Šta je uzrok aktuelnog ponašanja i političkog delovanja Aljbina Kurtija, koje posle najnovije visokorizične avanture na severu Kosova sve teže uspevaju da opravdaju i njegovi najverniji simpatizeri i saradnici iz Samoopredeljenja?
Konstantno provociranje i vređanje Srba i zvaničnog Beograda Kurti je odavno postavio kao zaštitni znak svoje politike, i to smo naučili, ali njegova raspojasana drskost i sve češće uvrede na račun administracije SAD, e to je već nešto što nije lako objasniti.
Uporno odbijanje da posluša savete Vašingtona, posebno u vezi sa Zajednicom srpskih opština i zemljištem manastira Visoki Dečani, prkos sa kojim to često čini, a onda i ovo poslednje odbijanje da prestane sa provociranjem sukoba na severu Kosova, potcenjivačko ponašanje prema ambasadoru Hovenijeru i neprimerene opaske na račun državnog sekretara SAD, sve to ukazuje da je Kurti čovek opasnih namera, koji deluje van racionalnog političkog prostora, i sada već očigledno po sistemu „lutajućeg metka“.
Nije tajna da je Kurti svoju ekstremnu stranu ličnosti jasno pokazao od samog početka bavljenja politikom, pre više od 20 godina. Ako bi jedna reč trebalo da ga opiše, onda je to verovatno najtačnije – fanatičnost. Fizički obračuni, ulični neredi, suzavci, uništavanje imovine, čak i ljudske žrtve. Nije mario za cenu.
I dok je ta njegova sklonost u vremenu opozicione borbe mnogima bila prihvatljiva, čak poželjna, pa je zahvaljujući njoj i stigao do rekordne popularnosti i preuzeo vlast, sada kad svojim ponašanjem preti da izazove nesagledive posledice po Kosovo i po bezbednost celog regiona, sve je manje onih koji se osmehuju kada vide šta čini premijer Kosova.
Opsednutost stavom da su Srbi fašisti i kriminalci, koje on mora oružjem da pokori, kod Kurtija, nažalost, to je baza političkog delovanja. Neka vrsta njegove misije. Kada istovremeno čujete koliko fanatično veruje u ničim opravdanu uobrazilju da je Kosovo najdemokratskija zemlja na svetu, i da je njegovo sprovođenje demokratije i vladavine prava bolje i od američkog, onda shvatite da je u Kurtijevom slučaju vrag zaista odneo svaku šalu.
Poruke da mu je stalo do savezništva i najboljih odnosa sa SAD sada zvuče potpuno trivijalno, jer su, jasno je, duboko neiskrene, a lider Samoopredeljenja na delu pokazuje da američku pomoć i podršku vidi samo kao alat za ostvarenje svojih hipertrofiranih političkih ambicija. I to je prethodnih dana potpuno izašlo na videlo, tokom izuzetno napetih momenata u Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, odakle uprkos svim molbama ne želi da povuče svoju specijalnu policiju.
Kurtijeva poruka da je američki državni sekretar “naivan” u vezi sa dešavanjima na severu Kosova, govori o još jednoj upečatljivoj činjenici. Aktuelni premijer Kosova misli da je važniji i pametniji od svih, pa i od ljudi koji vode politiku SAD.
Kako je to moguće?
Teško je i nezahvalno uzimati ulogu političkog psihologa, ali anatomija Kurtijeve politike po osnovnoj strukturi pokazuje da joj je gradivni materijal potpuno nepoštovanje suprotnog stava, prava i mišljenja. To je osnovna komponenta njegove ideologije i delovanja. U Kurtijevom pristupu ne postoji prihvatanje dostojanstva ljudske ličnosti, koja misli drugačije od njega, koja želi prava kao i on, zato Kurti pođednako praktikuje laž i nasilje kao načine borbe.
Kao i svaki fanatizam i Kurtijev ima religijske izvore, ali lako i brzo prelazi u nacionalnu i političku sferu. Nacionalni i politički fanatik čoveka sa kojim se ne slaže vidi u obliku đavola, i to objašnjava Kurtijevu inkvizitorsku sklonost specijalnim policijskim metodama protiv Srba. Srbi su po Kurtiju, da podsetimo, ništa drugo nego kriminalci i fašisti, i on veruje da sa njima samo silom može da reši problem. Deo da protera, deo da pohapsi, a upotreba vatrenog oružja u leđa golorukih ljudi već je od strane njegovih specijalaca oproban i dozvoljen metod.
Za kosovskog premijera Srbi su jeretici koje treba istrebiti i ništa drugo. Takva netolerancija vodi ga zato u nasilje, izopštavanje, bacanje ljudi u tamnice i kažnjavanje.
Fanatizam uvek deli svet na dva neprijateljska tabora. To je ratna podela. Fanatizam ne dopušta da zajedno postoje različite ideje i pogledi na svet. Postoji samo neprijatelj. Zato se Kurti odnosi okrutno i bespoštedno prema svima i svemu, osim prema svojoj pokretačkoj ideji.
U takvim okolnostima dijalog, normalizacija, tolerancija, saradnja, kompromis – ne samo da ne postoje, oni su zabranjeni pojmovi. Zato smo danas tu gde smo.
Miloš Garić
Izvor: Kosovo Onlajn
