Пише: Ненад Зафировић
Канада је прошле недеље увела стопостотне таксе на увоз кинеских електричних возила, као и 25 одсто царина на челик и алуминијум из Кине, почевши од 1. октобра, чиме је практично на виши ниво подигнут трговински рат Запада и Кине, који је почео још у време председничког мандата Доналда Трампа у САД. Колико је ова одлука владе Џастина Трудоа важна, показује податак да је Кина други највећи трговински партнер Канаде иако је далеко иза Сједињених Држава. Подаци из највеће канадске луке у Ванкуверу показују да је увоз аутомобила из Кине скочио за 460 одсто годишње само у 2023, када је компанија „Тесла“ почела да испоручује Канади своја електрична возила произведена у Шангају.
Компанија „Тесла“ није открила колики је њен кинески извоз у Канаду, али идентификациони кодови возила показали су да се компактни седан модел 3 и модел Y кросовер извозе из њене гигафабрике у Кини.
Према речима Сета Голдстина, стратега у компанији за капиталне инвестиције „Морнинг стар“, очекује се да ће као одговор на уведене царине „Тесла“ пребацити своју логистику и потенцијално извозити аутомобиле у Канаду из САД.
„Тржиште ће вероватно реаговати на царине и одмеравати потенцијални утицај на профит ако ‘Тесла’ буде морао да извози возила у Канаду из своје скупље производне базе у САД“, рекао је Голдстин мислећи на пад акција.
Кина: Да ли свет изолује Пекинг царинама?
Српски економски новинар Миша Бркић у изјави за НИН каже да одлука Канаде није изненађујућа. „Интригантно је размишљати која би још земља чланица западне алијансе могла да се прикључи трговинском рату с Кином. Ова фаза трговинског рата почела је нешто раније, 14. маја, кад је Џозеф Бајден увео царину од 100 одсто на увоз кинеских електричних аутомобила. Сведоци смо агресивног напада кинеских компанија које покривају 55 одсто глобалне производње електричних возила, у поређењу са укупно 11 одсто америчког учешћа. Алијанса америчких произвођача и синдиката упозоравала је да би масовна појава кинеских електричних возила на америчком тржишту могла бити догађај раван изумирању америчког аутомобилског сектора и сходно томе затражили су од владе САД да блокира увоз јефтиних кинеских аутомобила“, рекао је Бркић и додао:
„Нервоза је разумљива, процене говоре да ће америчко тржиште електричних возила до 2030. године вредети 1,8 хиљада милијарди долара, а светско тржиште 8,8 хиљада милијарди. Из америчког Конгреса је најављена двостраначка подршка како би се амортизовао ризик Кине, чак се помиње и потпуна забрана увоза, што је Бела кућа искористила да ефектно поентира четвороструким повећањем царине – са 25 на 100 одсто на увоз кинеских електричних возила. Месец дана касније и Европска унија повећала је царине на увоз ових аутомобила“.
Конфузија у ЕУ
Што се тиче Европе, нису је само електрични аутомобили увели у трговински сукоб са Кином. ЕУ је увела мере да заштити своју индустрију од онога што је видела као кинески вишак капацитета и праксе дампинга, посебно челика и соларних панела. Поред тога, забринутост због кинеске иницијативе Појас и пут и њеног утицаја на европску инфраструктуру покренула је питања о растућем политичком и економском утицају Кине у Европи.
Актуелни трговински рат Запада и Кине разоткрио је дубоку међузависност глобалне економије. Ланци снабдевања који су се ослањали на јефтину кинеску производњу били су поремећени, нарочито током короне, што је многе компаније навело да преиспитају своје производне стратегије. Неки су почели да пребацују производњу у друге земље, као што су Вијетнам и Индија, док су други настојали да диверсификују своје ланце снабдевања како би смањили зависност од било које земље.
Шта доноси трговински рат и ЕУ и Кине?
Упркос периодима преговора, трговински рат има велике последице. Иако је било покушаја деескалације под Бајденовом администрацијом, укључујући споразум „прве фазе“ који је довео до неких смањења тарифа, многа основна питања остају нерешена. Технологија и национална безбедност, посебно компаније као што су „Хуавеи“ и „Тикток“, додатно су закомпликовале односе. Запад све више гледа на Кину, не само као на економског конкурента, већ као и на геополитичког ривала, па се тензије протежу изван трговине на питања као што су људска права и војно присуство у Јужном кинеском мору.
Међутим, као и по питању рата у Украјини и ситуације у Гази, Европска унија је подељена и око трговинског сукоба са Кином. Док су Француска и Шпанија за увођење драконских царина Кини, политичари и руководиоци аутомобилске индустрије у Немачкој се чврсто противе. Говорећи прошле недеље, немачки канцелар Олаф Шолц рекао је да протекционизам и изолација „на крају само чине све скупљим, а све људе сиромашнијим“. „Не затварамо своја тржишта за стране компаније јер то не желимо ни нашим компанијама“, истакао је Шолц.
Миша Бркић сматра да та врста конфузије у ЕУ није изненађујућа.
„Европска унија већ неколико година са великим подозрењем прати кинеску експанзију на свом тржишту. Од партнера Кина је прво, суптилно дипломатски речено, постала супарник, али не би ме изненадило да буде проглашена и за економског противника. Већ су донете или се спремају мере којима ће ЕУ државе, зарад заштите националних интереса, забрањивати кинеске инвестиције или аквизиције. Таквих примера (Италија, балтичке државе) већ има. Чињеница је да је и Кина застала с инвестиционом експанзијом унутар пројекта Појас и пут због економске и, нарочито, финансијске кризе са којом се суочава њен банкарски сектор“, каже Бркић.
Међутим, изузетно је занимљива анализа агенције Ројтерс, која сматра да ће највећи победник у садашњем или потенцијалном рату Запада и Кине бити амерички долар.
Картер и Реган
„Ко год да победи у новембру на изборима у САД, чини се да су даље царине на увоз из Кине и вероватна одмазда неизбежни. Трампов повратак у Белу кућу би значајно подигао улог. Растући протекционизам и смањење прекограничне трговине могу успорити раст свуда, али САД – светска економска и валутна суперсила – имају слојеве заштите које друге земље немају. То укључује релативно затворену природу економије, глобални значај тржишта акција и обвезница САД и свеприсутност долара у међународним резервама. То не значи да САД неће патити – раст би се успорио, а инфлација би могла да порасте. Али већа инфлација одлаже или евентуално елиминише смањење каматних стопа ФЕД-а, а раст у Европи и Азији би био рањивији него у САД“, пише Ројтерс.
Наравно, поставља се питање да ли су досадашња ограничења само увод у озбиљан трговински рат. Економиста са Универзитета у Рочестеру Џорџ Алесандрија и његови сарадници анализирали су историјске податке трговинских ратова САД и Кине од 1977. до 1981. године, које је водио Џими Картер, и од 1981. до 1989. када је Белом кућом владао Роналд Реган. Научници су конструисали економски модел који предвиђа вероватноћу продуженог трговинског рата. Њихов модел процењује да америчко-кинески трговински рат има 17 одсто шансе да се заврши 2025. године, али ипак сматрају да ће највероватније трајати још најмање четири или пет година.
Кинеска визија светског поретка на длану – министар одбране понудио алтернативу глобалној политици Вашингтона
Миша Бркић сматра да то има смисла пошто Кина већ неколико година тражи и спрема алтернативу.
„Присуствујемо демонтажи глобализације чији су извођачи популисти широм света, укључујући Америку и Кину. Јачаће протекционизам. Сигурно је да ће САД, ЕУ, Велика Британија и друге велике економије поставити препреке уласку кинеских компанија на своја тржишта, користећи националну безбедност и заштиту перспективних индустрија (електрична возила, вештачка интелигенција, чипови) као разлоге за то. Нема сумње да ће Кина узвратити и да ће се трговински рат распламсати. Питање је да ли ће одговор бити неки драстични противудар (на пример, повећање увозне царине на одређене робе из ЕУ и САД), или ће искористити меку моћ преко Мексика и Мађарске у покушају да разбије блокаду коју су њеним произвођачима електричних возила наметнуле америчке и власти ЕУ”, каже Бркић.
Он објашњава да је већ извесно време приметна инвазија кинеских произвођача електричних возила на Мексико, где граде нове фабрике.
„На тај начин они би могли да избегну високе тарифе на увоз на америчко тржиште јер ће их штитити Споразум УСМЦА о слободној трговини (бивши НАФТА споразум) између Мексика, Канаде и САД. Сличан случај је и у Европској унији која ће се суочити са Мађарском, у којој кинеска компанија БYД гради огромну фабрику електричних аутомобила намењених превасходно европском тржишту. Ако унутар ЕУ важи принцип слободне трговине, онда БYД неће бити у обавези да плаћа никакве увозне царине на аутомобиле које производи у Мађарској, чланици ЕУ. Како ће тај проблем решити администрација у Бриселу – остаје да се види“, закључује Бркић.
Извор: НИН
