Пише: Ненад Зафировић
Најава Доналда Трампа да жели да купи Гренланд од Данске, врати пуну контролу над Панамским каналом, као и изјава да би за Канаду било боље да постане 51. америчка држава – изазвале су забринутост у одређеним светским круговима, посебно због чињенице да је о некима од тих тема он говорио и током првог председничког мандата, али и по напуштању Беле куће.
Идеја о куповини Гренланда није нова за Трампа. Када је 2019. године први пут изнео могућност куповине тог великог стратешког острва, данске територије, то је мање-више доживљено као шала. Али онда је Трамп отказао пут у Данску након што је премијерка Мете Фредериксен одбацила његову идеју о куповини Гренланда.
Прошле недеље, док је најављивао Кена Хауерија, суоснивача ПејПал-а и бившег америчког амбасадора у Шведској, као кандидата за новог амбасадора у Данској, Трамп је поновио своју жељу да преузме власништво над острвом на којем Сједињене Државе држе своју најсевернију ваздухопловну базу.
„У сврху националне безбедности и слободе широм света, Сједињене Америчке Државе сматрају да су власништво и контрола над Гренландом апсолутна потреба“, написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Трут соушал. Истог дана стигао му је одговор премијера Гренланда Муте Егедеа да то острво богато ресурсима „није на продају“.
Трамп није први председник који је изнео ту идеју. Хари Труман је желео да купи Гренланд после Другог светског рата, као део хладноратовске стратегије за потенцијално суочавање са совјетским снагама.
Стручњаци за Арктик не схватају Трампову понуду за Гренланд као шалу. Према речима Марка Џејкобсена, ванредног професора на Краљевском данском одбрамбеном колеџу, иако се сада многи смеју тој Трамповој идеји, њу никако не треба потценити.
Страх од Кине
„Гренланђани – који су дуго тражили независност – могли би покушати да искористе интерес Трампа као прилику за даље јачање економских веза са Сједињеним Државама. Од 2009. Гренланд има право да прогласи своју независност, али огромна територија са око 56.000 становника и даље у великој мери зависи од Данске и никада није одабрала да иде тим путем. Интерес Трампа могао би да отвори Гренланду могућност за више америчких инвестиција, укључујући туризам или рударство ретких метала“, рекао је Џејкобсон за Њујорк тајмс.
Шери Гудман, бивша званичница Пентагона и виши сарадник у Поларном институту Вилсон центра, истраживачког центра са седиштем у Вашингтону, сматра да САД имају снажан интерес да осигурају да Кина не развије снажно присуство на Гренланду.
„Амбиције Пекинга на Арктику су порасле, Кина је 2018. поставила планове за изградњу инфраструктуре и развој бродских путева отворених климатским променама. Сједињене Државе треба да наставе спречавати Кину да стекне упориште на прагу Северне Америке. Желимо да имамо све те територије, у близини наше сопствене копнене територије, како бисмо се заштитили и спречили да је противник искористи на нашу стратешку штету. Али, са друге стране, постоје међународно право и међународни поредак и суверенитет, а Гренланд је и даље део Данске“, рекла је она за њујоршки дневник.
Додатну главобољу глобалном свету изазвала је Трампова претња да ће поново преузети контролу над Панамским каналом, оптужујући Панаму да „дере“ Сједињене Државе високим ценама транспорта и да је дозволила кинеским војницима да управљају тим пловним путем, што је панамски председник Хозе Раул Мулино негирао.
„Нема кинеских војника у Каналу, за име бога“, рекао је Мулино током брифинга прошле недеље, директно се обраћајући Трампу. „То је бесмислица. У Каналу нема ниједног кинеског војника“.
Према речима Џона Филија, који је у време Трамповог првог мандата био амбасадор у Панами, његова опсесија Панамским каналом је дугогодишња.
„Трамп је сматрао да је председник Џими Картер направио историјску грешку потписивањем два споразума којима се Вашингтон одрекао америчке контроле над каналом – што је ехо става Роналда Регана да су САД ’правни и стварни власник’ канала. Када је Трамп покренуо то питање током свог првог састанка са тадашњим председником Хуаном Карлосом Варелом 2017. године, Варела је успео да избегне ескалацију“, рекао је Фили за дневник „Вашингтон пост“.
Цветање у хаосу и Никсонова теорија „неконтролисаног лудака“
Бивши амбасадор САД у Панами, Џон Фили, каже да „Трамп има историју сличних идеја“:
„Доналд Трамп цвета у хаосу. Он воли да буде агент хаоса. Он сматра да овакав реметилачки приступ међународним пословима чини њега и Сједињене Државе јакима. То је у великој мери теорија ’неконтролисаног лудака’ Ричарда Никсона“, истако је Фили, мислећи на стратегију Никсонове администрације да негује имиџ „нестабилног и непредвидивог председника како би застрашио и дестабилизовао противнике.“
Према речима Данијела Имервара, професора историје са Универзитета Нортвестерн, Трампова експанзионистичка реторика сеже у време када је моћ државе била дефинисана земљом коју је контролисала, а не дифузним облицима утицаја – војним, економским, културним и дипломатским – које су председници САД спроводили од завршетка Другог светског рата.
„Ништа од овога не би звучало чудно у 19. веку“, рекао је Имервар, додајући да Трамп заступа снажнији приступ америчкој дипломатији, пошто му очигледно недостаје стрпљења за „вијугаву мешавину сарадње и сагласности“ која је дефинисала америчку дипломатију током већег дела прошлог века.
Међутим, Трампов експанзионизам није се зауставио само на Гренланду и Панами.
У објавама на друштвеним мрежама током божићних празника Трамп је канадског премијера Џастина Трудоа назвао „гувернером“, додајући да су порези у Канади „превише високи“, уз тврдњу да ће, ако Канада постане 51. држава САД, порези бити смањени. Такође је предложио да се хокејашки великан Вејн Грецки кандидује за премијера Канаде, рекавши да ће та функција „ускоро бити позната као ’гувернер Канаде’“.
Званична Отава покушавала је да ублажи ове Трампове изјаве. У интервјуу за „Политико“, Кирстен Хилман, канадска амбасадорка у САД, рекла је: „Мислим да се новоизабрани председник мало забавља. Канада то може да прихвати. Знате, ми имамо снажан осећај ко смо и можемо то да решимо.“
Многи људи у Канади нису видели Трампове примедбе као забавне.
„Прилично је застрашујуће што он не види у чему је проблем са таквим претњама најближем савезнику Америке“, рекао је за „Вашингтон пост“ Метју Лебо, професор политичких наука на Универзитету Западни Онтарио и гостујући професор на Универзитету Мекгил.
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Блеф због трговине
Поједини републикански стратези сматрају да Трамп оваквом реториком покушава да стекне предност у трговинским преговорима и оствари своју намеру да наметне царине од 25 одсто на увоз робе из Канаде. Ипак, то би на неки начин могло да му се врати као бумеранг. Премијер Онтарија, Даг Форд, запретио је да ће прекинути испоруку енергије САД ако Трамп заиста уведе строге царине на канадски извоз.
„Ићи ћемо до краја, у зависности од тога колико далеко ово иде. Ићи ћемо до те мере да им прекинемо енергију, идемо у Мичиген, идемо у државу Њујорк и преко Висконсина. Не желим да се ово деси, али мој посао број један је да заштитим Онтарио, становнике Онтарија и Канађане у целини, пошто смо ми највећа провинција“, рекао је Форд, а пренео Си-Би-Ес њуз.
Професор Лебо сматра да неки канадски лидери нису сигурни шта да мисле о Трамповим претњама или како да одговоре.
„Не знате која је од стратегија исправна за обрачун са насилницима. Да ли сте љубазни и дајте им нешто што желе или покушавате да им узвратите?“, истакао је Лебо.
Нова анкета агенције Леџер, коју је пренео Канадиан прес, показала је да је 13 одсто Канађана отворено за идеју да се придруже САД, али та бројка је отприлике слична као и проценат Украјинаца који желе да буду део Русије.
Наравно, сада се отвара питање шта ће се заиста дешавати после 20. јануара када се Трамп врати у Белу кућу.
Мало стручњака очекује од њега да објави рат Канади, Данској или Панами, али очекују комбинацију блефа и малтретирања са циљем избацивања савезника из равнотеже и остварења мањих победа.
За било ког другог модерног председника – посебно оног који је водио кампању за окончање ратова, а не за њихово покретање – претња да ће задирати у суверенитет савезника била би крајње необична. Али, америчка спољна политика током Трамповог првог мандата била је обележена скоро сталним одступањима од дипломатских конвенција и претходних међународних обавеза и дефинисана непредвидивим и понекад непријатељским политичким и економским сукобима са традиционалним партнерима САД, као и непријатељима широм света.
Као у 19. веку
Према речима Брета Бруена, бившег директора за глобална питања у администрацији Барака Обаме, све ово ужасно подсећа на империјалистичку „велику игру“ из 19. века.
„Запањујуће је у 21. веку да још увек говоримо о глобалним силама које покушавају да преузму, било силом или притиском, територију других земаља. Имамо пример Путина који покушава да поврати Украјину. Имамо пример Кине која покушава да заузме велике делове Јужног кинеског мора. Сада имамо Трампа, који у суштини покушава да примора и Гренланд и Панаму да се одрекну територије против своје воље, и то крши сваки основни принцип међународног права и стабилности. То отвара Пандорину кутију криза које вероватно неће бити обуздане, јер ако Трамп може да угрози границе других земаља, онда ће Реџеп Тајип Ероган из Турске и Мохамед бин Салман из Саудијске Арабије и читав низ других неугодних лидера учинити исто“, рекао је Бруен за Гардијан и закључио:
„Трампов изненадни експанзионизам је двоструко чудан, јер је оштро критиковао прошле америчке неуспехе у иностранству, укључујући онај у Вијетнаму, критиковао инвазију Џорџа В. Буша на Ирак и хвалио се да није увео САД ни у један нови рат током свог председништва. Његова политика ’Америка на првом месту’ проповеда изолационизам, а не спољна уплитања.“
Извор: НИН
