова агарјанских гријеха наших ради“, 1494. љета Господњег на Ободу основали прву књигопечатњу српскога језика. Тако је и Митрополит Амфилохије утемељењем часописа, из кога ће се развити и широко разгранати дјелатност Светигоре као црквено-народне мисионарско-просвјетне установе, обиљежио почетак обнове вјере у духовно опустошеној Црној Гори и учинио да она поново чисто и слободно засвијетли нашем православном роду. Названа по водопаду који извире из темеља немањићке лавре Морачке, у митрополитовој родној Морачи, Светигора је и самим својим именом, и као „образник вјере, културе и васпитања“ и као будућа просвјетно-информативна установа у цјелини, добила уистину високо и одговорно назначење: да, извирући својим садржајима из дубина Јеванђеља Спаситељевог и Предања Цркве Његове, шири Јеванђеље Христово и да душе људске, с Божијом помоћи и трудом својих бројних прегалаца из свих крајева отачаства, и писаном и говорном ријечју, као својеврсни водопад духовни напаја истином и утјехом, доприносећи изображавању „образа Божијег“, у својим читаоцима и слушаоцима.
Послије покретања часописа Светигора, 1995. године основана је сама издавачка кућа Светигора и објављено прво коло Светигориних књига. Двије године доцније, завршена је изградња Светигорине зграде на Цетињу (Његошева улица) и у њој отворен духовни центар са просторијама за редакцију издавачке куће, а освештао их је тадашњи Епископ захумско-херцеговачки Атанасије.
Наредна, 1998. година посебно је значајна јер је на празник Духова (7. јуна) почео са радом Радио Светигора, чије је оснивање помогла издавачка установа, обезбиједивши његово дјеловање у истој згради на Цетињу. Тога дана јеЊегова Светост Патријарх српски г. Павле благословио рад Радија, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима. Отац Радомир је постављен за првог директора Радија и на том послушању је остао наредних десет година.
Кратак преглед издавачке дјелатности
Од покретања часописа, издавачка кућа Светигора објавила је укупно 1015 штампаних издања, од којих 662 наслова представљају књиге, међу којима су, поред мноштва пастирских проповједничких издања, монографије о Светитељима – о Светом Јовану Крститељу, Светим апостолима Петру и Павлу, Светом Ђорђу Побједоносцу, Светом Николи Мирликијском, Светој Петки, Светом Сави („Свети Сава – Принц и просветитељ“), Светом цару Лазару („Свети цар Лазар и Косовски завјет“) и Светом Василију Острошком, роман „Тајна Острошког Чудотворца“ и бројна издања „Чуда Светог Василија са житијем“, монографије из едиције „Немањићки манастири“ и „Свети Немањићи“, „Сабрана дјела Светог Петра Цетињског – Између молитве и клетве“, монографије „Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици“ и „Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару“, сабрана дјела Петра Другог Петровића Његоша, сабрана дјела краља Николе, књига „Пером, Крстом и мачем – свештенство у служби своме народу“ проте Божа Ј. Јокановића, вишетомна књига „Страдање Српске Цркве под комунистима“ проте Велибора Џомића и књиге монаха др Павла Кондића о српским архијерејима новијег времена (патријарху Гаврилу, митрополиту Данилу Дајковићу, митрополиту Јосифу Цвијовићу, митрополиту Доситеју, итд.), „Историјски атлас Старе Србије“, четворотомна „Нова Косовска голгота“: двотомни „Љетопис новог косовског распећа“ издат са још двијема књигама бесједа, предавања и есеја „Часни Крст Христов и Косовски завјет“ и „Косово је глава Лазарева“ митрополита Амфилохија (од којих је „Љетопис“ објављен на српском, руском и енглеском језику), књига посвећена чудотворној икони Пресвете Богородице у Пећкој патријаршији „Красница Пећка“, и изабрана дјела Митрополита црногорско-приморског Амфилохија у до сада објављених 38 књига.
Од горе наведених 1015 наслова, 325 чине бројеви часописа Светигора, којима није прибројано оних његових десетак ванредних издања, која су у виду дневних новина великог формата, штампана оних бурних дана одбране Влашке цркве на Цетињу у периоду од 1/14. до 8/21. децембра 2000. г. Уз то, треба споменути и оснивање дневне новине Глас Црногораца, који је излазио од 4. јуна до 18. децембра 1999. године (168 бројева), а онда наставио да излази као седмично издање до 10. новембра 2000.
Дјечија издања чине 28 наслова; између осталога, „Јеванђеље за дјецу“, „Библијске приче“, дјечији молитвеници, сликовнице, бојанке, часописи за најмлађе „Ћирилко“ и „Коло“ и „Орлић“ – за омладину.
Да би нам се приближило сазнање о укупном Светигорином издавачком дјелу, могло би се рећи да је ИИУ Светигора на сваких 12 дана током ове 33 године објављивала по једно штампано издање. Када се имају у виду сами примјерци објављених књига и часописа, може се констатовати да је одштампано преко осам милиона примјерака.
Издавачка дјелатност Светигоре биће од сада опет под једним кровом са Радио Светигором и Порталом Митрополије (чији је уредник протојереј Никола Пејовић), као и часописом Светигора (чији је уредник Радосав Војиновић).
