Kada neko ima svoj krug bliskih osoba i kada su mu važni oni ljudi u javnosti koji se ponašaju prijateljski, onda neprijatelji više nisu važni
Ljudi su društvena bića, što znači da im je važno da su emotivno povezani s drugim ljudima, da su im drugi ljudi važni, kao i da im je važno kako ih doživljavaju drugi ljudi. Zato svakog pojedinca možemo predstaviti kao figuru u njegovom socijalnom polju – okruženog drugim ljudima. Takvo predstavljanje jeste tačno, ali je istovremeno nedovoljno razrađeno i zato nedovoljno za jasno razumevanje društvenih odnosa neke individue.
Prvo razlikovanje u socijalnom polju jeste razlikovanje osobinih odnosa s onim ljudima s kojima je bliska od onih s kojima nije bliska. U prvom slučaju radi se o onom delu socijalnog polja koji zovemo bliskost, a u drugom je reč o javnosti. Odnosi između bliskih ljudi bitno se razlikuju od međusobnih odnosa ljudi koji nisu bliski – koji su na distanci. Znati za razliku između bliskosti i javnosti je osnova emotivne pismenosti i preduslov za socijalnu inteligenciju. Nažalost, još uvek je preveliki broj onih koji svojim ponašanjem pokazuju da ne znaju ovu razliku. Oni se u javnosti ponašaju na način koji priliči bliskosti ili se u bliskosti ponašaju na način koji priliči javnosti.
Bliski odnosi
Bliski odnosi su ekskluzivni odnosi, što znači da uključuju malobrojne, a isključuju sve ostale. Bliske odnose odlikuje posebni kvalitet, a to je da bliske osobe jedna drugu prihvataju, da su emotivno povezane, da osećaju da pripadaju, da su iskrene jedna prema drugoj, da saosećaju međusobno i pokazuju empatiju, da podržavaju jedna drugu i pružaju pomoć. Za sve ove odnose, bilo da su s rođacima, prijateljima, supružnikom, decom itd., važi da jesu neka vrsta ljubavi.
Dok se u bliskim odnosima osoba oseća prihvaćeno tako da sebi dozvoljava da bude onakva kakva zaista jeste, u javnosti se prihvaćenost ne podrazumeva. U javnosti ljudi održavaju međusobnu distancu, nose socijalne maske i glumeći društvene uloge predstavljaju se drugima tako što ne pokazuju celinu svoje ličnosti. Odnosi u javnosti su površni, uglavnom zasnovani na interesima.
Da bi odrasla osoba dobro funkcionisala s ljudima, potrebno je da ima razvijene sposobnosti, da dobro funkcioniše i u intimnom i u javnom delu socijalnog polja. To znači da dobro funkcioniše i kod kuće, i na ulici i na radnom mestu.
Danas je sve više dece i mladih koji se odlično osećaju kod kuće, ali su potpuno nepripremljeni za javnost, to jest „spoljašnji svet”. Često im nedostaju osnovne socijalne veštine koje su potrebne u komunikaciji s vršnjacima. Oni doživljavaju traumu javnosti zato što ih niko nije naučio da ne treba da u javnosti očekuju prihvaćenost – da je prihvaćenost glavni princip bliskosti, a da su distanca i neprihvaćenost glavni principi javnosti.
Da bi se neko dobro snalazio u javnosti mora da zna da javnost nije neka celina, već i da u njoj postoje tri grupe odnosa, a samim tim i tri grupe ljudi oko svake osobe. Ti odnosi su: prijateljski, ravnodušni i neprijateljski. Na primer, kada se neka osoba zaposli u nekom preduzeću s trideset zaposlenih, svako od njih će prema nekim svojim ličnim kriterijuma oceniti osobu kao nekoga ko mu se sviđa, ko mu se ne sviđa ili će jednostavno prema njoj biti ravnodušan.
Većina ljudi želi da se svidi što većem broju ljudi, tako da se trudi da se ponaša prijateljski prema svima. Ono što ih uznemiri jeste da, uprkos njihovom prijateljskom ponašanju, neki drugi ljudi reaguju neprijateljski. Preispituju se gde su pogrešno postupili i izazvali tuđu antipatiju. Ne znaju da nisu morali nešto pogrešiti da bi ih neko drugi doživeo kao njemu antipatičnog. Ljudi su subjektivni i u većini grupa se pojavi poneki neprijatelj. Dovoljno je da ga podsetite na nekoga s kojim je imao loše iskustvo ili da vam zbog nečega zavidi, da je ljubomoran ili ugrožen ne neki treći način.
Emotivna zrelost
Kako se onda postaviti prema neprijateljskom delu javnosti? Jednostavno prihvatiti da tako ljudi funkcionišu i da za to ništa niste krivi. Ponašati se uvek iz pozicije samopoštovanja i poštovanja drugih. Kada neko ima svoj krug bliskih ljudi i kada su mu važni oni ljudi u javnosti koji se ponašaju prijateljski, onda neprijatelji više nisu važni. Postaju važni samo kada iz pasivnog pređu u aktivno neprijateljstvo i počnu da vas ugrožavaju.
Kada neko prihvati samog sebe, kada ima one koji ga prihvataju, onda nisu važni oni koji ga ne prihvataju. To je emotivna zrelost.
Zoran Milivojević
Izvor: Magazin Politika
