Od zakona do prakse
Srpski i albanski jezik su zvanični jezici na Kosovu, a postoji i Zakon o upotrebi jezika, uz Ustav Kosova u kojem je inkorporiran tzv. Ahtisarijev paket koji se posebno tiče zaštite srpskog naroda.
Nasuprot onom što se opisuje kao dobar zakonski okvir sa snažnim mehanizmima zaštite za Srbe, realnost na terenu pokazuje značajna odstupanja od poštovanja Ustava i zakona.
Izveštaji međunarodnih organizacija, poput Evropske komisije i Saveta Evrope beleže da postoji nedostatak dosledne primene zakona koji garantuju upotrebu srpskog jezika u institucijama. U nekim izveštajima se navodi da se srpski jezik ne koristi u dovoljnoj meri u javnim institucijama, što otežava pristup uslugama za srpske građane.
Srpski zvaničnici, aktivisti i novinari često ističu da se suočavaju s problemima prilikom korišćenja srpskog jezika u administraciji (uključujući policiju i sudstvo), političkom učešću i medijskom radu i izveštavanju. Brojni su izveštaji o situacijama kada su dokumenti i informacije dostupni samo na albanskom jeziku, a prema svedočenjima, kršenje prava na jezik je svakodnevica u brojnim sferama života i rada.
U svedočenjima se često spominju problemi srpskih građana u komunikaciji s institucijama, kao i nedostatak obrazovnih materijala i informacija na srpskom jeziku, a kada je prevod dostupan, da kasni i da je prepun grešaka.
Srđan Pirivatrić: Nema dokaza o vezi između Albanaca koji danas žive na Kosovu i Dardanaca
Srbi na Kosovu izražavaju zabrinutost zbog marginalizacije svog maternjeg jezika i ćiriličnog pisma. Uklanjanje ćirilice i marginalizacija srpskog jezika očigledno je u postupanju trenutnih kosovskih centralnih i lokalnih vlasti, dok se u delu društva i medija širi odijum prema ćirilici, ali i samom jeziku, kao neprijateljskom simbolu.
Zakonska podloga
Srpski i albanski su službeni jezici na Kosovu, i njihova je upotreba ravnopravna, predviđa Ustav Kosova u članu 5. To znači da sve institucije i javne ustanove imaju obavezu da sva dokumenta objavljuju na oba jezika u isto vreme, a na svim događajima je obavezan profesionalni prevodilac.
Zakon o upotrebi jezika usvojen je u kosovskoj skupštini 2006, a u kosovskom ustavu potvrđen 2008. godine.
Da bi se zakon dosledno primenjivao i podsticao, omogućeni su i drugi mehanizmi. Komisija za jezike je uspostavljena još 2007. godine. No, praćenje sprovođenja Zakona o upotrebi jezika započinje zapravo sa usvajanjem vladine Uredbe o Povereniku za jezike 2012. godine.
Poverenik za jezike ima zadatak da prati poštovanje zakona, da daje preporuke, savetuje i pruža pomoć u cilju postizanja dosledne primene prava na upotrebu jezika, te da posreduje u rešavanju žalbi fizičkih i pravnih lica. Poverenik za jezike ima pravo i da sprovodi istrage o prijavljenim propustima, a prema pojedinim izveštajima, ukoliko ne dođe do sporazumnog rešavanja, on ima pravo i da izrekne i nametne kaznu za nesprovođenje Zakona o upotrebi jezika.
U ostvarivanju mandata, Kancelariji poverenika za jezike predviđeno je da pružaju podršku Odbor za jezičku politiku, kao i Mreža za jezičku politiku koju čine prevodioci i osobe za kontakt.
Pored dva zvanična jezika, zakon je takođe priznao i druge jezike koji se govore u više od tri procenta stanovništva na opštinskom nivou, ili na osnovu tradicije, kao jezike u zvaničnoj upotrebi. Prema zakonu, u tim opštinama mora se obezbediti pružanje usluga na tim jezicima ako to bude zatraženo.
U praksi, međutim, nije tako. Osim što dva naroda ne izučavaju jezik onog drugog kroz obrazovni sistem, koji funkcioniše odvojeno, svakodnevni su primeri kršenja Zakona i Ustava kada je u pitanju srpski jezik, kao i manjinski jezici na Kosovu, dok se i sam srpski jezik takođe pripisuje u javnom diskursu istoj kategoriji.
Na šta ukazuju izveštaji
Izveštaj Evropske komisije za Kosovo za 2023. godinu na nekoliko mesta verifikuje nepoštovanje ovog zakona. Diskriminacija najviše pogađa upravo pravo na upotrebu zvaničnog jezika, uz ostala polja (prava vezana za zapošljavanje, obrazovanje, pristup socijalnim uslugama i zdravstvenoj zaštiti).
Primećuju da se mediji na srpskom jeziku susreću sa izazovima u pristupu informacijama jer javne institucije ne poštuju zahteve Zakona o upotrebi jezika.
Takođe, primećuju da dostupnost i kvalitet tumačenja u sudskim postupcima i „dalje predstavlja izazov“. Sudovi se teško usklađuju sa zahtevom Zakona o jezicima da objavljuju presude na oba zvanična jezika zbog nedostatka srpskih prevodilaca.
Institucionalna usklađenost sa obavezama koje proizlaze iz Zakona o upotrebi jezika ostaje nedovoljna, konstatuje EK. „Studijski programi na bošnjačkom, turskom i srpskom jeziku koje nude javne visokoškolske ustanove i dalje se suočavaju sa izazovima u obezbeđivanju re-akreditacije zbog nedostatka profesora. Broj kvalifikovanih prevodilaca i tumača u vladinim i opštinskim institucijama i dalje je veoma nizak, što dodatno ograničava kapacitete ovih institucija da primenjuju zakonske odredbe“.
Inače, srpski jezik se izučava na novijem programu balkanistike na Filološkom fakultetu u Prištini, koji je otvoren uz snažnu podršku međunarodne zajednice.
Da postoji diskriminacija Srba na Kosovu kao i manjinskih jezika, kada je u pitanju poštovanje prava na jezik, verifikuje se i u poslednjem izveštaju Stejt Departmenta o stanju ljudskih prava u svetu za 2023. godinu:
„Nedostatak prevoda ili loš prevod i dalje su problem u pogledu brojnih zakona, natpisa u javnim institucijama i komunikacije u sudskim postupcima. Sudovi su često propustili da obezbede adekvatne usluge prevođenja i tumačenja okrivljenima i svedocima manjinama i nisu obezbedili adekvatan prevod statuta i sudskih dokumenata u skladu sa zakonom. Vladini napori da reši ove probleme bili su nedosledni“.
Do koje mere je ustaljeno kršenje prava na jezik, pokazuje čak i izveštaj Ombudsmana za 2023. godinu. Iako na više mesta konstatuje žalbe na kršenje Zakona o upotrebi jezika, odnosno primedbe na račun obezbeđivanja kvalitetnog prevoda sa albanskog na srpski zvaničnih dokumenata i zakonskih akata, sam izveštaj narodnog advokata na srpskom jeziku, obiluje pravopisnim i gramatičkim greškama.
I kroz brojna istraživanja i civilnih organizacija Srba na Kosovu, tokom godina ukazuje se na kontinuirano sistemsko kršenje jezičkih prava Srba, ali i svih ostalih manjinskih zajednica.
„Okoštavanje situacije je proizašlo iz stalnog nedostatka političke volje da se na sveobuhvatan i holistički način pozabave institucionalnim nedostacima, i nastavilo je da negativno utiče na sposobnost mnogih pripadnika kosovskih zajednica da funkcionišu u okviru institucionalnih struktura na svim nivoima vlasti. Izveštaji koje su objavili Državni sekretarijat SAD, institucija Ombudsmana Kosova i Evropska komisija, svi beleže probleme vezane za pitanje poštovanja Zakona o upotrebi jezika. Ombudsman je takođe naveo da je primio izvestan broj pritužbi od pripadnika nevećinskih zajednica zbog nepoštovanja službene dvojezičnosti. Iako se izveštaji razlikuju po tonu, pitanje jezičkih prava je generalno naglašeno kao jedno od hitnijih pitanja sa kojima se suočavaju nevećinske zajednice“, konstatuje se u izveštaju organizacije AKTIV s početka godine.
Ista organizacija je u izveštaju sa početka ove godine naglasila da je trogodišnja kriza na Severu Kosova uticala na to da se u zasenak bace diskusija i napori u vezi sa pravima i položajem nevećinskih zajednica na Kosovu.
„Ovo se posebno osetilo u sektoru civilnog društva, pošto je rad na pitanjima kao što su jezička prava bio ostavljen po strani kako bi se odgovorilo na niz kriza koje su se pojavljivale brzim tempom“, stoji u izveštaju „Mapa puta za unapređenje prava nevećinskih zajednica“.
U razgovoru za KoSSev to potvrđuje i jedan eksperata iz Sjedinjenih Američkih Država.
Kršenje prava na jezik kao svesni akt diskriminacije i nedostatak resursa ili nepoznavanje zakona
O situaciji sa poštovanjem Zakona o upotrebi jezika razgovarali smo sa Kejlebom Voom (Caleb Waugh), istraživačem i civilnim aktivistom iz SAD, koji već godinama živi na Severu Kosova i tečno govori srpski jezik.
Trenutna situacija kada je u pitanju poštovanje Zakona o upotrebi jezika je izuzetno loša, ocenjuje istraživač Vo.
„Već labava primena tog zakonodavstva dodatno je pogoršana činjenicom da je od izbijanja kriza 2022. godine, opšte pitanje jezičkih prava uglavnom ignorisano sa političke strane“, naglasio je ono što je prethodno već istaknuto u istraživanju, na kojem je i on radio.
On kršenja jezičkih prava deli u dve šire kategorije: a) kršenja koja proizlaze iz nedostatka resursa ili nepoznavanja institucionalnih odgovornosti i b) kršenja koja su svesni akti diskriminacije.
„Prema mom mišljenju, sve je više slučajeva koji spadaju u drugu kategoriju, jer je sve više primera gde su kosovski Srbi uskraćeni za usluge ili pristup informacijama na svom maternjem jeziku“, kaže Vo.
Jedan od primera toga je nemogućnost stanovnika u Mitrovici da komuniciraju sa osobljem opštine, ili tačnije, kada osoblje odbija da im pruži osnovne usluge na srpskom jeziku, primećuje.
„Pregledajući zvanične dokumente, jasno je da se vrlo malo truda ulaže u obezbeđivanje kvalitetnih prevoda na srpski jezik; postoje čak i slučajevi kada su tekstovi gotovo nerazumljivi. Na primer, obrazac za popis stanovništva sadržao je brojne gramatičke i leksičke greške (kao što je ‘muškarac sa krunom’, za ‘oženjen’)“, kaže dalje.
Takođe, policajci KP-a i specijalne jedinice na severu gotovo da se ne trude da komuniciraju sa stanovnicima na srpskom jeziku, često im se obraćaju samo na albanskom, što se, kako dalje ocenjuje, „verovatno opravdano“, doživljava kao namerna provokacija.
„Ono što mi je posebno uočljivo je rastuće neprijateljstvo na koju mnogi zvaničnici reaguju kada čuju srpski jezik ili kada se susretnu sa kosovskim Srbima – jedan lični primer bio bi početkom decembra, kada sam sa Jarinja prelazio u centralnu Srbiju, predao sam dokumenta policajcu KP i obratio mu se na srpskom jeziku, a on mi je rekao ‘da ne govorim srpski na Kosovu’,“ iskustvo je ovog Amerikanca.
U zaključku razgovora, Vo kaže još:
„Generalno, smatram da se situacija naglo pogoršala poslednjih nekoliko godina, što odražava opšte pogoršanje međunacionalnih odnosa i nacionalistički ton vlade Aljbina Kurtija. Nisam siguran da postoji mnogo pozitivnih primera koji bi se mogli istaći – iako mislim da ima mnogo slučajeva u kojima je pojedinačni zaposleni uložio iskren trud da obezbedi ravnopravan tretman za govornike srpskog jezika“.
Kurti: Jačanje manjinskih prava i jezika uklapa se u okruženje koje smo stvorili
Nasuprot prethodnim zapažanjima, kosovska vlast iznose drugačiji pogled na situaciju, istovremeno dok srpski jezik uvrštava u kategoriju manjinskih.
„U jačanju manjinskih jezika, možemo biti ponosni na poboljšanja koja smo učinili u situaciji koju smo nasledili. Pod našim upravljanjem, rešili smo pitanje prevoda u Skupštini kojeg nije bilo na srpskom jeziku, počeli smo da prenosimo sastanke vlade uživo i na albanskom i na srpskom jeziku, i obezbedili smo da saopštenja za javnost iz kabineta premijera budu, po prvi put od proglašenja nezavisnosti, objavljena na oba zvanična jezika istovremeno“, pohvalio se krajem oktobra kosovski premijer Aljbin Kurti.
On je tada u Narodnoj biblioteci u Prištini bio specijalni gost na inauguraciji projekta Saveta Evrope „Promovisanje socijalne kohezije jačanjem prava manjina i manjinskih jezika na Kosovu“.
Kršenje Zakona o jeziku na koje ukazuju brojno izveštaji za kosovskog premijera u govoru koji je dostavio medijima nije bilo vidljivo. Naprotiv.
Kosovski premijer tvrdi da se tema projekta upravo „uklapa“ u okruženje koje je kosovska vlast stvorila.
„Projekat koji nas danas ujedinjuje, jačanje manjinskih prava i jezika – uklapa se u okruženje koje smo stvorili i imaće svoj uticaj zbog sistema na kojima smo radili i unapređivali ih tokom našeg upravljanja“, kazao je tada.
Osim što se pohvalio prevodima iz skupštine, sa sednica vlade, prevodima saopštenja, saopštio je i da je je budžet za Kancelariju poverenika za jezike utrostručen. Ima nameru i da pri svom kabinetu formira i Kancelariju za kontrolu i harmonizaciju jezika.
„Doneli smo Vladinu Odluku o formiranju Kancelarije za kontrolu i harmonizaciju jezika koja će povećati broj prevodilaca za srpski jezik i obezbediti, uz pomoć Ambasade Švajcarske zajedno sa OEBS-om, da imamo tačne verzije zakona i podzakonskih akata na oba službena jezika. Iz Kancelarije za pitanja zajednica pri Kabinetu premijera od prošlog proleća šaljemo dvonedeljni bilten koji obuhvata mogućnosti Vlade i naših partnera, koji je dostupan na albanskom, srpskom, bosanskom, turskom i romskom jeziku i ide za preko 1,000 nevećinskih aktivista i drugih staratelja“, kazao je.
Da ne bude da je bilo samo pohvala, priznao je da ima još posla, jer penzionisanjem dvojezične generacije na Kosovu – gubi se prevoditeljski kapacitet između albanskog i srpskog jezika.
Kurti, koji tečno govori srpski jezik, tada se, pored albanskog, obratio na srpskom i bošnjačkom, kako je to sama vlada istakla u svom saopštenju.
Upravo povremena obraćanja kosovskog premijera na srpskom se u Prištini za međunarodne krugove koristi kao argument da pokaže poštovanje kosovskih vlasti, ili makar dobru volju za poštovanje prava na jezik.
Marginalizacija srpskog jezika u zvaničnom predstavljanju institucija
To se, međutim, u široj zvaničnoj komunikaciji sa institucijama ne može potvrditi. Naprotiv. Iako, u odnosu na prethodne godine postoje poboljšanja, ona su daleko od dokaza da se Zakon o jeziku dosledno primenjuje. Na zvaničnim sajtovima kosovskih institucija upadljiva je marginalizacija srpskog jezika, koja u više sadržaja predstavlja i otvorenu diskriminaciju srpskog jezika.
Na zvaničnim sajtovima postoji opcija za srpsku verziju. Međutim, radi se o gramatički i leksički upadljivo nepravilnom srpskom jeziku, nepotpunim prevodima i neažuriranim stranicama. Pojedine institucije na svojim zvaničnim internet prezentacijama i nemaju sadržaj na srpskom, kao što je to slučaj na primer sa NLB bankom, koja ima značajan broj klijenata iz srpske zajednice.
Na većini stranica društvenih mreža organizacija, institucija, ili zvaničnika na Kosovu, sadržaja na srpskom i nema, te se tamo pre svega informiše gotovo isključivo na albanskom jeziku, ili u pojedinim objavama na mreži X, na engleskom.
U kojoj meri je marginalizacija srpskog jezika na Kosovu uzela maha, pokazuju i zvanične prezentacije onih organizacija na kojima se posebno promovišu medijska pismenost, jednakost i sloboda, jezička i ljudska prava, poput Saveta za štampu Kosova i Kancelarije Ombudsmana. U njima, štaviše, u radu učestvuju i srpski članovi ili osoblje.
„Slobodna reč, pravo građana na punu i blagovremenu informisanost, uz puno poštovanje našeg kodeksa, predstavlja osnov na kojem deluje Savet za Štampu Kosova“, poručuje Savet za štampu. Ipak, ni ovaj tekst, kao ni ostali servisi sajta u verziji na srpskom, ne pruža kvalitetnu uslugu na srpskom jeziku. Iako je naznačeno da se radi o srpskoj verziji, većina je servisa i pruženih informacija na albanskom, bilo da su u pitanju odluke, dokumenta ili mogućnost podnošenja žalbe, a ono što je u manjini dostupno na srpskom sadrži pravopisne i gramatičke greške.
Na zvaničnom sajtu Ombudsmana na Kosovu, na srpskoj verziji ovog sajta, na samom početku piše: „Ako smatrate da su vaša prava elementarni se ne poštuju, molim iznesite svoj slučaj i mi ćemo spremni da ponudimo našu pomoć“.
Iako je verzija na srpskom ažurirana, i ima više tekstova i izveštaja na relativno korektnom srpskom jeziku, postoje i drugačiji primeri, slični prethodnom.
Tako u servisu „prijavite slučaj“, osim pojedinih gramatičkih grešaka „Ime i Prezime“, „Rodno mesto“, „Rođendan“, postoje i neprevedene rubrike, poput „Gjinia“ (rod), i padajućeg menija potom – „Femer“ i „Mashkulli“, ili kod etničke pripadnosti, gde je automatski izabrano „Shqiptare“, a kod padajućeg menija, ostaje samo opcija na albanskom „Serbe“, „Turq“, „Rome“.
Situacija na zvaničnim stranicama ministarstava nije bolja. Naprotiv.
Čak i na jedinom preostalom sajtu vladinog ministarstva na kojem se u delovima iz ranijih godina zadržala ćirilica i koji od početka predvodi ministar iz zajednice Srba – Ministarstvu za zajednice i povratak, ima propusta. Poput naziva u meniju/padajućem meniju „Legislacija“, „Bulliten“, „Ministre“, „Divizije“, ili na adresi „Trg Majke Terezije“, kao i „Republike Kosova“. Ime aktuelnog ministra Nenada Rašića, takođe je napisano nepravilno, kao i ostalog osoblja, gde se u pojedinim prezimenima ili imenima ne koriste kvačice, ili se delimično koriste, dok se imena osoblja albanske nacionalnosti pišu isključivo originalnim slovima. Noviji unos podataka je latiničan, istovremeno dok je na istoj stranici vidljiva ćirilica koja se koristila prethodnih godina na ovom sajtu, ali sadržaj na ovom pismu nije ažuriran. U sadržaju je takođe detektovana nepropisna kapitalizacija, neispravna sintaksa, mešaju se dijalekti. Jutjub kanal je isključivo na albanskom jeziku.
Vladika Grigorije: Srbi na Kosovu za mene su zalog, seme za budućnost
Na ostalim zvaničnim stranicama institucija, odnosno ministarstvima, stranice na srpskom u ažuriranju kasne u odnosu na albansku verziju, delimično su prevedene, prevod je lošeg kvaliteta ili generički, sa pojedinim servisima koji ne rade na srpskom jeziku.
Sajtovi kosovske vlade i predsednice se brže i nešto više pohranjuju podacima na srpskom, dok su prevodi saopštenja na srpskom znatno višeg kvaliteta u odnosu na sve ostale institucije; pri tom su i ažurniji, pri čemu, kod kosovske predsednice, zaostaje kvalitet sadržaja na srpskom – u odnosu na tim premijera.
No na sajtu kosovske vlade, pri kabinetu premijera funkcionišu kancelarije za zajednice, i Poverenik za jezike, koji se bavi upravo praćenjem i promovisanjem poštovanja Zakona o jeziku. Sadržaj na srpskom jeziku o sastavu ovih kancelarija, njihovim aktivnostima i dokumentima nije, međutim, dostupan na srpskom jeziku, a u vrlo malom stepenu je bolja situacija u ovim prezentacijama i na albanskom.
Ispod vrha ledenog brega
Sajtovi i medijske prezentacije institucija samo su vrh ledenog brega kada je u pitanju problem sa uskraćivanjem informacija na srpskom jeziku, odnosno plasiranje onih na pravopisno neispravnom jeziku. Godinama unazad ovaj problem vidljiv je pre svega kroz obezbeđivanje usluga građanima, odnosno pristupa građana javnim uslugama institucija.
Institucije nemaju dovoljno srpskog osoblja, niti dovoljan broj prevodilaca, a uz konkretne primere diskriminacije, za posledicu imamo otežan pristup osnovnim uslugama i dalje produbljivanje nesigurnosti po manjinske zajednice, odnosno jačanje nepoverenja u kosovske institucije.
Gluvi telefoni
Pravosuđe je jedna od najneuralgičnijih tačaka.
„Nedostatak prevoda ili loš prevod i dalje su problem u pogledu brojnih zakona, natpisa u javnim institucijama i komunikacije u sudskim postupcima. Sudovi su često propustili da obezbede adekvatne usluge prevođenja i tumačenja okrivljenima i svedocima manjinama i nisu obezbedili adekvatan prevod statuta i sudskih dokumenata u skladu sa zakonom. Vladini napori da reši ove probleme bili su nedosledni“, navodi se u već citiranom izveštaju Stejt Departmenta o ljudskim pravima na Kosovu za 2023. godinu.
Tokom godina, i naš je portal neretko izveštavao o brojnim propalim i odlaganim sudskim ročištima a zbog nedostupnosti ili kašnjenjima u dobijanju dokumenata, spisa, presuda na odgovarajućem jeziku.
Osim što se time usporava suđenje, i klijenti i advokati, ali i same sudije, mogu biti pravno nesigurni u postupcima, presudama, odbranama, žalbama.
Kakav je kvalitet pravde sa trenutnim mehanizmima prevođenja na Kosovu, upitali smo jednog od najangažovanijih srpskih advokata na Kosovu, Nebojšu Vlajića.
Na suđenjima je prevod obezbeđen, kaže on, jer Sud odlično zna da je kršenje prava na jezik – ozbiljna povreda propisa postupka zbog koje se ukida čak i presuda i tu ni jedan sudija – grešku ne pravi.
„Svi mi na Sudu možemo da koristimo svoj jezik, i okrivljeni i branioci i sudija“, potvrdio je Vlajić. Međutim, (ne)kvalitet prevoda je osnovni, i za sada nerešiv problem.
Ovaj advokat ukazuje na to da je većina sudskih prevodilaca „ekstremno nekvalifikovana i nesposobna“.
„Prevode jako loše i jako sporo, tako da pola suđenja ne može da se prati. Formalno se poštuje pravo na jezik, ali to što se dobije – nije nešto“, ističe.
Ukazuje na problem „višestrukog prevođenja“, objasnivši kako to funkcioniše:
„Mi imamo čoveka koji svedoči na srpskom. Njega prevodilac prevodi na albanski, sudija posle diktira šta će ući u zapisnik i to posle prevodilac od okrivljenog sluša. Kad to uđe u zapisnik, uđe na albanskom. Mi kao branioci ili okrivljeni imamo pravo na zapisnik na srpskom, pa se taj isti zapisnik posle prevodi i na naš jezik. Dakle, to je ko zna koji stepen prevođenja“.
To je kao u dečjoj igri Gluvi telefoni. Onaj prvi šapne pegla, a to na kraju ispadne ćufta
Sumnja da prevodioci u svom radu, u ovo doba interneta i tehnologije, sebi pokušavaju da olakšaju posao, tako što koriste Gugl prevodilac. Tu dodatno dolazi do, kako je kazao, totalnog nerazumevanja jako bitnih detalja dokumenata u poslu koji se bavi nečijim životima, sudbinama.
Kasni se sa prevodima i kada je reč o presudama, potvrđuje Vlajić.
Navodi primer kada i sami advokati, za dobrobit klijenta, pristanu da uzmu papire na albanskom, kako proces ne bi odugovlačili.
„Kada se, na primer, određuje pritvor nekom klijentu, uvek se odluka prvo uradi na albanskom. Mi, jer gubimo vreme, čak i ne insistiramo da nam se da na srpskom, već kažemo Dajte to na albanskom, samo da se ne bi odugovlačilo i trajanje pritvora, i sednica i potom sve ostalo. Srpsku verziju dobijemo posle nekoliko dana“.
Jezičku barijeru u radu pravosuđa primetila je i Evropska komisija, premda umivenim izrazom.
„Sudovi se bore da ispoštuju ono što se zahteva Zakonom o jezicima – da se presude objavljuju na oba službena jezika zbog nedostatka prevodilaca na srpski. Dostupnost i kvalitet prevoda u sudskim postupcima ostaje izazov“, naveli su u već citiranom izveštaju za Kosovo za 2023.
Jezička barijera
Jedan od problema koji je dodatno opteretio odnose dva naroda jeste raspoređivanje više stotina albanskih policajaca sa celog Kosova na Severu, nakon što su Srbi napustili ovu službu u novembru 2022.
Jezička barijera između policijskih službenika i samih građana Srba jedan je od najizraženijih i svakodnevnih problema, koji dodatno komplikuje ionako teške i osetljive međunacionalne odnose.
Kao što je ukazano u izveštajima koji su citirani u ovom tekstu, građani svakodnevno svedoče o situacijama u kojima dolazi do nerazumevanja sa policajcima na terenu. Oni smatraju da su, po pitanju prava na srpski jezik, često diskriminisani, što u verbalnoj, što u pisanoj komunikaciji. Kako se samo u retkim primerima odlučuju da ovakva iskustva prijave, po statistici zvaničnih institucija se ipak ne može jasno potvrditi da građani trpe diskriminaciju.
Iskustva građana u četiri severne opštine ukazuju na sledeća svedočenja: Policajci, posebno starije dobi, neretko odbijaju da govore srpski, iako u komunikaciji ukazuju na to da ga razumeju. Ponekad insistiraju od građana koje zaustavljaju da očekuju da oni govore albanski.
Takođe, brojna su svedočenja u kojima, sa jedne strane, mladi Srbi na Severu ne govore albanski jezik, a sa druge, mladi policajci iz drugih regiona koji su raspoređeni na Severu, ne govore srpski. Ukoliko ovi policajci kao opciju ne žele da ponude engleski, već kao i njihove starije kolege, instistiraju na albanskom, neretko u tom nerazumevanju dolazi i do pogrešnih tumačenja onoga što građanin ili policajac kaže.
Neke od gore navedenih situacija iskusile su i autorke ovog izveštaja.
Kome se požaliti?
Iz stanice regiona Sever uputili bi na Policijski inspektorat Kosova, koji je i ovogodišnji izveštaj o svom radu, pored svakodnevnih saopštenja medijima ili odgovora koje šalju isključivo na albanskom jeziku, poslao takođe samo albanskom jeziku
Policija je u novembru raspisala konkurs za prijem više od 20 prevodilaca, od kojih se zahtevalo dobro poznavanje srpskog i albanskog, osim u Prištini, gde se tražio i engleski jezik.
I na nedavno održanoj konferenciji za medije generalnog direktora policije Gazmenda Hodže u opštini Severna Mitrovica, na žalbe prisutnih građana na jezičku barijeru u komunikaciji sa policijom, on je kazao da ova institucija ulaže napore da se ona poboljša. Tom prilikom, kazao je, da će se broj policajaca iz manjinskih zajednica povećavati iz generacije u generaciju.
Kakvo je iskustvo medija
Potpuno suprotno iskustvu koje beleže građani u četiri severne opštine u nametnutoj komunikaciji sa albanskim policajcima na terenu, novi policijski komandni lanac u ovom regionu je gotovo 24-časa dostupan medijima za odgovore i izjave, na najmanje tri jezika, uključujući i srpski.
U regionu Sever od nedavno je otvorena i posebna imejl adresa sa koje se iz policijskog regiona Sever isključivo jednosmerno, šalju saopštenja i dnevni policijski izveštaji na srpskom jeziku. Novinari preko ovog imejla, međutim, ne mogu da pošalju upit.
Centralna direkcija Kosovska policije, međutim, i dalje iz Prištine šalje u većini informacije samo na albanskom, kao što to čini i već spomenuti Policijski inspektorat. Ipak, u pojedinim situacijama, pre svega kriznim, i ova direkcija šalje ažurirane informacije na srpskom jeziku.
Upravo mediji na srpskom jeziku godinama ukazuju na nedostatak adekvatnog prevoda, neažurnost, odnosno česte primere kršenja Zakona o upotrebi jezika – od skupštine, preko vlade i predsednice, kao i dokumenata.
Novinarima koji izveštavaju na srpskom na Kosovu, poseban problem pravi upravo nedostatak ažuriranih izveštaja na srpskom, a to se odnosi i na najaktuelnije teme. Takav je slučaj sa ovogodišnjim popisom stanovništva, o kojem su mediji na srpskom do sada izveštavali vrlo šturo, oslanjajući se na posredne izvore, kao što su mediji na albanskom.
Agencija za civilnu registraciju nedavno je objavila preliminarne rezultate, ali izveštaj je i dalje na sajtu dostupan samo na albanskom jeziku.
Još jedan od problema koji je eskalirao na terenu i dodatno otežao rad redakcijama na srpskom je nespremnost i nevoljnost najviših zvaničnika iz Prištine, ali i sa lokala da, iako u čestim posetama severnim opštinama, komuniciraju na srpskom jeziku.
Mitrovičko šetalište i glavni most na Ibru, bile su ubedljivo najposećenije destinacije sa kojih su čelnici kosovske vlade tokom gotovo čitave godine širili svoj narativ o Severu Kosova – „oslobođenom od kriminala i bandi“ i „jednakosti svih građana, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost“.
U praksi, međutim, to nisu pokazali.
„Je l’ znate albanski?“, upitala je letos novinarku našeg portala ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu) preko svoje saradnice u Severnoj Mitrovici, a na njen pokušaj da joj postavi pitanje. Na odričan odgovor naše novinarke, ministarka je na engleskom kratko odgovorila „Sorry“, okrenula se i otišla, oglušivši se i o molbu da odgovori na engleskom.
Iako tečno govori srpski jezik, i kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) je u više navrata ove godine u Severnoj Mitrovici odbijao da to učini na novinarska pitanja.
Kada je letos u mestu Rudare pronađen arsenal oružja, hitna je konferencija za medije zakazana u Policijskoj stanici Sever. Obraćao se srpskim i albanskim medijima Dželjalj Svečlja, govoreći isključivo na albanskom jeziku.
Premijer Aljbin (Albin) Kurti učinio je isto, dan nakon diverzije na kanalu Ibar-Lepenac. Medijima, među kojima je bilo i srpskih i albanskih redakcija, on se sa zvaničnim podacima i informacijama obratio samo na albanskom.
U duhu odlazeće 2024, to je učinila danas i kosovska predsednica Vjosa Osmani. U društvu Dželjalja Svečlje, direktora policije Gazmenda Hodže i gradonačelnika Erdena Atića posetila je Severnu Mitrovicu. I ona se prošetala šetalištem, svrativši u lokal Misini, podelila novogodišnje paketiće, nakon toga i u Hebs preko puta. Medijima se po izlasku obratila na albanskom jeziku, bez prevodioca, ignorišući molbu srpskih novinara da da izjavu na srpskom, a u prilog ignorisanju teksta je i informacija da lokalni mediji o poseti nisu bili unapred obavešteni. Ipak, na kraju obraćanja, poručila je na srpskom „Srećna Nova Godina“.
Kosovski zvaničnici u većinski srpske sredine na Sever dolaze bez prevodilaca, dovode medije koji pohvalno izveštavaju o tim posetama, izjave i odgovore daju na albanskom, iako eventualno pitanje saslušaju na srpskom.
Oni se najčešće i iz Prištine obraćaju samo na svom maternjem, albanskom jeziku, iako je kosovska vlada nedavno otvorila posebnu Jutjub stranicu samo za prevod sednica na srpskom, ne tako dobrog kvaliteta.
Izostaju prevodi sa svih konferencija koje ovi zvaničnici sazivaju, uključujući i onda kada dočekuju međunarodne zvaničnike.
Ipak, za razliku od Vlade, kosovska skupština na čelu sa Gljaukom (Glauk) Konjufcom, nema obezbeđen prevod na srpski.
Mediji se u izveštavanju sa svih ovih događaja oslanjaju na sopstveno prevođenje sa albanskog, a sve navedeno samo je deo primera.
Upravo su na ove probleme letos ukazale glavna urednica, odnosno direktorice tri lokalna medija sa Severa (KoSSev, Radio Kontakt plus i Radio Mitrovica Sever) u trojezičnom pismu ministrima koji su najčešće posećivali Sever ove godine, apelujući na poboljšanje komunikacije, ali na koje odgovor nikada nije stigao.
Bankovni mišmaš
Mesečni izveštaj stanja na računu, dugovanja ili bilo koju drugu informaciju – NLB banka na Kosovu za svoje srpske klijente šalje isključivo na albanskom jeziku.
Kao što je već prethodno navedeno, zvanični sajt ove banke, iako ima opciju za prevod na srpski jezik, ne funkcioniše.
Primera radi u filijali NLB banke u Severnoj Mitrovici zaposleni su uglavnom Srbi i oni na licu mesta pružaju informacije na srpskom, a za bliži odnos sa bankom i računom – svakom novom ili starom klijentu ponudiće aplikaciju poput e-banking-a.
Većina korisnika ove banke je i koristi, kako bi pratili račun i bili upoznati sa stanjem, razmatrali ponude i slično.
Mogu li to?
Već na početku prijavljivanja, klijente čekaju uglavnom tri opcije i to: Transakcioni (Transakcije), Kartice i Krediti. Kada klijent klikne na prvu, sa stanjem na računu upoznaće se tako što iznad piše: PAKO STANDARD JOPAGAMARRES ili u delu krediti čeka ih MBITERHEQJE PER PERSONA FIZIK.
Ponude, upozorenja i sva druga ažuriranja banke, i na samom e-banking-u – stižu na albanskom.
U delovima gde srpskog i ima, jezici su pomešani. Nailazi se na ekavicu, gramatičke greške, poput „Sredan kurs“ i slično.
Zbog osetljivih finansijski podataka, klijenti, kako svedoče, nisu sigurni i ne oslanjaju se na rad ove aplikacije. Biraju da odu u banku, te da tamo dobiju sve informacije.
Novinari našeg portala pojedinačno su ranije u više navrata zahtevali u filijali, kao i u centrali ove banke da srpski jezik unapredi i doda kada je reč o izveštajima koji svakog meseca šalju. Iz ove banke nikada nismo dobili zvanični odgovor.
Očiti primeri kršenja Zakona o jeziku
Promenom strukture u kosovskim opštinama, u kojima su sve do novembra 2022. godine u većini radili Srbi i Bošnjaci, menja se i priroda pružanja usluga.
Osim same otežane komunikacije sa zaposlenima u ovim lokalnim samoupravama na Severu, gde Srbi takođe osećaju dozu, kako se tumači, svesne diskriminacije, neretko se od njih zahteva i da prilagode pismo kojim pišu.
„Molim Vas pišite latinicu, nemojte ćirilicu. Mi to ne razumemo“, kazala je jednoj od autorki ovog izveštaja, službenica ove opštine kada je u novembru otišla da podigne vozačku dozvolu i trebalo da ispiše svoje ime i prezime.
Drugom prilikom je ista novinarka u ovoj opštini podigla izveštaj lekara specijaliste sa prvog preventivnog mamografskog pregleda u oktobru – mesecu borbe protiv raka dojke. Osim što je ovaj lekarski nalaz preuzela na naplatnom šalteru Opštine, a ne direktno preko zdravstvene institucije, sam nalaz se našao u otvorenoj koverti i to isključivo na albanskom jeziku.
A na ulicama?
Za one koji iz Zvečana krenu u pravcu severnog dela Mitrovice – kosovske vlasti, odnosno ministarstvo za infrastrukturu, poželeće im „Srečan put“.
Odete li u renoviranu zgradu policijske podstanice u Sočanici, u ovom mestu naseljenom Srbima, dočekaće vas natpis: „POLICIJSKA PODSTANICE – SOCANICE“, iako je za njeno renoviranje letos izdvojeno skoro 50,000 evra, a otvorio ju je kosovski premijer uz poruku da će služiti svim građanima „bez razlike“.
U septembru je kosovski premijer, zajedno sa čelnikom kosovskog MUP-a položio kamen temeljac za izgradnju objekta u kom će se nalaziti Agencija za civilnu registraciju, ali i još jedna policijska podstanica – ovoga puta u Lešku ili „Lešaku“, kako se navodi na tabli plana projekta.
I dok bi se za prethodne greške u susednim toponimima vlasti pravdale nenamernom greškom, na sajtu Pošte Kosova, u odeljku poštanskih brojeva za region Mitrovice, Leposavić je označen kao „Albanik“.
Nedavno postavljene dvojezične table Pritvornog centra u severnom delu Mitrovice na dva mesta u blizini ovog centra takođe sadrže gramatičku grešku. „Pritvorni center“ piše pogrešno na čak obe ove table.
Na tabli Osnovnog suda u Prištini, na srpskom stoji naziv „Osnonvi Sud Priština“.
Lokalne samouprave na Severu forsiraju albanski, marginalizuju srpski
I ne samo to. Unazad godinu dana, u četiri severne većinski srpske opštine, na krilima krize uklanjane su stare ćirilične table, rađene prema modelu srpskog državnog sistema, a postavljane nove trojezične saobraćajne table za ulazak/izlazak iz opština, kao i imena institucija.
Na njima su nazivi opština, institucija ili gradova sada prvo ispisani albanskim, a potom i srpskim latiničnim pismom.
Primetna je i razlika u fontu ispisanog teksta na njima. On je, u tekstu na albanskom naglašen, a font je nešto manji za tekst na srpskom i engleskom jeziku.
U oba slučaja radi se o kršenju i Ustava (član 5 i 59), kao i Zakona o jeziku, uz dodatnu informaciju da se pri tom, radi još i o većinski srpskim opštinama.
Do koje mere se radi o sistemskoj nebrizi za srpski jezik, odnosno, aktima diskriminacije, ukazuje i nekoliko istraživanja tokom ranijih godina i decenija o greškama u samim zakonima u Ustavu Kosova. Taj broj se meri u stotinama grešaka u prevodu.
Član 59. Ustava Kosova, stav 9, koji govori o pripadnicima zajednica, navodi da oni imaju pravo, pojedinačno ili u okviru zajednice da:
„Koriste lokalne nazive, nazive ulica i drugih topografskih oznaka koje odražavaju i uzimaju u obzir multietnički i multijezički karakter date oblasti“.
Prema Ustavu, kao i Zakonu o upotrebi jezika, albanski i srpski su zvanični i ravnopravni jezici, što podrazumeva i pisma.
Ovaj zakon, između ostalog, predviđa da će znaci koji označavaju ili uključuju imena opština, sela, ulica i ostalih javnih mesta biti „označeni na zvaničnom jeziku i na jezicima zajednica koje imaju status zvaničnog jezika u toj opštini“.
Opštine na Severu su većinski srpske, od kojih su tri u preko 90% sa srpskim stanovništvom.
Od izvanredne argumentacije do ignorancije
Da je u pitanju kršenje Ustava, odnosno Zakona, još početkom godine – kada je vladino ministarstvo i započelo sa postavljanjem novih tabli uz već postavljene table na opštinama, potvrdio je i Poverenik za jezike Slaviša Mladenović.
„Bilo je neophodno, da prvo bude ispisan naziv saobraćajnih tabli na srpskom jeziku, pa na albanskom“, kazao je u martu Mladenović za KoSSev, naglasivši da je bilo neophodno da se zamena tabli izvrši u duhu multietničnosti i etničkog sastava stanovništva na Severu.
On je tada poručio da je na delu ostalo ubeđivanje vlade, odnosno premijera, i da je takvim greškama zapravo on dobio „izvanrednu argumentaciju“, ali je i procenio da je ipak na kraju „stvar volje“, hoće li institucije „ispoštovati“ većinsko stanovništvo na Severu, odnosno, samo delovati u skladu za zakonom.
Nadležni treba da izvrše zamenu zvaničnih tabli na Severu Kosova nakon tumačenja zakona i konsultacija sa Poverenikom za jezike – poručio je istovremeno i sada već bivši šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Tomaš Sunjog.
Slično je tada poručio i Majkl Davenport, šef misije OEBS na Kosovu: „OEBS podržava poverenika za jezike pri Kancelariji premijera u utvrđivanju poštovanja jezičke usklađenosti prema važećim zakonima“.
Mesecima kasnije, do ispravljanja očiglednog zakonskog kršenja nije došlo, a da se preporuke Poverenika za jezike ne uzimaju u obzir, očigledno ni tvitovi diplomata, još je tada Mladenović potvrdio.
Za potrebe ovog izveštaja na samom kraju godine kontaktirali smo Mladenovića zainteresovani da čujemo i njegov godišnji epilog, no on nas je zamolio da mu se obratimo u sledećoj godini, jer je na odmoru.
Progon ćirilice
Standard srpskog jezika definiše ćirilicu kao srpsko pismo. U kosovskom zakonodavstvu se, međutim, ne spominju izričito ni ćirilica, ali ni latinica – već množina – pisma, te se u praksi u ovom slučaju, suštinski primenjuje tzv. princip interpretacije.
„Zakon o upotrebi jezika ne definiše latinicu kao srpsko pismo. Naprotiv, Zakon predviđa mogućnost upotrebe pisama. Stvar je interpretacije i upravo je to naš nepovoljni položaj, jer smo dozvolili da sada ministarstvo prvo interpretira taj zakon, tako da nam sada preostaje da se sa njima ubeđujemo šta je naše pismo, a šta nije“, ocenio je u ranijem razgovoru za KoSSev poverenik za jezike Mladenović.
„Žrtva prioriteta“
„U nedostatku argumenata da nije izričito navedeno da je ćirilica srpsko pismo, većina koristi priliku da zakon interpretira kako oni smatraju da treba. Zakon se uopšteno ne poštuje u dovoljnoj meri. Naprotiv, mnogo su češći slučajevi institucija koje krše zakon o upotrebi jezika, nego institucija koje ga poštuju. Napori naše kancelarije i srpske zajednice su pre svega usmereni na poštovanje zakona, tj. dostpunosti informacija i usluga na srpskom jeziku, a tek potom insistiranja na ćirilici. Na neki način, tu mu ćirilica dođe kao žrtva prioriteta“, ovako govori poverenik za jezik.
Jezik kao identitetsko pitanje
Ćirilično pismo je, međutim, zvanično pismo srpskog jezika i neverovatno je da neko osporava pismo srpskog jezika u 2024. godini, više puta je ove godine, sa druge strane, poručivao zamenik kosovskog ombudsmana Srđan Sentić.
To je ponovio i na samom izmaku 2024: „Pitanje jezika nije samo pitanje komunikacije. To je pre svega pitanje identiteta, a jedan od glavnih stubova identiteta je jezik. To je i pitanje kulture“.
Verifikovao je to da su Srbi na Kosovu promenu ćiriličnih tabli, odnosno uklanjanje ćirilice doživeli kao napad na identitet.
„U pitanju je par ekselans ozbiljno atakovanje na ljudska prava. Smatram da to nisu primeri koji treba da se slede“ – ponovio je za naš portal ono što je govorio tokom godine i u emisijama na albanskom jeziku.
Istakao je takođe ono i na šta je ukazivao tokom prethodnih meseci, a to je proširivanje trenda – „albanizacije srpskog jezika“, sada i na nivoe opština.
I dok proterivanje ćirilice sa jedne strane, i širenje, kako je to zamenik ombudsmana opisao – albanizovanog srpskog uzima maha i na Severu, u pitanju je samo novo potvrđivanje stvarnosti na Kosovu u kojoj se prema drugom zvaničnom jeziku odnosi sa opštom nebrigom ili/i odnosno – kako je to istraživač Vo kazao – svesnim aktom diskriminacije.
Izvor: KoSSev
