Piše: Dragutin Nenezić
I Miki je tačno vreme i uvek je u pravu! Znaš ti bre u njegovoj ulici bre da on ako ne pomeri sat unapred ili unazad kad je ono menjanje vremena, niko drugi ne sme da pomeri sat… dok on ne pomeri.
Dule Pacov, Vratiće se rode
Trampovo spominjanje sprečavanja sukoba na Kosovu (kojeg sad već ima previše da bih ovde stavljao link, čitajte zato KoSSev) je već postalo opšte mesto, koje u aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji svakome služi da zadovolji sopstvene potrebe i ublaži svoje frustracije. U opštoj krizi legitimiteta na svim nivoima i u svim jurisdikcijama – sa političkom krizom koja u Srbiji ulazi već u deseti mesec i ustavnom krizom u Prištini koja ulazi peti – intenzitet Trampovog političkog stila na svim poljima lako može da prevari i one koji sebe smatraju verziranim. Kako među njima imam dosta prijatelja, i to na obe strane rastuće podele u srpskom društvu, u ovom i sledećih nekoliko tekstova bih želeo da ukažem na neke elemente Trampovog mirotvoračkog šoua, ali u konkretnom obliku, zapisane u sporazumima i drugim dokumentima, kako bi se, koliko je to uopšte moguće, racionalnije sagledali izgledi nekakvog priželjkivano boljitka za kosovsko-metohijske Srbe.
Dragutin Nenezić: O evropskom predlogu/sporazumu – šta se (ni)je izgubilo u prevodu
Iz analize odmah izbacujem Avramovske sporazume, jer su oni tekovina prvog Trampovog mandata. Zatim, Kambodžu i Tajland, jer se tu radi o običnom primirju. Slično je i sa Izraelom i Iranom, kao i Indijom i Pakistanom – radi se o primirjima, iako zvaničnih dokumenata nema u javnosti.
Sa Egiptom i Etiopijom stvari stoje malo drugačije – sukob zbog izgradnje brane na gornjem toku Nila u Etiopiji nikada nije eskalirao u oružani, brana je izgrađena, i očekuje se njeno puštanje u pogon na jesen ove godine. Tramp je spomenuo nedavno da radi na rešavanju ovog sukoba, što je naravno pozdravljeno od strane egipatskog predsednika, ali razrešenja još nema.
Tako nam za analizu ostaju samo Azerbejdžan i Jermenija, i Ruanda i DR Kongo.
Krenimo hronološki, od Ruande i DR Konga. Ukratko, oružane snage Ruande su, od 2022. godine, pomažući pobunjeničke snage u DR Kongu, sa njima zauzele teritoriju DR Konga značajnu ne samo po površini (gde procene variraju), već i po prirodnim bogatstvima, pre svega rudama. I onda je u junu ovde godine, u Beloj kući potpisan mirovni sporazum. Isto tako ukratko, Sporazumom se potvrđuje teritorijalni integritet obe države-potpisnice, predviđaju se obaveze u pogledu razoružanja i izbeglica i interno raseljenih lica, i, naravno, mogućnosti za ekonomsku saradnju, u partnerstvu sa, između ostalim, američkom vladom i investitorima, „as the case may be“. To se i desilo nedugo posle, u julu, kada je američka kompanija potpisala sporazum sa DR Kongom o potencijalnoj eksploataciji litijuma – uz mali problem da se radi o nalazištu koje je predmet arbitraže, pa se takvom razvoju događaja usprotivila australijska kompanija, koja je prethodni vlasnik.
Onda, Azerbejdžan i Jermenija. Istorija sukoba je uglavnom poznata pa je neću navoditi, pogotovo jer sam proletos boravio u Nagorno-Karabahu i od tad želim da napišem tekst o sličnostima i razlikama, kako sa KiM, tako i sa RSK. Za ovaj tekst je bitno da je posle sukoba ostao sporan status Zangezur koridora, koji se nalazi na teritoriji Jermenije, i predstavlja vezu između Azerbejdžana i njegov eksklave Nahičevan. U Beloj Kući je pre neki dan parafiran mirovni sporazum (čiji nacrt će biti objavljen 11. avgusta), i potpisana zajednička izjava. Ovde treba podvući da je put do konačnog, potpisanog sporazuma uslovljen mnogim stvarima, između ostalog i mogućim izmenama jermenskog ustava kojima se Jermenija odriče pretenzija na Nagorno-Karabah. Struktura izjave je takva da obrazac postaje očigledan – strane iskazuju uzajamno poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nadležnosti, dok će Jermenija raditi sa SAD na ekonomskom razvoju Zangezur koridora, ovde maskiranog kovanicom „TRIPP“ („Tramp Route for International Peace and Prosperity“). Naravno, posle ovoga je usledila podrška nominaciji Trampa za Nobelovu nagradu za mir.
Dragutin Nenezić: O evropskom predlogu/sporazumu – šta se (ni)je izgubilo u prevodu
Ono što sledi, pored objavljivanja nacrta mirovnog sporazuma između Azerbejdžana i Jermenije, je i sastanak Putina i Trampa, koji može imati čitav niz rezultata – od sudbine Ukrajine, do nove Jalte, i nazad do nastavka rata. Do tada, zadržaću se samo na ova dva primera, pa ću se posle toga nadovezati.
Dakle, dva zajednička elementa Trampovog mirotvoračkog učinka, bio taj i takav mir njegova suštinska zasluga ili samo povod za njegovu kandidaturu za Nobelovu nagradu, su: 1) poštovanje teritorijalnog integriteta; i 2) ekonomska dimenzija vezana za američke investicije. Tako nešto je bilo prisutno i u tzv. Vašintgonskom sporazumu, pa u tom smislu Tramp nema potrebe da insistira na nekom novom dokumentu koji bi potpisali Beograd i Priština – on je svakako tim „sporazumom“ na neki način zaustavio podelu Kosova koja se te 2018. godine pripremala. Ako pak i dođe do potpisivanja nekog novog dokumenta, u kojoj god formi, a svakako sa ciljem dodatne podrške Trampovoj kandidaturi za Nobela, on će polaziti od toga da ga zaključuju dve ravnopravne strane koje uzajamno poštuju teritorijalni integritet. Ova dva primera ne sadrže elemente razmene teritorija, uprkos vojnom prisustvu Ruande na teritoriji DR Konga, iako jermenski premijer ne isključuje mogućnost da toga bude u konačnom sporazumu. Ekonomska dimenzija može biti vezana za puteve (npr.produženje Moravskog koridora, koji već gradi američka kompanija), ali i rudna bogatstva (jer se uveliko odvijaju geološka istraživanja Rogozne na pazarskoj strani, istina od strane australijske kompanije, uz delimičnu kinesku finansijsku podršku), s obzirom da je „Lake Trump“ postalo poligon za egzibicije Kurtijevih policijskih, političkih i drugih snaga.
Izvor: KoSSev
