Na ovaj formalno-pravno orgromnoj ničijoj zemlji pretpostavljaju se strateški važna nalazišta sirovina. Tuda prolazi i sve važniji plovni put. Pažnja Zapada sve više se usmerava na krajnji sever planete, gde se Rusija ponaša kao da je sve njeno. Nazire se nova konfrontacija
Razvoj na ukrajinskom ratištu podsetio je administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena da je pred početak njegovog predsednikovanja na stolu bila i briga za krajnji sever planete, za područje Arktika. Ta tema je po već ustaljenoj praksi pod pritiskom važnijih svetskih žarišta bila pala u neki treći plan, iako američka savezna država Aljaska geografski ima mogućnosti da kontroliše region sve do severnog pola. Trenutno se, međutim, čini da Vašington u Ukrajini očekuje neku vrstu nedogovorenog primirja, pa pažnju polako usmerava ka severu. Američko ministarstvo odbrane objavilo je „Arktičku doktrinu“ kao kontrateg ruskim strateškim planovima u tom delu sveta u kojima se nazire moguća konfrontacija.
Osam država se oslanja na Arktik – Kanada, Island, Danska, Finska, Norveška, Švedska i, naravno, SAD i Rusija, ali doskora je samo Moskva pokazivala veće interesovanje. Rusi su mnogo investirali u tu oblast, ponašaju se gotovo kao da im pripada cela ta velika teriorija koja formalno-pravno nije ničija.
Rusija koristi 40 teških ledolomaca, SAD jedan jedini i to zastareli. Naručila je nove koji neće stići pre 2026. Odnos snaga donekle poravnavaju 9 kanadskih, 8 finskih i 4 švedska ledolomaca, ali je Amerika navikla da bude predvodnik, a ne da zavisi od svojih manjih saveznika. Bez tog tipa brodova ne može se razmatrati bilo kakva aktivnost u polarnom krugu.
Strateški značaj
Područje Arktika ima veliki značaj za transport između severa i zapada najkraćim putem – Severo-istočnim pasažom.
Poseduje i velika nalazišta uglja, nikla i drugih retkih metala. Pretpostavlja se da 30 odsto još neotkrivenih rezervi nafte i gasa leže na tom području prekriveno debelim slojevima leda. Nije pravno rešeno pitanje čije su to moćne rezerve.
Ne treba zanemariti ni ribolov, pa čak ni turizam koji se živo razvijao do sukoba u Ukrajini.
Pre svega je, naravno, zbog napete situacije u celom svetu veoma porastao strateški značaj severa zbog mogućnosti da se odatle najbrže i na svaki mogući način – avionima, dronovima, raketama – može stići na gotovo sva ratna stratišta na svetu. Ozbiljne baze na krajnjem severu do sada ima samo Ruska federacija.
Ulaskom Švedske i Finske u NATO Amerika je otvorila mogućnost da u postojećim severnim bazama tih zemalja, koje, doduše, nisu unutar samog polarnog kruga, stacionira svoje vojne potencijale. Čak i Nemačka pokazuje interes da tamo pošalje vojne snage, nemački ministar odbrane Pistorijus je u poseti baltičkim zemljama otvorno govorio o tome. Time se snage NATO-a i sa te strane približuju granici Rusije, što Moskvu svakako iritira.
Plovna staza
Plovidba Crvenim morem, pa kroz Suecki kanal, postala je opasna zbog stalnih napada Hutija iz Jemena. Tek sada SAD, ali i Nemačka, izrađuju planove za slanje svojih ratnih brodova u to područje. Jasno je da su tu umešani i prsti Saudijske Arabije, Irana, ko zna koga sve još, kao i da veza sa sukobom Izraela i Hamas postoji.
Oprezni trgovci svoje brodove sada šalju oko roga Afrika, što značajno usporava i poskupljuje transport. Zbog svega toga ponovo je porastao i značaj takozvanog Severo-zapadnog prolaza, najkraće destinacije između zapada i istoka, koji je pod kontrolom Rusije, njime upravlja institucija pod nazivom Severnij morskij put.
Rusija ima spremne ledolomce da prate trgovačke brodove i tankere, ali otkada su joj uvedene sankcije slabo se koriste. Prošle i u toku ove godine viđeni su brodovi sa Kipra, Bahamskih ostrva, iz Honkonga. Tim pasažom se može tranportovati 80 miliona tona tereta godišnje, nije objavljeno koliko je ove stvarno prošlo tim putem. Da li će ovim putem krenuti veći broj brodova, s obzirom da plovidba oko Afrike premašuje 26.000 kilometara, a severo-zapadni prolaz je dugačak 5600 kilometara? Vojno-strateški interesi su očigledno suprotstavljeni ekonomskim.
Nova situacija na severu zemljine kugle nije izvor neposredne ratne opasnosti, ali je pretnja o kojoj velike sile svakako razmišljaju. Kako se na prilike na krajnjem severu gleda u Pekingu javnosti nije poznato, ali je lako pretpostaviti da se tamošnje rukovodstvo ćutke zadovoljno smeši. SAD osim glavne zone potencijalnog sukoba sa Kinom, angažmana u Ukrajini i na Bliskom istoku mora voje snage da usmeri i prema severu.
J.H.
Izvor: Vreme
