Пише: Ријад Дуркић
- Хрватска и Словенија имају уређену регулативу
- Србија и БиХ још нијесу до краја дефинисале систем власништва у спорту
- Сјеверна Македонија би такође могла бити занимљива опција улагачима
Потенцијални инвеститор који разматра улагање или куповину спортског клуба у нашој регији најлакше ће своју жељу остварити у Хрватској или Словенији. Солидан избор је и Македонија, док Србија и БиХ још увијек нијесу сасвим дефинисале систем власништва у спорту, наводи се у тексту Блоомберг Адрие (у којем, додуше, није обрађена Црна Гора*).
Хрватску најпривлачнијом у регији чини уређени законски оквир и устаљена пракса инвестирања, а и добро смо етаблирани на спортској карти Европе.
Хрватска добро “посложена”
Још прије 18 година новим Законом о спорту омогућено је да клубови осим удружења грађана могу бити и ш.д.д. – спортска дионичка друштва. Прилику су искористили Осијек и Ријека, који су уз помоћ страних инвеститора смањили разлику у односу на велики двојац – Динамо и Хајдук.
НК Осијек је у већинском власништву Лоринца Месзароса и Ивана Мештровића, који су преузели клуб 2016. године. Мéсзáрос је мађарски предузетник и бивши градоначелник малог мјеста Фелцсúт. Сматра се једним од најбогатијих људи у Мађарској и блиским сарадником и пријатељем премијера Виктора Орбáна. Мађарска инвестиција у Славонији резултирала је и новим стадионом – Опус Ареном – вриједном 65 милиона еура. Градња стадиона, тренутно најмодернијег и најљепшег у регији, финансирана је готово искључиво мађарским новцем.
ХНК Ријека 2012. године преузео је италијански предузетник Габриеле Волпи путем своје фирме Социал Спорт Фоундатион. То је резултирало финансијском стабилношћу и спортским успјесима, посебно највећим клупским успјехом – насловом првака у сезони 2016/17.
Партизан поново бољи од „црвено-бијелих“, а бањалучки Борац најуспјешнији српски и БИХ клуб
Мањкава регулатива у БиХ
Онај ко жели купити спортски клуб нема баш никаквог разлога да разматра Босну и Херцеговину, сматра један бивши фудбалски репрезентативац те земље који је већ 20 година успјешан пословни човјек. Недостатак легислативе, лоша пореска политика, недостатак кадрова и инфраструктуре, само су неки од разлога.
Истина, у БиХ постоји клуб који има озбиљног инвеститора, али тај исти инвеститор не може себи исплатити добит, што опет доводи у питање и смисао инвестирања. Ногометни клуб Сарајево добио је приватног инвеститора 2013. године, када је малезијски бизнисмен Винцент Тан, познат и као власник Цардифф Цитyја, одлучио инвестирати у клуб. Ова прекретница омогућила је Сарајеву значајну финансијску подршку, модернизацију и професионализацију клуба. Тан је купио већински удио и кроз године улагао у развој инфраструктуре, омладинског погона, те појачања за тим.
Како по закону спортски клубови у БиХ могу бити искључиво удружења грађана, Тан је купио већинска права одлучивања у скупштини клуба, што је помало франкенштајнско рјешење, али није раритет у регији.
Србија још нема потпун законски оквир
Ситуација у Србији је сличнија оној у БиХ. У Србији је већина спортских клубова регистрована као удружења грађана, што значи да формално нијесу у приватном власништву. Међутим, неки клубови дјелују под приватним управљањем или имају приватне инвеститоре. Примјери таквих клубова су ФК Чукарички и ФК Вождовац.
Упркос овим примјерима, процес приватизације спортских клубова у Србији није системски спроведен. Иако је 2016. донесен Закон о спорту, он није детаљно регулисао питање приватизације, већ је предвиђено да ће се имовина и капитал у друштвеном или јавном власништву уредити посебним законом, којег још увијек нема.
Словенија у спорту има д.о.о.
У Словенији је већина спортских клубова организована као удружења грађана или друштво с ограниченом одговорношћу, што омогућава одређену разину приватног власништва или управљања.
НК Марибор је један од најуспјешнијих фудбалских клубова у Словенији, а иако је формално регистрован као друштво, има елементе приватног управљања. КК Цедевита Олимпија је настао спајањем љубљанске Олимпије и загребачке Цедевите, клуб има снажну приватну подршку, посебно с обзиром на власничку структуру Цедевите прије спајања. РК Цеље Пивоварна Лашко је рукометни клуб с дугогодишњом традицијом и спонзорством Пивоварне Лашко, што му осигурава стабилно финансирање и елементе приватног управљања.
Македонија: Сви прволигаши морају бити д.д.
Македонци су одабрали елегантно и једноставно рјешење. Према тамошњем Закону о спорту сваки клуб који је дио највишег ранга такмичења у свим спортовима мора бити акционарско друштво, док се сви остали могу регистровати и као трговачка друштва. Према томе, за било коју врсту улагања у неки од тих спортских клубова услове прописује Закон о акционарским друштвима, као што је случај и са свим другим акционарским друштвима.
Постоје и неки изузеци, напримјер у одбојци, углавном због мањег интереса за улагање у такве клубове. Стога није обавезно да одбојкашки клубови буду акционарска друштва, како се не би изложили додатним већим трошковима. Иначе, за оснивање новог клуба потребно је прво добити дозволу за обављање спортске дјелатности од Министарства за спорт.
Хрватска најпривлачнија
Онај наш замишљени инвеститор с почетка приче вјероватно би као најбоље мјесто за инвестирање у нашој регији одабрао Хрватску. Постоји законска регулатива, већ устаљена пракса, а и земља има значајно мјесто на спортској карти на клупском нивоу.
На другом мјесту нашег својеврсног “индекса лакоће пословања у спорту” била би Словенија, с малим заостатком за Хрватском. Обје земље су дио Европске уније (ЕУ), што само по себи има тежину при инвестирању. Македонско законско рјешење дјелује једноставно, што му је велики плус, а Србија и БиХ нажалост заостају.
Извор: Bloomberg Adria
