Влада у Атини осуђује Путинов рат у Украјини – али грчко становништво је и даље је подељено. Левичари су мотивисани носталгијом према СССР-у а конзервативци заједничком православном вером.
Премијер Киријакос Мицотакис следи курс ЕУ, која подржава Кијев у борби против Москве, Грчка је већ испоручила оружје Украјини. Међутим, актуелна истраживања јавног мњења показују да више од половине грађана не подржава политику своје Владе. Док се избеглице из Украјине у Грчкој дочекују раширених руку, многи Грци одбијају мере ЕУ против Русије.
Према анкети, више од 60 посто становника Грчке је изричито против испорука оружја – а одговорност за рат приписују и Москви и Кијеву.
Један од разлога за то је што су грчки конзервативци на Русију традиционално гледали као на савезника. 2019. пет година након анексије Крима, тадашњи челник опозиције Мицотакис отпутовао је у Москву. Тамо је говорио о „односу поверења“ између његове странке Нова демократија и Путинове странке Јединствена Русија – и увјеравао да ће Русија у Грчкој увијек имати „поузданог партнера за дијалог“.
Браћа по вери?
Према наводима политиколога Атанасиоса Граменоса, симпатије многих Грка према Русији првенствено се темеље на заједничкој православној вери:
„Русија се вековима представљала као заштитна сила православаца у Османлијском царству.“
Москва јесте активно помагала – а мит о великом спаситељу са Истока чврсто је укорењен у грчкој култури:
„Многи десничари, укључујући чланове владајуће странке, још увек верују да ће Русија на крају ослободити Константинопољ (Инстанбул) и вратити га Грчкој и сањају о новом Византијском царству.“
И у другим балканским земљама може се видети како Русија покушава да шири утицај путем православне вере. То се посебно види у Северној Македонији и Србији, где су ставови људи према ЕУ подељени. „Тамо Русија шири стару идеју савеза православних држава.“
То је теже у Грчкој јер је Грчка православна црква признала аутокефалну цркву Украјине 2019. – и тиме поступила јасно против воље врха Руске православне цркве.
Али оно што се проповеда на недељним богослужењима је друга ствар: „Црква у Грчкој је одраз друштва. Постоје и многи свештеници који су пали на теорије завере. А они имају утицај на многе вернике.“
Поверење у Русију опада
Новинар Ставрос Цимас у Грчкој се сматра стручњаком за Балкан, Русију и православну цркву. Свестан је симпатија својих сународника према Русији.
Кад је реч о Москви, грчка левица још увек кокетира са носталгијом према совјетима – а конзервативци с православном вером, истиче он. Такви романтични осећаји само делимично објашњавају зашто становништво толико оклева да осуди руски рат у Украјини или га уопше не осуђује.
„Имам утисак да се већина Грка боји да ће подршка санкцијама Русији наштетити нашој земљи“, рекао је Цимас за ДВ. И у Грчкој су нагло порасле цене појединих производа, струје и гаса. Људи се боје да ће мере, предузете против Москве, осетити на својој кожи.
Он каже да су полтички односи Грчке и Русије већ дуже на силазној линији. Одлучујућу улогу у томе су имале политичке несугласице – у вези с анексијом Крима 2014. или око Преспанског споразума, којим су Грчка и Северна Македонија 2018. решиле свој дугогодишњи спор око имена. Избио је и скандал када је Атина избацила из земље руске агенте који су покушали да лобирају против тог споразума.
Флоријан Шмиц
Извор: Дојче Веле
